Од нашег специјалног извештача

Истанбул, 10. септембра– После две недеље напорног и тешког пењања, само са једним падом без било каквих последица, наша експдиција је стигла у последњу базну станицу. Уследила су два дана одмора, пуњења”батерија” и припреме за оно због чега су и кренули на далек пут, важан задатак. Очекују их последње две етапе, стрма литица после које ће се указати највиши светски врх. Али, у трци до њега су још три јаке екипе, с истом жељом, да прве пободу заставу своје земље...Србија, Турска, Америка, Литванија...

Светски шампионат у Турској ушао је у завршну фазу. Победници група потврдили су квалитет и супериорност, биће актери четири завршне приредбе. Три репрезентације попеће се на победничко постоље и поделити медаље, а само једна добиће бонус, уз интонирање химне и „ваучер” за Игре у Лондону 2012. Све карте су углавном откривене, мало тога је остало за изненађење, а највеће је свакако приредила Литванија која је без асова из старе гарде, који су узели лето за предах, са младим и полетним тимом до последњег евра искористила ни мало јевтину специјалну улазницу од Фиба (пола милиона евра). Удариће на Американце истим оружјем којим је рушила Французе, Шпанце, Аргентину. Тешко искушење очекује Американце који су више „дрим” него „тим”, али ништа мање неизвесности борбе и „патње”, неће донети ни други полуфинале између Србије и Турске.

Искусни и трофејни тренери Ивковић и Тањевић припремили су тактичке варијанте и минијатуре, али основна борба кретаће се на ваги квалитета два тима по позицијама и креативности од којих у оваквим мечевима углавном највише зависи. Ималу су Турци константу током читавог шампионата, до најбољих четири су стигли, а да их нико није ни окрзнуо, ношени хуком песме о „12 дивова” с трибина разбацивали су ривале као кегле. Сада ће им се супротставити тим који ужива у оваквим изазовима , који је чврстим кораком и са великим покрићемкренуо ка слави.

Од почетка, још у Кајсерију, иако без двојице најбољих играча, у нашој игри била је присутна идеја, која је подизана на виши ниво кад год је требало. Колика је њена моћ показало се кад су наши момци победили притисак и Шпанце и дошли до борбе за медаље. Сада је треба обогатити, новим самопоуздањем.

Турци практично имају у ротацији девет, наспрам наших 12 играча. То је почетна, али велика предност, која се и у дуелу са Шпанијом показала добитном, а покрива причу селектора Ивковића да треба одбити прве налете Турака и да ће касније све доћи на своје место. Друга предност је у предњој центарској линији. Можда застрашујуће делује Што Ашик игра у Чикагу, а Ерден у Бостону, али ова двојица младих момака, редовне су „муштерије” Крстића и Перовића. У рекету им припомаже и снажни Саваш из Улкера , али он висином не може да парира (208). Иако центри укупно имају 25 поена по мечу и 14 скокова, треба имати у виду да се ради о учинку у лако добијеним утакмицама.

Наша евидентна предност требало би да буде и на позицији „четворке”, где Вличковић и Савановић разноврсноом игром могу да направе велике проблеме. Способни су да из другог плана одиграју и на плеју, повуку контру и отворе простор за напад који се тешко брани. Истина, за Иљасову који је најубојитији турски играч (15,7 поена, 7,7 скокова) требаће им помоћ Кешеља и Бјелице, али зато од Голума не би требало да прети већа опасност. Интересантна је поставка када се Иљасова спушта на позицију три, што је чест случај, па га треба увести у изолацију јер уме у серији да погађа „тројке”.

У бековској линији доминира Туркуоглу (11,3), али и лане у Пољској успели смо да га сведемо на 4 поена, али он има много важније задатке у тиму. У зависности од врсте одбране, користи брзину и иде на продор, што Турцима даје ширину у нападу и могућност лаганог шута са дистанце. Попут Теодосића, може да убаци и с десет метара, а има далеко више искуства од Бјелице и Кешеља. Гулер из Ефес Пилсена (8,2) и Онан (9,3) из Фенербахчеа, који помаже и на месту организатора, искусни су, добри шутери и морају стално да буду под контролом. Иако игра на позицији плејмејкера, Тунчери је у глави више „двојка” и могао би да буде кључ успеха, посебно ако га Тодосић буде чувао и нервирао као Рубија. Ајкол, Ермис и Арслан, нису ни имали прилику да много тога покажу, али могу у некој Тањевићевој замисли да буду „блиц специјалци”.

По свему судећи, у највећој мери од нас зависи како ће се одвијати и завршити утакмица. Показало се да су Крстић, Величковић и Теодосић најбитнији за игру и тим и ако се погоди да сва тројица одиграју на највишем нивоу, мало која екипа на свету може да нас добије. Турке треба зауставити на почетку, не дозволити им да се размахну и растрче по терену и добију стимуланс са трибина. Ако их натерамо да покажу слабе тачке, финале ће бити на дохват руке.

Мирко Стојаковић