Зелена кафа се опет појавила на нашем тржишту, без озлоглашене супстанце сибутрамина, за коју се у Европи испоставило да може бити погубна по срце. Да ли је она сада безбедна по здравље и да ли је сибутрамин замењен неком другом супстанцом која такође може бити ризична?

– Можда садржи амфетамине, али то произвођач није био у обавези да контролише. Исто је као и прошли пут, јер нико није у обавези да ради анализу осим хигијенске исправности. Приметила сам да није истог састава као она претходна, али то не гарантује да нема других додатака – каже Вукосава Стевановић из Фармацеутској језгра и истиче да код дијететских производа увек стоји један велики знак питања.

– Основану сумњу, међутим, није увек лако доказати. Рутинском контролом у току анализе декларисаних супстанци није могуће утврдили присуство састојака који нису наведени у декларацији, јер је велики број оних које несавесни произвођачи могу додати у производе како би повећали ефикасност, као што је у зелену кафу додат сибутрамин, лек за који се сумња да може да изазове озбиљна нежељена дејства – каже др Весна Палибрк из Градског завода за јавно здравље, установе у којој се спроводи испитивање хигијенске исправности дијететских производа.

Оно се врши по захтеву граничне инспекције, у оквиру мониторинга из промета или по захтеву произвођача и обухвата микробиолошко испитивање, хемијску исправност (тешке метале, резидуе пестицида, микротоксина, адитива....), присуство паразита, садржај радионуклеида...

– Да бисте нешто нашли, морате да тражите, а када се ради о лабораторијским анализама то није нимало једноставно. Због великог броја различитих супстанци које могу бити додате постоји потреба за сталним увођењем нових метода и истраживањем. И све то са сазнањем да можете да утичете само на смањење, а не да доведете до потпуне елиминације ризика од злоупотреба – каже др Палибрк, начелница Јединице за унапређење исхране и контролу здравствене исправности хране.

– Пре неколико година, читава група разних производа намењених најмлађем узрасту добила је негативно мишљење. Садржали су биљке за које не постоје подаци о деловању на организам најмлађих. Како је произвођач био из земље чланице Европске уније, било је покушаја да се промени наше мишљење – истиче др Палибрк.

Она додаје да је средином јула ступио на снагу нови правилник који уводи обавезну регистрације дијететских производа и нормативно их је дефинисао, што би требало да побољша ситуацију на тржишту.

Вукосава Стевановић истиче да се грађани морају едуковати, јер „без едукованих грађана реклама чини своје“.

– Велики проблем је што оглашивачи не допуштају да се ишта лоше пише о њиховим производима у новинама у којима дају високе суме за рекламе. Ја сам лично писала за један часопис о перуанској биљци маки да нема доказа да лечи стерилитет и подиже физичку спремност како се рекламирала. Интервенисао је произвођач и директор је забранио да се више о томе пише. Дијететски производи су привреда, циљ је профит, а не заштита грађана, и то је легитимно, али мора да постоји простор да се људи едукују.

Зелена кафа сама по себи није штетна. Као и зелени чај, садржи антиоксидансе. Међутим, потискивање апетита које је бројним конзументима доносило жељени губитак килограма вероватни је ефекат сибутрамина. Ова вештачка супстанца, слична амфетаминима који се налазе у екстазију, делује на централни нервни систем и смањује жељу за храном. У јануару је у ЕУ и околним земљама забрањена јер постоји ризик од срчаног и можданог удара.

Опасне синтетичке супстанце проналажене су у наводно биљним препаратима и у развијеним земљама, у којима се чешће контролише комплетан састав узорака у промету, а не само хигијенска исправност.

У Канади је у биљни препарат додат „цијалис“, лек за потенцију. Из ове земље је кренула и афера са зеленом кафом „зачињеном“ сибутрамином. У Енглеској је 2002. у једном такође „биљном“ препарату за мршављење пронађен фенфлурамин, лек за мршављење који је забрањен зато што може да изазове срчане проблеме и плућну хипертензију.

А да ли би зелена кафа за мршављење могла да се рекламира као таква у Европској унији? Само ако би европска агенција за храну ЕФСА утврдила да научне студије које је произвођач обавезан да достави поткрепљују тврдњу да заиста топи килограме.

Тако је на пример једна нискокалорична замена за оброк прошла на тесту ЕФСА, пошто су стручњаци на основу приложених студија установили да је губитак тежине значајан, док у случају једног другог препарата, хидролизоване гуар гуме за коју се тврди да „изазива ситост, регулише холестерол и триглицериде“, агенција није из приложених научних студија открила узрочно-последичну везу, па је одбацила захтев произвођача да на производ истакне овакве тврдње.

Ј. Каваја