Живот и стил
ГАСТРОНОМИЈА
Земља са највише „академаца” са кутлачом
Да ли је Србију захватила гастроманија? Како смо од земље која до пре стотинак година није могла да се подичи богатом и разноврсном трпезом постали адреса на којој је, чини се, више кувара од самог броја становника
Готово да нема телевизијске станице са националном или регионалном фреквенцијом а да нема емисију, дуже или краће форме, о кувању. За шпоретом су глумци, бивши учесници ријалити програма, књижевнице, новинари, понекад и прави кувари… Ипак, чини се да титулу најпознатијих мајстора у спремању јела међу овдашњим домаћицама, али и онима који су напрасно пали под утицај гастроманије, носе један Енглез – Џејми Оливер и, наравно, „човек из комшилука” Стево Карапанџа.
Да ли је гастрономија стварно постала хит у Србији? Или су наши људи, попут убеђења да поседују све знање света за фудбал, преко ноћи постали и академци са кутлачом?!
Човек који је пуне две деценије откривао „Мале тајне великих мајстора кухиње” са водитељем Оливером Млакаром, Стево Карапанџа каже да је гастрономија дефинитивно постала хит у свету.
– Све је постало доступно. Током читаве године можете да нађете најразноврсније зачине, поврће, воће или месо са било ког дела планете. Честа путовања, Интернет, наравно и телевизијске емисије утичу да се гледаоци и обичан свет мало едукују, а гастрономија и кувари постану популарни – каже Карапанџа који већ дуго година има ресторан „Сунце ”у Швајцарској, у градићу Енетбадену удаљеном двадесетак километара од Цириха.
Разговор за „Политику” омео га је у спремању једног од три дневна јеловника.
– Када смо Оливер и ја почели да радимо шоу за „Вегету”, било је помало срамота да мушкарац кува. Пред камерама сам само наставио да радим исто што сам до тада радио као шеф кухиње „Интерконтинентала” у Загребу – додаје Карапанџа и наставља да су можда за успех у каријери били пресудни: породица – деда му је био пекар, отац гостионичар, али и непрестана воља, доказивање и жеља за новим знањима.
Нешто другачије мишљење о напрасној популарности ове професије има Марк Хагенбах, главни шеф кухиње хотела „Хајат риџенси Београд”.
– Не мислим да је ова професија одједном постала популарна. Ко би изабрао да ради више од 14 сати дневно, да има мало времена за друштвени живот, да ради за Божић и Нову Годину, породичне празнике!... Не звучи баш привлачно! За то мора да постоји страст и амбиција, ово није посао који се ради само због пара. Ово је веома интензивна, динамична и захтевна професија, која може да донесе велики углед, али такође уме да буде стресна и фрустрирајућа – каже Марк Хагенбах, Аустралијанац који је већ две и по године у нашој земљи. Довољно да стекне слику о тренутној ресторанској понуди главно града.
– Има ресторана који су веома добри. Међутим, постоји недостатак разноврсности и многи имају сличне кухиње. Понуда интернационалне кухиње своди се на верзије медитеранских специјалитета са сопственим варијацијама. Овде је компликовано доћи до квалитетних састојака из других земаља. Куваре у Србији ограничава бирократија и предуга процедура увоза. Овај фактор ограничава разноврсност јеловника и креативност. Немамо увек на располагању праву морску со, разноврсне, квалитетне плодове мора, различите врсте врхунских сирева – описује утиске и услове креирања шеф кухиње чије се знање у Београду употпунило тајнама прављења туршије, сарме и пребранца.
Мика Дајмак, новинар и уредник „Малог кувара”, сматра да се данас клинци радо опредељују за занимање кувар.
– Некада се сматрало да ако хоћеш да будеш неко, мораш да завршиш гимназију, док данас када се уписују у средње школе млади препознају да је то посао који се исплати. Ипак, не могу сви да успеју – додаје Дајмак уз тврдњу да као што немамо аутентичну српску кухињу (мешавина је севера и југа, тачније турске и аустроугарске), тако и велики број кувара не мора нужно да значи и да смо постали просвећена гастрономска нација.
– Сада је време када су тањири све већи, а порције у њима све мање. Тако је и са квалитетом оних који их спремају. Ипак, има и даље оних који знају свој посао и од којих почетници могу, уколико желе, много тога да се науче – каже за „Политику” Дајмак.
Андријана Цветићанин
Последњи коментари
Бог је измислио храну, а ђаво кувара. Кувари и лекари налазе се на истом задатку. Затворен круг "производње" пред позив од горе.
Moj majstormi rece 1968.g daje umetnos skuvati da od niceg tako reci napravis nesto a u tosam strahovito uveren,citajuci recepte kuvara koje je izgradila medija i njihove savete gde sta kupiti to vise nije kulinarstvo vec komercionalni saveti,necekaj uvoz skupu prodavnicu sa bogatim i skupim sortimentom probaj sa onim stoje pri ruci stote okruzuje a toga ima dosta svuda oko nas,zatoje azijska kuhinja virtuoz i zdravlje italianisu iskoristili Marka Paola koi je done sa s sobom nesto sa istoka pa suje prisvojili za svoju dobraje ali posebnose na njoj zaradi bas zato stoje napravljena od jeftinih produkata kojisu obicno pri ruci.
Pitam se koliko Srpskih kuvara bi moglo da prepozna kadulju/zhalfiju (engl: sage) ili majcinu dusicu (engl: thyme) po mirisu ili izgledu? Zasto se ove biljke, i mnoge druge, koriste na Zapadu u kuhinji ali vrlo malo u Srbiji? Omiljeni zacin u Srbiji je natrijum glutaminat (MSG, E621, Monosodium Glutamate) iz Vegete ili Zacina C.








