Од нашег специјалног извештала
Кајсери, 31. августа. – Оног тренутка кад је Перовић подбачену лопту на почетку меча с Јорданом послао у руке Теодосића, Ненаду Крстићу је почело да „цури” последњих 40 минута казне због „столице” у Атини. У мечу с Аустралијом преузеће од Теодосића капитенску траку и то ће коначно бити крај море која је мучила наш тим седам дана пре шампионата у Турској и у прва три такмичарска дана.
– Нисам веровао да је толико тешко седети на трибинама и гледати саиграче на терену, а нормално је да будем с њима. Теодосић и ја смо тешко поднели све што се догађало, али коначно је све готово. Иако Јордан није ривал по мери, видело се колико Теодосић значи чим је узео лопту, какав квалитет доноси и на који начин разиграва саиграче. Најважније је да нисмо упали у депресију – објаснио је Крстић.
У мечу за инфаркт против Немачке није могао на миру да седи, а као и свима, пораз му је тешко пао.
– Милош и ја смо толико били нервозни да би искочили из коже да смо могли. Други продужетак нисам скоро ни гледао, осим пар последњих секунди. Желим то што преда заборавим. Није нам био потребан пораз од Немачке. После утакмице ушао сам у свлачионицу и рекао момцима да се заправо ништа није променило. Морамо да добијемо једну од две предстојеће утакмице са Аустралијом и Аргентином, а идеално би било, обе. Не смемо само да будемо четврти у групи, јер би нас у осмини финала тада чекали Американци. Сваки други пласман доноси мање проблема у елиминационој рунди.
Аустралија је проиграла тек у трећем мечу на шампионату. Импоновала је против Немачке, па нема сумње да нас очекује изузетно тежак дуел.
– Доминантни су на високим позицијама. Андерсон, Нилсен и Марић су одлични и искусни играчи, па Перовићу и мени неће бити лако. Међутим, имамо квалитет и знамо начин како да издржимо те дуеле. Само тимском игром и знатно чвршћом одбраном можемо да избегнемо проблеме.
Иако су се Американци прилично намучили против Бразила, Крстић их сматра фаворитима. У тиму су и двојица његових саиграча из Оклахоме, Дурант и Вестбрук, али добро познаје екипу која је дошла у Турску да после 16 година титулу врати у Америку.
– Треба сачекати окршаје с јачим европским екипама да би се видело колико заиста вреде, а нокаут систем биће сасвим друга прича. Тренер Крижевски негује брзу кошарку, играју без класичне „петице”. Са Дурантом се нисам чуо од како смо дошли у Турску, али видим да је у одличној форми и лидер тима. Има јак карактер, амбициозан је и лудо гине на терену. И остали играчи су слични менталитетом, али имају и мане. Наравно, нећу да их откривам. Још није време – у добром расположењу је наш капитен дочекао тренутак „слободе”.
Мирко Стојаковић