Олимпијски пламен у Ванкуверу је угашен, градоначелник Сочија, домаћина наредних зимских игара, преузео је олимпијску заставу и сви – од Међународног олимпијског комитета, преко земаља учесница до Организационог комитета Игара и извештача, своде рачуне и изричу оцене.

Председник МОК Жак Рог изјавио је да су сви у МОК „срећни због игара у Ванкуверу”, не пропустивши да још једном подсети на трагичну смрт Грузијског санкаша Нодара Кумариташвилија на тренингу...

Дакле, сматра се, да су домаћини успели да се изборе са лошим временским условима и да су Игре биле организоване на високом нивоу.

Амерички медији с поносом истичу да су олимпијци САД освојили више медаља (37) него иједна земља пре њих у историји зимских игара, и то је тачно. Али заборављају да по уобичајеним мерилима САД нису најуспешније у Ванкуверу, јер одувек се на олимпијским играма пласман вреднује на основу златних медаља (па сребрних...), а по томе Канађани су најуспешнији са 14 златних, 7 сребрних, 5 бронзаних. Немци су други (10, 13, 7), а Американци тек трећи (9, 15, 13) са истим бројем златних трофеја као неупоредиво мања Норвешка (9, 8, 6). Уосталом, Норвешка је по броју медаља и даље најуспешнија земља на зимским играма.

Истина, кад би се медаљама некадашњег СССР додале медаље које су освојили репрезентативци Заједнице Независних Држава 1992. године (6, 8, 23) и репрезентативци Русије на играма од 1994. до Ванкувера (36, 24, 19) „СССР-ЗНД- Русија” би била најуспешнија са укупно 322 медаље (120, 94, 108), због три злата више успешнија и од две Немачке са 329 (117, 124, 88).
Али, то је прошлост. Русија је по броју трофеја у Ванкуверу била тек једанаеста (3, 5, 7) тако да јавност и политичари траже смену председника Олимпијског комитета и министра спорта, а велики разлог за бригу имају и Финци – последњи су од 24 земље које су освајале трофеје, без иједног тријумфа, са само једним сребром и четири бронзе.

Најуспешнији учесник 21. игара је Марит Бјорген, 29-годишња Норвежанка, која је у крос кантрију освојила пет медаља – три златне, сребрну и бронзану. Око најуспешнијег олимпијца у мушкој конкуренцији може се дискутовати. Највише трофеја (два златна, сребрни и бронзани) има земљак Марит Бројген Петер Норхуг, такође тркач на скијама. Још неколико такмичара има по две златне, или комплет олимпијских медаља, али најуспешнији је (с тим са Аустријанци вероватно неће сложити) је Швајцарац Симон Аман, који је у смучарским скоковима декласирао фантастичну аустријску четворку, Шлиренцауер, Моргенштерн, Лојцл, Кефлер. Као и у Солт Лејк Ситију пре осам година тријумфовао је на обе скакаонице и постао најуспешнији скакач у појединачној конкуренцији на зимским играма.

Још један Норвежанин мора да се помене. Ветеран Оле Ејнар Бјорндален (36) је овог пута освојио само злато и сребро, али постао је други најуспешнији учесник „белих олимпијада” свих времена са укупно 11 трофеја (6 златних, 4 сребрна, 1 бронзани).

Спортисти Србије, углавном, такмичили су се према својим могућностима и очекивањима. Искорак је начинила само посада боба (Вук Рађеновић, Слободан Матијевић, Игор Шарчевић, Милош Савић) која је изборила 18. место и остварила најбољи пласман на зимским играма када су у питању сви зимски олимпијци са територије Србије. Од Јелена Лоловић очекивали су се бољи пласмани од 30. места (супервелеслалом). У велеслалому била је 33. а у слалому одустала као и Марија Трмчић. Најмлађа у овом трију Невена Игњатовић на олимпијском дебију у супервелеслалому промашила је капију и одустала. У велеслалому била је 39. а у слалому врло добра 32.

Бијатлонац Миланко Петровић, и такмичари у крос кантрију Белма Шмрковић и Амар Гарибовић били су на зачељу у својим дисциплинама...

Олимпијски комитет Србије, заједно са Министарством омладине и спорта, као и спортским савезима у зимским спортовима требало би да одлучи шта даље. Да ли ћемо и даље слати на Игре слати спортисте од којих не очекујемо ништа или ће сви заједно учинити нешто да добијемо репрезентативце који ће играти знатно већу улогу на „белим олимпијадама”. При томе, на медаље ни не помишљамо... 

Ж. Б.

-----------------------------------------------------------

Најуспешније земље од 1924. до 2010.