Од извештача „Журнала”

Њујорк –Импресивно је Јелена Јанковић почела овогодишњи Ју Ес опен. За 58 минута савладала је Американку Алисон Риске 6:2, 6:0, у увертири за дерби друге рунде, против имењакиње Докић.

– Осећала сам се сјајно на терену. Играла сам са пуно самопоуздања, сервис ме одлично служио – истакла је Јанковићева.

Много тежи посао је очекује у мечу против Српкиње са аустралијским пасошем. То је њихов први дуел још од 2003. године, када је Јанковићева предала при резултату 7:6, 4:4 за Докићеву:

– Не осећам посебан набој, то је за мене сусрет као и сваки други. Уколико пружим свој максимум могу да победим било кога.

За некадашњу краљицу Њујорк је омиљени грен слем турнир.

– Овде сам стигла до финала 2008, а две године раније била у полуфиналу. Волим да играм на бетону, а Њујорк ме посебно инспирише својом енергијом.

Залет за Флешинг Меодуз ухватила је у Синсинатију, где је после дугог времена успела да дође до фин ала.

– Тамо сам поново почела да верујем у себе. Из меча у меч сам била све боља. Не могу да кажем да сам уживала на терену, али сам се трудила да извучем све из себе. После велике борбе изгубила сам финале од Шарапове, али је тај резултат утицао да овде дођем са великим амбицијима.

Јанковићева сада није у првом плану медија и можда бито могло да јој помогне.

– Никада нисам размишљала о притиску. Не играм због других људи и њихових амбиција, него због себе.

-------------------------------------------------------

Санчес привремено решење

Иако је Рикардо Санчес поново био уз Јелену Јанковић у Синсинатију, Београђанка истиче да је Шпанац још увек привремено решење.

– До обнове сарадње је дошло јер је Санчес у том тренутку био у Америци. Контактирала га је мамаи договорили смо се да покушамо поново да радимо заједно. За сада је успешно, али видећемо да ли ће се сарадња наставити после Ју Ес опена.

Савладан страх од повреде

Један од најбољих сегмената Јеленине игре против Рискеове било је сјајно кретање.

– То је код мене основ свега. Прошлог лета у Порторожу искренула сам зглоб на левој нози и повреду вукла скоро шест месеци. Имала сам страх, због којег нисам могла да се крећем како желим. На срећу, сада сам то превазишла и то се види по томе што се одлично крећем – каже Јанковићева.

Број један није био споран

Уобичајено питање на сваком сусрету са новинарима за Џеј-Џеј је како се осећа као некадашњи број један, који нема грен слем трофеј.

– Не знам зашто то људи упорно истичу. Током 2008. сам играла добро у континутету, побеђивала све најбоље на свету и на сваком турниру долазила до полуфинала или финала. Надам се да ћу освојити и грен слем једног дана. Али и ако се то не деси знам да сам потпуно заслужено била најбоља на свету.