Енглези доручкују јаја, кобасицу, сланину и тост, Французи и Италијани кроасан, у Јапану једу пиринач и рибу, у Србији бурек и јогурт, а нутриционисти свима препоручују да се држе изреке „Доручак поједи сам, ручак подели са пријатељем, а вечеру дај непријатељу”. Стручњаци за исхрану сматрају и да је први оброк најважнији и да обавезно треба да садржи житарице, млеко, млечне производе и воће. Он треба да обезбеди довољно енергије до следећег оброка, односно од четвртине до трећине дневних енергетских потреба.

Лекари наводе да квалитет доручка утиче на здравље целог организма, и то тако што смањује ризик од настанка дијабетеса, срчаних болести и гојазности, као и да повећава радну способност и побољшава расположење. Наравно, и први јутарњи оброк, као и целокупна исхрана, подсећају доктори, мора бити прилагођен здравственом стању, телесној тежини, физичким активностима и старости људи.

Најбоље време за први и најважнији оброк, према речима нутриционисте Маје Николић, професорке Медицинског факултета у Нишу, јесте између девет и 10 сати, јер су органи за варење тада физиолошки спремни, па је оптерећење за организам најмање. Тиме се, додаје она, спречава лучење желудачне киселине, надутост, гасови и сличне појаве. Ова препорука за време доручка важи и за оне који устају рано, на пример, већ око шест сати.   

Кафу, којом многи започињу дан, не би требало пити пре оброка, већ за време или после јела. Овај напитак нема високу хранљиву вредност, али код појединих повољно делује на тонус организма, рекла је професорка Николић на скупу „Здрав доручак – здрав живот”, одржаном јуче у Привредној комори Београда. Она саветује да се дан не започиње брзом храном и намирницама које садрже велику количину масти. Таква храна успорава варење, а пошто има малу засићујућу моћ, особа би брзо после тога поново била гладна.

Свеже воће, које би по препоруци стручњака требало да буде саставни део најважнијег оброка, није довољно јести само за доручак, већ и за ужину, јер је препоручена дневна количина воћа и поврћа око 400 грама.

О значају доручка у исхрани школске деце скренула је пажњу др Јасминка Комненовић, педијатар Дома здравља Нови Београд, која каже да малишани који прескоче овај оброк имају нижи ниво пажње на часовима, а запажено је да се и касније у току дана, па и у току целог живота, нездраво хране.

Лор Џоли Зарук, нутрициониста компаније „Нестле”, нагласила је значај житарица са целим зрном и рекла да оне смањују ризик од настанка болести срца и дијабетеса, као и да регулишу телесну тежину.

А. Маринковић

---------------------------------

И месо може за доручак

Неки од примера здравог доручка које је др Маја Николић предложила били би: мусли са јогуртом или млеком; посни сир, јаје, бело живинско месо и интегрални хлеб; сутлијаш са медом. „Уколико се неко одлучи за сендвич са пилећим или ћурећим белим месом, требало би да одабере интегрални хлеб. Уз то не би требало да пије млеко, већ воћни сок или да поједе воћку”, каже др Николић.