Evropsko prvenstvo za rukometaše 2010.
Sead Hasanefendić
Možemo još bolje, jače i preciznije
Selektor rukometaša Srbije zadovoljan formom ekipe pred sutrašnji početak Evropskog prvenstva u Austriji iako smatra da ima još mesta za napredak. – Igra će biti bazirana na granitnoj odbrani. – Samo Francuzi mogu da obećaju medalju. – Neće biti razočaranih . – Žal za Vujinom
Sutra u Austriji počinje Deveto evropsko rukometno prvenstvo, prvi kontinentalni šampionat za rukometaše na kojem ćemo učestvovati pod imenom Srbija. Na šampionatima Starog kontinenta debitovaće i Sead Hasanefendić, koji je do sada imao selektorske role u Švajcarskoj (dvanaesto mesto na SP u SSSR-u 1982. i sedmo mesto na OI u Los Anđelesu 1984) i Tunisu (četrvto mesto na SP u Tunisu 2005). Iskusni stručnjak, ujedno i prvi strateg nemačkog Gumerzbaha, pre oko četiri meseca preuzeo je kormilo našeg državnog tima od Jovice Cvetkovića, koji je bio na klupi Srbije nešto više od dve i po godine i s kojom Rukometni savez nije produžio ugovor.
Hasanefendić se tako posle tri decenije vratio u naš rukomet u kojem je osvojio titulu državnog prvaka s sarajevskim Železničarom 1978, svetsko srebro s juniorskom reprezentacijom godinu dana kasnije i Kup s šabačkom Metaloplastikom 1980. Već na početku rada pokazao je da će nacionalni tim igrati drugačije u odnosu na ono što smo navikli da gledamo kod Cvetkovića. Napravio je i smele rezove. Iz sastava za Austriju izostavio je dvojicu igrača koji su bili dugogodišnji oslonac – Ratka Nikolića i Mladena Bojinovića, čime je održao obećanje koje je dao na početku mandata da će igrati samo najspremniji.
– Ovo je najjači tim u ovom trenutku, ali to nikako ne znači da su igrači koji se sada nisu našli na spisku zauvek precrtani. Očekuju nas ogromni napori u veoma kratkom vremenu. Taj žestok ritam mogu da izdrže samo igrači koji su u vrhunskoj formi i samo sam se time rukovodio kada sam „krojio” sastav za šampionat – kaže na početku intervjua Sead Hasanefendić koji će svakako zbog mnogo čega biti najviše pod lupom cele rukometne javnosti.
Iza reprezentacije su dvonedeljne pripreme u kojima su odigrane četiri utakmice i zabeležene tri pobede i poraz. Koliko ste zadovoljni urađenim?
S jedne strane bio bih neskroman kada bih rekao da nisam zadovoljan, a vidim da je slično razmišljanje kod igrači i ostatka stručnog štaba, ali i javnosti. Savladati kao gost Slovence, a potom i svetske i olimpijske prvake Francuze i to na njihovom najljućem terenu u Marseju je svakako nešto što nam uliva ogromno samopouzdanje. Ipak, s druge strane imam dozu nezadovoljstva jer mislim da možemo još bolje, jače, preciznije... Za to nam je neophodno još vremena koje jednostavno nemamo.
Na čemu bi Srbija trebalo da bazira igru u Austriji?
Zagovornik sam pre svega jake igre u odbrani. Za sada smo definisali i dosta dobro uigrali dve odbrambene zone u okviru kojih imamo po dve varijante. Dosta pažnje u pripremama posvetili smo i kontranapadima, koji još nisu na željenom nivou. Kada je u pitanju igra u napadu na postavljene odbrane to je segment za koji je neophodno najviše uigravanja. Dovoljno je reći da recimo Francuzi i Islanđani imaju postave koje u istom sastavu igraju nekoliko poslednjih godina, dok su neki naši igrači prvi put igrali jedni s drugima. Pokušavali smo u kontrolnim mečevima razne kombinacije, koje su jednom funkcionisale besprekorno, da bi samo tri dana kasnije potpuno zatajile. U svakom slučaju za sada imamo dve osnovne varijante u napadu – jednu jaku i malo sporiju, a drugu nešto slabiju i bržu. Jedno je sigurno – ono što će nas krasiti je fanatična borbenost. Motiv nam se proteže do neba što nekada može da bude odlučujući faktor.
Zbog povreda niste mogli da računate na baš sve igrače. Koliko Vam je to poremetilo planove?
Sigurno je da bismo s pojedinim igračima bili jači, pogotovo s Markom Vujinom, koji bi, siguran sam, „eksplodirao” u Austriji i tako se potvrdio na reprezentativnoj sceni, kao što je to već učinio i na klupskoj. Ipak, šta je tu je. Izostanak pojedinih igrača nikako ne sme da nam bude alibi već motiv više da se pokažemo u najboljem svetlu. Uostalom, povrede su postale uobičajena pojava budući da je kalendar takmičenja prenatrpan, tako da retko koja reprezentacija uvek računa na najjači sastav. Zbog svega toga u Austriju sam poveo 18 igrača, a tek večeras ću odlučiti kojih 16 ću prijaviti za prvu rundu. Ne zbog toga što ne znam ko će to biti već ne želim ništa da prejudiciram budući da nas očekuje još dva treninga do starta šampionata.
Igramo u „B” grupi u kojoj će nam protivnici redom biti – Island (sutra), Danska (21. januar) i Austrija (23. januar). Šta mislite o njima?
Koji su realni dometi Srbije u Austriji?
To je zaista teško reći. U ovom trenutku samo Francuzi mogu bez ikakvog ustazanja da ciljaju postolje. Jednostavno, odudaraju od svih. Pored njih, u borbu za medalju može da se uključi još barem 10 reprezentacija. U takvoj konkurenciji samo laik može da obećava nešto. Svesni smo da nismo u situaciji da pretimo s obzirom na grupu i na one s kojom ukrštamo, ali se i nikoga ne plašimo. Iznad svega, spremni smo na fanatičnu borbu koja će nam omogućiti da se uzdignute glave vratimo iz Austrije i ako ne napravimo neki veliki rezultat. Nadam se da ćemo maksimalnim zalaganjem zadovoljiti i javnost u Srbiji čija su očekivanja uvek velika jer su je njeni sportisti navikli na briljantne rezulate. To je breme s kojim moramo da se nosimo svi u nacionalnim timovima – kaže na kraju Hasanefendić.
-----------------------------------------------------------
Lična karta
Ime i prezime: Sead Hasanefendić.
Datum rođenja: 1. avgust 1948.
Mesto rođenja: Petrovaradin.
Igrača karijera: Železničar (Novi Sad), Slavija, Medvešćak, Kan.
Trenerska karijera: Kan, Železničar (Sarajevo), Metaloplastika, juniorska reprezentacija Jugoslavije, Švajcarska, Tushofajer, Kretej, Venesije, Hameln, Vitrol, Ivri, Celje, Granjoljers, Gumerzbah, BiH, Tunis.
Trofeji: prvak Jugoslavije sa sarajevskim Železničarom, pobednik Kupa Jugoslavije s Metaloplastikom, svetski juniorski viceprvak s Jugoslavijom, osvajač „duple krune” s Kretejem, Venesijem, Vitrolom i Celjem, osvajač Kupa EHF s Gumerzbahom.
-----------------------------------------------------------
Stojković i Nikolić dele pravdu
Srbiju će na Evropskom prvenstvu u Austriji predstavljati i sudijski par. Reč je o Dušanu Stojkoviću i Dejanu Nikoliću kojima će predstojeći šampionat biti prvo veliko takmičenje na kojem će deliti pravdu. Naravno Božidar Đurković, generalni sekretar Rukometnog saveza Srbije i član Nadzornog odbora Evropske rukometne federacije, biće jedan od delegata na šampionatu.
Novo Bojičić
Poslednji komentari
Predsednik RSS Marjanovic je u Novostima izjavio da je uspeh da se nadjemo izmedju 6. i 12-tog mesta. Selektor ni to nije rekao!?Da bi bili 12-ti potrebno je pobediti samo Austriju. Zar je to dovoljno za uspeh!??? Pre tri godine Island nas je eliminisao sa jednim golom razlike u dve utakmice,i sa istim timom bio finalista OI... Danci su u Hrvatskoj pokazali da nisu nista bolji od nas u jednoj utakmici..Zar imamo razloga da se plasimo!? Mi smo promenili selektora, a Nemci koji su prosli losije od nas nisu...Da li trebamo da se plasimo drugih ili se u stvari selektore plasimo sebe? Plasimo se sebe jer ne sme niko da kaze da nam je cilj bar polufinale, a prihvatljiv uspeh ispod sestog mesta!!Za to su nam pored dobre odbrane potrebni samouvereni sutavi spolja, golovi sa oba krila i dobre odbrane golmana pre svega sa krilnih pozicija! Sutere imamo,Nikcevic je zdrav, fali nam vrhunsko desno krilo, golmani pokazite se. Ekipa nam nije mlada,to nam ne moze biti izgovor. Srecno i hrabro Srbijo.
Ispravka : Prihvatljiv uspeh po meni je plasman medju prvih sest u Evropi. Ali kada se vec ponovo javljam da iskoristim priliku da kazem da cu sa posebnom paznjom pratiti igru rezultate Poljske koja je do sada na poslednja dva tri takmicenja podizala formu kako se takmicenje blizilo kraju! Ako i ovoga puta to postignu pokazace svima kako se uspesno tempira sportska forma... Nemacka je bas u tom segmentu pretrpela neuspeh u Hrvatskoj... Spanci imaju uvezenog golmana, ali mislim da nece osvojiti medalju. Francuzi imaju Karabatica i Omejeana golu, po meni dovoljno da budu u finalu... I na kraju nesto o tome ko je mlad a ko star, ko je iskusan a ko neiskusan. Karabatic je iskusan i zreo igrac sposoban da na sebe preuzme odgovornost kada treba. Nenadic je od ekstra talenta dosao do djokera u koga ni selektor ne veruje sto posto. Petre ne sumnjam da ces dati sve od sebe da iskoristis sansu...Iskoristi je... U Hrvatskoj Vuckovic je nije iskoristio, a sansa se retko dva puta dobija...