Светски шампионат за кошаркаше 2010.
Тунчери нам узео финале
Пола секунде пре краја турски бек прошетао кроз наш рекет и положио за медаљу – 83:82 (17:20,18:22,25:21,23:19).- За бронзу играмо против одличне Литваније (18 ч)
Од нашег специјалног извештача
Истанбул, 11. септембра - Пола секунде, ни трептај ока, делио је српске кошаркаше од величанственог успеха, пласмана у финале Светског првенства у Турској. А, онда је уследила крдинална, непоправиљива грешка одбране и као страшни суд појавио се турски бек Тунчери, ког ће домаћин славити до небеса, и срушио снове наших сјајних момака, који су заслужили да се нађу у финалу и са Американцима боре за злато.
Цео меч, тачније рат који су Турци наметнули уз обилату помоћ судија, стао је практично у четири секунде. Нисмо претходно успели у неколико наврата да срушимо ривала који нам се нудио као на тацни, искористимо предност и од осам поена да меч уведемо у извесну завршницу. Последња велика прилика за „бег“, била је у 36. минуту када смо имали 75:69, али уследило је много погрешних процена, фаулова који су могли да се избегну чвршћим ставом, бржим ногама и хладнијом главом.
После 37 минута наше доминације, Турци су повели „тројком“ Тунчерија, који као да је најавио да херој неће поново бити Теодосић или било ко други из нашег тима, а Онан у следећем нападу донео домаћину највећу предност на мечу – 78:75. Ипак, захваљјући Кешељу, нашем најбољем играчу , који је увек погађао када је било најпотребније, већ смо осетили сјај бар сребра на грудима наших кошаркаша.
После промашаја Теодосића за три поена, 28 секунди пре краја, улетео је у рекет, небу под облаке, покупио лопту и изнудио фаул. Мирно је убацио за 80:79, а уз предност имали смо и извеснос још једног напада. Уследила је тада прва Рашићева слаба одбрана над Тунчеријем, који га је“пробио“ без6 проблема, а сасупротне стране улетео је снажни Ерден поред Крстића који је кренуо на помагање. Уследило је пас и „куцање“ уз пети фаул нашег капитена, али на срећу турски центар је промашио са пенала и остало је 80:79 за домаћина.
Одлично смо извели напад. Високи су ослободили рекет, а Теодосић и Рашић су изменили пас, лопта је дошла до Величковића који је ушао у меч са две“тројке“, а потом нестао, али могао је он да буде „судија“, Положио је о таблу за 82:81, четири секунде пре краја.
Уследио је Тањевићев минут одмора, али није искусни стручњак одредио Тунчерија већ Туркуоглуа да пошаље последњи шут. Најбољи турски играч није добро примио лопту, она је дошла до Тунчерија који је искористио простор који су му отворили центри изласком на „пост“, а за њима и најважнији део одбране. Рашић је поново остао у чуду, као и милиони оних који су толико желели победу ове одважне, али неискусне генерације.

За пола секунде ништа више није могло да се уради. Десетинку више имао је Кецман када је убацио ону „тројку“ у Загребу, али не бива увек да је срећа уз нас. Добили смо у Турској већ два шокантна меча, против Хрватске и Шпаније, а домаћин нас је „урадио“ као на тренингу. Пали смо невино, наивно, али умеће то ова генерација да врати и надокнади, не може се због овог прецртати шта су све урадили и докле су стигли.
Констатација да од нас зависи, показала се апсолутно тачном, као и она да нам је за пролаз у финале неопходна најбоља игра три стуба, Крстића, Теодосића и Величковића. Новица је бљеснуо и још брже нестао, Крстићу је била неопходна бар мала помоћ Перовића, али је изостала, а Рашић, Тепић и Бјелица нису били ни близу нивоа који смо очекивали.

Турцима нема шта да се приговори. Играли су на једино могуће карте, добили су утакмицу без учинка најефикаснијег играча (свели смо Иљасову на шест поена) и стигли до највећег успеха, прве медаље на светком првенству, финала у ком може да се „украде“ и злато.
Наше момке очекује меч за бронзу са одличном Литванијом (18 ч) која није имала велике шансе противАмериканаца, па ће у тај дуел да уђе са мање емотивног пражњења. Медаља би била фантастичан успех и зато је важно да се екипа подигне на ниво на ком може да реагује и покаже квалитет.

Председник Тадић је присуствовао утакмици као специјални гост турског председника Абдулаха Гула (фото АФП)
ДВОРАНА: „Синан Ердем“. ГЛЕДАЛАЦА: 17.000. СУДИЈЕ: Карион (Порторико), Естевез (Аргентина) и Санчез (Доминиканска Република).
СРБИЈА: Теодосић 13 (3 „тројке“), Тепић 5 (1), Рашић 2, Паунић, Бјелица 2, Марковић 2, Савановић 15 (2), Кешељ 18 (4), Крстић 15, Перовић 2, Величковић 8 (2), Мачван.
ТУРСКА: Акјол, Гулер3, Ермис, Онан 14 (1), Иљасова 6, Ерден 9, Тунчери 12, Саваш, Голум 6, Арслан 12 (3), Ашик 5, Туркуоглу 16 (3).
Шут укупно: Турска 47 одсто (57-27), Србија 46 (57-26). Два поена: 53 (34-18), 50 (28-14). Три поена: 39 (23-9), 41 (29-12). Слободна бацања: 61 (33-20), 75 (24-18). Скокови: 33 (23+8), 36 (28+8). Асистенције: 10-17 (Теодосић 11). Изгубљене лопте: 10-14. Освојене лопте:10-5. Блокоде: 4-0.
Мирко Стојаковић
Последњи коментари
zašto je teško priznati da je abdulasman tanjević bolji trener
Boze, kako vi sve znate i kako ste pametni!
TAnjevic bi trebalo da se zabije u misju rupu zbog sramne izmene kod izvodjenja slobodnih bacanja. Da ima imalo sportskog morala trebalo je kao trener da naredi svom centru da sutira ta dva bacanja pa kako bude. A ne da cuti na klupi To je toliko ljigavo da je svaki komentar izlisan. Zar je to naucio tokom svih godina sportskog rada i pedagogije. Sretan sam sto nikada nije radio u Srbiji i nadam se da nece. Ivkovic je za njega akademik. Daleko mu lepa kuca.









