Светски шампионат за кошаркаше 2010.

За лекара нема лека

Професор др Драган Радовановић највећи је навијач у стручном штабу, а захваљујући његовој контроли и превентиви, сви наши играчи су потпуно фит

Важан део тима: др Драган Радовановић (први слева) Фото Милан Рашић

Од нашег специјалног извештача

Истанбул, 11. септембра – Репрезентација Србије једна је од ретких која уз врхунске кошаркаше има и „играче” који су такође незамењиви. Селектор Ивковић окупио је стручњаке разних профила, а готово да не прође ни један сусрет с извештачима у Турској да не помене лекаре, физиотерапеуте, економа и наравно тренере, уз омиљену реченицу: „ми смо тим”.У тај тим селектор каткад уброји и новинаре, али само кад је изузетно расположен...

Ивковић је указао поверење сарадницима који углавном учествују у акцијама репрезентације од првог дана. Ново лице је Милан Шкобаљ, пре две сезоне тренер Црвене звезде који тренутно ради у Данској. Он је имао задатак да у Истанбулу скаутира репрезентације Б групе из које смо добили ривала у осмини финала, а наставио је посао како је долазио наредни противник. У тренерском тиму дошло је до промене у односу на прошлу сезону. Ацо Петровић због ангажмана у Жалгирису није ни почео припреме, а због великих обавеза у Хемофарму, пред полазак за Турску од селектора је добио „вољно” Душан Гроздић. Главни асистент је Александар Кесар, који је са Ивковићем наставити посао и у Олимпијакосу, а ту је и Саша Никитовић.

Ван паркета, такође је моћан тим. Тренер за физичку припрему је Душко Марковић, лекари Драган Радовановић и Небојша Митровић, физиотерапеути Душан Сајић и Душан Поповић, економ Јовица Аничић, представник за медије Владимир Сибиновић и вођа тима Мирослав Берић. Сви имају стрикте задатке у функцији играча и најсрећнији кад свих 12 истрче на терен.

Многе репрезентације су још у Кајсерију имале проблема са разним инфекцијијама , али захваљујући проф. др Драгану Радовановићу, вођи медицинског тима, ни један од наших играча до сада се није пожалио на стомачне тегобе. Затекли смо га у акцији у сали за ручавање хотела „Полат ренеснс”, како проверава храну неколико сати пред почетак меча с Хрватском. Искусном стручњаку ово је девето велико такмичење, уз кошаркаше је био на две олмпијаде, два светска првенства и три европска шампионата.

– Свакодневно контолишемо шта играчи једу и пију и на влику срећу до сада није било проблема. Одредимо у напред шта желимо на менију и присуствујемо док се оброк спрема. Избегавамо храну која би могла да буде потенцијални извор инфекције, а друге екипе једу са шведског стола одакле вреба опасност – објаснио је Радовановић.

У његовом лекарском дневнику на списку повреда налазе се само оне лакшег карактера.

– На срећу нема повреда које би играча избациле из такмичарског циклуса. Од првог дана смо појачали превентиву, правилно дозирали сваком појединцу напоре и одлична физичка припремљеност даје резултате. Све радимо тимски , наравно под надзором селектора који руководи комплетним програмом. Последица интензитета у игри и велике борбе за позицију и лопту су убоји, а највише страдају прсти и шаке, али то су повреде које успевамо брзо да санирамо.

Радовановић истиче да најтеже подноси улогу навијача:

– Ту ми не помажу ни године, ни искуство. Увек се на клупи навија и нервира више него у публици. За то нема лека – истакао је лекар нашег државног тима.

М. Стојаковић

објављено: 12/09/2010

Последњи коментари

specijalista ex student nikolic | 12/09/2010 05:12

Profesore divni ste...
jos vise Vas volim sto ste Delija...

VUK NJEGOS | 13/09/2010 02:46

DELIJA.....je Turskog porjekla rjec,i mi je upotrebljavamo ali nikad ne znamo sta znaci.Ako uzmemo njeno znacenje pravo je UDAREN,da ne kazem lud...Zato tu rjec treba izbaciti iz upotrebe kad nekog hvalimo

dragance lukovcic | 08/07/2011 17:06

dugo godina navijaci zvezde su se nazivali cigani, a kad je Sluzba odredila za vodju navijaca svog sluzbenika i Dolancovog poverenika Arkana, on je preimenovao navijace Zvezde u tursko ime Delije. Napravio je preduzece za obezbedjenje, dilovanje i dr. fine poslove pod istim imenom. pa se sada Srbi ponose tim turcizmom, darovanim od crnogorca, sina partizanskog "oslobodioca" Dedinja, barabe koju je Ratko mladic najurio iz Srpske, pa mu je za osvetu ubio kcer... kao i Dadu Vujasinovic...