После једног наизглед безазленог инцидента почетком 2008. на Фарским Острвима, наком меча претквалификација за Светско првенство у Хрватској, када се у намери да заштити саиграча Александра Станојевића закачио с противничким играчима, Јовица Цветковић га је избацио из репрезентације. На рехабилитацију је Растко Стојковић (28) чекао две године. У „октобарској” акцији националног тима наметнуо се новом селектору Сеаду Хасанефендићу који се уопште није двоумио да ли да га уврсти на ужи списак за Европско првенство у Аустрији које почиње у уторак.

– Иако ме две године није било у државном тиму нисам ни најмање размишљао да ли да се одазовем. У међувремену је дошло до промене на клупи националног тима што је моментално значило да се свим срцем стављам на располагање репрезентацији. Нисам имао жељу да радим са Цветковићем тако да покушај да ме прошле године врати у тим кроз олимпијску селекцију нисам прихватио. Бивши селектор је једини разлог мог тадашњег бојкота – отклања на почетку све недоумице Стојковић.

У већ поменутој акцији крајем прошле године Стојковић је искористио својих пет минута добивши у завршним припремама предност и у односу на годинама неприкосновеног пивотмена Ратка Николића. Како каже не размишља на начин да је баш он истиснуо из тима дугогодишњег капитена.

– Поред мене од пивотмена су ту и Тоскић и Виловски тако да је глупо говорити ко је на чије место дошао – каже Стојковић који, ипак, додаје да му је велики подстрек, а никако бреме, то што је селектор јавно изјавио да тренутно њега пре види у репрезентацији него Николића – Да би неко добио шансу неко мора и да отпадне. Поклопило се некако да мојим повратком у државни тим место изгуби Николић. То је на неки начин потврда да вредим. Такође, и обавеза и мотив за даљи рад јер је Николић вансеријски играч и свима је познато колико је годинама значио репрезентацији.

Од почетка завршних припрема Стојковић је један од ретких репрезентативаца који одише огромним оптимизмом када су у питању очекивања од предстојећег Европског првенства. Смело изјављује да осим Француза не види тренутно бољу селекцију од наше и да би финале против светског и олимпијског првака била права мера за Србију у Аустрији.

– У животу се руководим филозофијом да прво мораш да поставиш највише циљеве и онда да стремиш да их оствариш. Ја увек идем овим путем иако је много тежи. Мислим да не смемо да се задовољавамо самим учешћем или неким осмим местом. То може да доведе до тога да не оствариш ни оно за шта и реално имаш квалитет – истиче Стојковић.

Није се много задржавао на причи о противницима у групи (Исланд, Данска и Аустрија). Његов рецепт за успех је крајње једноставан:

– Имамо огроман квалитет. Морамо да идемо из победе у победу и ја се чврсто надам да ако буде све како би требало ето нас и Француза у полуфиналу – ми с првог места у Првој групи, а они с чела Друге групе.

Стојковић је на почетку ове сезоне после четворогодишњег стажа у најјачој светској лиги – бундеслиги прешао у Пољску, појачавши редове првака ове земље Кјецела из истоименог града од нешто више од 200.000 становника. У први мах се чинило да је одласком из Немачке учинио корак уназад у клупској каријери. Међутим, касније се показало да је погодио право у центар.

– И мени је деловало да сам каријеру ставио на рулет. Међутим, убрзо сам увидео да је лоптица на цилиндар пала баш на мој број. Презадовољан сам. Нема финансијских трзавица, с клупе нас предводи један од тренутно најбољих стручњака – легендарни Богдан Вента, иначе и селектор Пољске, а у тиму имамо одличне играче као што су Данац Кнудсен, Пољак Јурашик... И немачки стил игре који форсира Вента ми у потпуности одговара. Испливао сам на површину и као појединац. С 43 гола други сам стрелац Лиге шампиона у којој смо готово сигурно обезбедили пласман у осмину финала, док сам с 146 голова први стрелац пољског шампионата у којем смо практично већ освојили титулу. Имамо максималан учинак после 16 кола. Другопласирана Висла заостаје за нама чак 10 бодова. Наравно, сада имам много мање јаких утакмица него у Немачкој али све то надокнадим мечевима у Лиги шампиона – каже на крају Стојковић коме у Пољској друштво праве супруга Марија и синови – шестомесечни Стефан и двогодишњи Александар.

-----------------------------------------------------------

Играо и за Партизан и за Звезду

Име и презиме: Растко Стојковић

Датум и место рођења: 12. јул 1981, Београд

Висина, тежина: 191 цм, 115 кг

Позиција: пивотмен

Клубови: 1998-2000 Партизан, 2000-2005 Црвена звзеда, 2005-2006 Филинген (Немачка), 2006-2009 Нордхорн (Немачка), 2009-Кјецел (Пољска)

Репрезентација: Србије, одиграо 27 утакмице и постигао 52 гола

Трофеји: „дупла круна” у СЦГ 2004, Куп ЕХФ 2008

-----------------------------------------------------------

Један од петорице дебитаната

Растко Стојковић ће у Аустирији дебитовати за репрезентацију на великом такмичењу. Са списка од 18 играча који је селектор Хасанефендић одредио за предстојеће Европско првенство деби на великој сцени имаће још четворица репрезентативаца – Драган Тубић, Петар Ненадић, Иван Станковић и Урош Виловски.

Ново Бојичић