Од нашег специјалног извештача

Истанбул, 9. септембра – Много су Турци уложили у Светско првенство, а све с циљем да се коначно докопају медаље на највећем такмичењу. Као домаћини освојили су европско сребро 2001 (пораз против Југославије у финалу са 78:69), а после неуспеха у Београду, четири године касније (испали у осмини финала као и ми), ангажовали су врсног стручњака Богдана Тањевића. Трофејни тренер, који је медаље освајао с репрезентацијама Југославије и Италије, направио је пројекат чија би круна требало да буде сада. Уједно, ово првенство је његов опроштај од тренерског посла, али не и од кошарке. Од јесени биће спортски директор Роме, па последње „активне” дане проводи у готово еуфоричном расположењу.

Дуел са Србијом има и симболички значај. Могао би да буде последњи у његовој блиставој каријери, а селекторску је започео на клупи Југославије. Још у Пољској прошле године је најавио нови кошаркашки хит, када је сребрну медаљу Србије оценио као успех јуниорске репрезентације с Крстићем. Иако су многи током шампионата избегавали Шпанију, турски селектор је у полуфиналу прижељкивао управо „фурију”.

– Желео сам Шпанију. Разлог је чисто спортски, јер Србија је припремљенији и озбиљнији тим. Иако млад, игра фантастичну кошарку, а предвођени су маестралним тренером Ивковићем.

Љубоморан сам на њега због играча које има и кошарке какву играју. Чека нас много тежак посао – закључио је Тањевић.

Говорио је искусни тренер о сваком појединцу, феноменалном Теодосићу и антологијској „тројци” против Шпаније, квалитету Крстића, наших крила Бјелице и Кешеља и „четворки” Величковића и Савановића. Имаће, каже, пуне руке посла да све то стави под контролу, али верује у снагу свог тима и публику која га је до сада носила.

– Коју ћу тактику да изаберем остаће тајна. Али, колико Србија вреди, могао би да напишем роман после оног што сам видео прошле године у Пољској, у два меча на припремама и овде на шампионату.

Теодосић је фантастичан, не само због оне „тројке”. Није ни мало респектовао Рубија који је европска звезда. Имао сам утисак као да га изазива: „хајде, шутирај ако смеш”, као да му је говорио остављајући му простор. Надам се финалу, али то треба урадити против супер екипе која игра супер кошарку. Резултат против Шпаније није реалан, утакмица је добијена много лакше.

То може да уради само тим који је екстремно добро припремљен, с дисциплином која је карактеристична за Ивковићев рад. С друге стране, не можеш тако да играш с пет-шест играча, већ с десет-једанаест. То што на свакој утакмици искочи неко други, чак и од ког се не надаш, говори како је изврешена селекција. Ипак, имамо и ми много адута. Биће ватре, биће узбуђења. Финале сањамо сви, а један иде по злато – истакао је Тањевић.