Ozbiljna sumnja u naše rukometaše koja se rodila posle meča s olimpijskim viceprvakom, uprkos tome što smo isčupali bod, samo se produbila nakon duela s evropskim prvakom. U drugom kolu B grupe Evropskog prvenstva u Austriji doživeli smo poraz od Danske – 28:23 (15:9) i tako došli u situaciju da spas moramo da tražimo sutra protiv domaćina, i to oskoljenog jučerašnjim remijem s Islanđanima.

Nije strašno što smo glatko izgubili od trenutno jedne od najjačih svetskih ekipa. Ono što zabrinjava jeste igra naših koja je bila još bleđa u odnosu na prvi meč šampionata. Bez prave ideje u napadu i s nedefinisanom odbranom, u kojoj ni golmani nisu bili na visini zadatka kao u prvom kolu, od početka do kraja smo bili u inferiornom položaju ne uspevši ni jednom da izjednačimo rezultat. Barem.

Na megdan Dancima smo izašli s najavom da možemo da ih oborimo na pleća prvi put posle Igara u Montrealu 1976. Razlog za optimizam nađen je i u poslednjem okršaju s njima prošle godine na Svetskom prvenstvu u Hrvatskoj. Međutim, za razliku od tog duela, koji smo nesrećno izgubili u poslednjoj sekundi, u sinoćnom ni jednog trenutka nismo došli u priliku da ih ugrozimo, postigavši na kraju svega 23 gola čak 13 manje nego lene u Poreču.

– Krenuli smo u utakmicu sa velikom ambicijom da obezbedimo prolazak u drugi krug. Zamisao je bila da jednom agresivnog igrom u odbrani, koja eventualno ne odgovara Danskoj, da osvojimo lopte sa kojima ćemo kasnije napraviti pozitivan rezultat. To nam je bila želja i tako smo se pripremali. Međutim, pokazalo se da taj koncep ne funkcioniše. Nismo imali niti heroje, niti veliku pomoć golmana, a i sudije su malo cepidlačile i naravno da smo svi razočarani. Bekovska linija je bila jako spora, stajali su na velikoj daljini od gola, pokušavali sa individualnim akcijama nešto da urade, bez pravih šansi za pravi šut za gol. To nije bilo dobro. Ipak, verujem da ćemo pobediti Austriju i ući u drugi krug – kazao je selektor Srbije Sead Hasanefndić posle meča.

Držali smo koliko-toliko korak s Dancima sve do sedmog minuta ali je odmah na početku bilo očigledno da je samo pitanje vremena kada ćemo posustati. Kao da i protiv Islanđana nismo imali rešenje za plitku 6-0 zonu s dubokim izlascima na naše bekove. Umesto da brzim prenosom lopte pravimo višak za krila ili za pivotmena na crti sve se svodilo na individualnim pokušajima bekova Ilića, Šešuma iStankovića da preko sredine nađu put do gola. A tu su ih čekale gromade Jorgensen i Kasper Nilsen koji su perfektno rukovodili odbranom svog tima.

Od 4:3 za tili čas na semaforu je stajalo 7:3 za protivnika i već u desetom minutu Hasanefendić je morao da zatraži tajm-aut. Ipak, jednominutno hlađenje nije donelo bilo kakav boljitak u našoj igri. Danci su besprekorno izvodili kontranapade, pre svega preko brzonogih Egerta i Lindberga, dok su naše postavljene zone prvo 5-1, a potom i 6-0 nadmudrivali najviše preko crte. Pored Egerta i Lindberga neumoljiv je bio i pivotmen Mihael Knudsen, koji je pravio pravi dar-mar na liniji.

Pokušao je naš selektor da promenom organizatora igre prene naš napad, ali posle Šešuma ni Nenadić, pa Anđelković, a na kraju i Vučković nisu uspeli da povežu isprekidane redove. U 26. minutu imali smo čak sedam golova zaostatka (14:7) i već tada se nazirao ishod ovog meča.

U nastvaku slika se nije menjala sve do samog finiša, kada smo serijom 5-1 uspeli u 57. minutu da se približimo na tri gola razlike (26:23). Međutim, Danci nam nisu dozvolili da napravimo čudo kao u meču s Islandom. Golovima Hansena i Lindberga zapečatili su nam sudbinu.

– Loša igra u napadu i odbrani. Jako loše smo otvorili i ovu utakmicu, kao i meč sa Islandom. Ne delujemo kao ekipa, teški smo u nogama, ne ličimo na sebe i ne ličimo na ekipu koja je jako dobro igrala u pripremnom periodu. Šta je tu je. Imamo dva dana novu utakmicu sa Austrijom, da se oporavimo i vratimo u život. Taj duel je biti ili ne biti. Ne želim da komentarišem suđenje, a očigledno je problem u nama – bilo je mišljenje Nenadića nakon poraza.

Hasanefendić ima dan pauze da oporavi tim i da ga pripremi za sutrašnji duel sa nimalo naivnim Austrijancima. U svakom slučaju ukoliko želimo da izbegnemo katastrofu u Austriji moramo da nađemo način da se domognemo druge runde. S trenutnom igrom plasman među 12 najboljih ekipa je dugačkom štapu tako do sutra pod hitno mora nešto da se promeni.

Dvorana: „Intersport arena”. Gledalaca: 6.000. Sudije: Vaslav i Novotni (Češka). Sedmerci: Srbija 3(2), Danska 3(3). Isključenja: Srbija 12, Danska 6 minuta.

SRBIJA: Stanić, Perić, Pejanović, Kojić, Šešum 4, Ničkević 2, Stojanović 3, Toskić, Ilić 4(2), Marković, Anđelković, Lapčević, Vilovski 2, Vučković 3, Nenadić 1, Stanković 4. Selektor: Hasanefendić.

DANSKA: Hvit, Jakobsen, Mogesen, Laen, Jorgensen, Kristijansen, H. Knudsen, Egert 10(3), Speleberg 1, M. Knudsen 4, L. Hansen, Lindberg 5, Sondergard 1, M. Hansen 5, K. Nilsen, M. Nilsen 2. Selektor: Vilbek.

-----------------------------------------------------------

Samo pobeda sigurno vodi u Beč

Ukoliko ne želimo da takmičenje u Austriji završimo već posle prve runde sutra moramo da savladamo domaćina. Jedino u tom slučaju obezbedili bismo siguran plasman u „bečku” grupu gde idu po tri najbolje ekipe iz naše grupe i Graca (Hrvatska, Rusija, Norveška i Ukrajina). I bod bi nam bio dovoljan za prolaz dalje ali samo u slučaju da Danska u poslednjem kolu savlada Island sa šest i više golova. Jer ukoliko Danska i Island odigraju nerešeno ili slavi Island, a mi remiziramo s Austrijom, pored Danaca i Islanđana i domaćin bi išao dalje zbog bolje ukupne gol-razlike.

N. B.