Машу Ребић су прославиле спонзоруше – због њих је постала бестселер писац и експерт за тему љубав за новац, али се млада београдска списатељица ипак радује што је време јунакиња из њеног првог романа „Спонзоруше” остало иза нас. Лутке у туђим „аудијима” које проводе живот у хладовини сенке богатих спонзора више нису идоли девојчица у Србији, верује наша саговорница и зато су главни ликови њеног новог управо објављеног романа „Цвет мог живота” неке другачије Београђанке.

– Јунакиња моје нове књиге је модерна жена данашњег Београда. Она је успешна на послу, не преза ни од чега и не верује никоме. Гради каријеру, али опет осећа да нешто недостаје и мора да задовољи и своју нежну страну – открива Маша Ребић (35).

Савремене жене у Србији главна су тема у делима Маше Ребић, не само у „Спонзорушама”, већ и у њеним каснијим, исто тако популарним насловима „Девојка из краја” и „Лудорије, штикле и стваран живот”. Макар део личности својих јунакиња описала је гледајући се у огледало.

– Једно дете се разболи, друго треба да иде на тренинг, муж се спрема на службени пут, мене чека Сајам књига, а морам да завршим нови роман. Ја сам једна од збуњених жена данашњице. Када пишем у таквој збрци није чудо што не смем да заборавим ниједну идеју која ми падне на памет, макар то било и док сам на траци за трчање.

Не тако давно описала је девојке које су излазиле са дарежљивим момцима. Они су им финансирали изласке, плоче, силиконе, путовања... Јунакиње „Спонзоруша” није занимало с ким су докле год је тај неко имао новац.

– Није то тип жена које пате у тишини што нису са неким кога воле. Њима је новац замена за све друго – додаје наша саговорница присећајући се ликова из деведесетих, а о онима данас каже:

– Има их, наравно. Девојка се пресели у други град, где живи плен који је, како је она чула, права прилика за њу. Предстоји огроман истраживачки рад – да сазна где он ради, куда се креће, на која места излази, какве му се девојке свиђају. Ако треба, узеће и кредит да би се средила по његовом укусу.

Угрожена врста или не, тек спонзоруше имају наследнице. Ауторка их зове женама с пројектом!

– То су оне о којима читамо у магазинима, које гледамо на телевизији и које изазивају интересовање медија само зато што су биле са неким познатим, успешним мушкарцем. Оне не раде ништа, али се представљају као јако заузете.

Можда је мутно чиме се те даме у ствари баве, али је њихов циљ јасан.

– Сигурно је да се не сликају да би им се продала књига, плоча или креација. То раде само да би упознале новог мушкарца с парама.

Када отвори неки магазин који велича причу жене с пројектом, Маша Ребић накратко помисли да нисмо далеко одмакли од времена када је главна тема за препричавање била свадба Цеце и Аркана. Ипак, верује да девојке данас имају више мозга и више прилика, да раде и да удаја није једино на памети. То не значи да нема нових проблема. Од жене се очекује да бриљира у канцеларији, буде мама без мана, савршена супруга и увек прелепа, дотерана дама на улици – закључује Маша Ребић и наставља да и у новом роману обрађује муке својих савременица.

– Жене су данас растрзане на сто страна, збуњене су и очајне јер сви им постављају неке захтеве а оне не знају како у ствари треба да живе.

Ј. Стевановић