Sva poznata svedočenja govore o tome da je Zoran Đinđić povredio nogu sredinom februara na Kopaoniku, dok je u sali hotela „Grand” igrao fudbal. Šef njegovog obezbeđenja Milan Veruović izneo je neke detalje o tome na suđenju optuženima za atentat.

– Bio je to poslednji dan školskog raspusta i Đinđić je hteo da ga provede sa decom. U petak uveče imao je neformalnu večeru do 23.30 časova. Posle toga smo krenuli u hotel. Ujutro je imao sastanak sa novopazarskim muftijom, a posle je išao u obilazak motornim sankama sa suprugom. Uveče smo se vratili u hotel. On je sa ministrom Aleksandrom Vlahovićem ugovorio igranje fudbalske utakmice. Rekao sam mu da to ne bi bilo dobro, da može da se povredi, a već smo promrzli na sankama. On je kazao da je u dobroj kondiciji i da će igrati tu utakmicu – ispričao je Veruović sudskom veću u aprilu 2004. godine.

Utakmica je igrana 15. februara 2003. godine, a naredni dan u optužnici je označen kao pokušaj atentata kod Bubanj potoka.

– Premijer se posle igre požalio na povredu skočnog zgloba leve noge i pitao za fizioterapeuta. Ispostavilo se da mu je pukla Ahilova tetiva. Predložena mu je longeta, ali on nije na to pristao. Rekao je da ta povreda nije ništa strašno i otišao je u sobu. Ujutro me je obavestio da krećemo oko 13 ili 14 časova. Najavljujem trasu i organizujem zakazivanje pregleda na klinici na Banjici. Krećemo ka Brzeću. Na putu nisam ništa zapazio. Na autoputu nas je čekala saobraćajna patrola i nije bilo zastoja. Na Bubanj potoku nije bilo patrole koja je trebalo da nas sačeka. Mi smo se najavili sirenama i iskoristili trenutak kada je rampa podignuta nekom drugom vozilu. Otišli smo pravo na Banjicu. Doktor nas sačekuje ispred. Konstatovao je da mu je pukla tetiva i predložio operaciju ili da nosi longetu šest nedelja. Šef je hteo da ide na operaciju, ali ne odmah, zbog dolaska Karle del Ponte, već sutradan – rekao je Veruović na suđenju.

Veruović je tada pomenuo i razgovor sa Zoranom Janjuševićem, savetnikom u vladi, koji mu je rekao „da su plaćene ubice posmatrale premijera kako igra fudbal”.

Advokat Rajko Danilović, punomoćnik porodice Đinđić, pitao je Veruovića ko je igrao fudbalsku utakmicu.

– Igrali su pripadnici SAJ-a (Specijalne antiterorističke jedinice) protiv članova Vlade Srbije. U vladinom timu bili su, pored premijera, Dragoslav Šuvarac i Aleksandar Vlahović. Igralo se u sali, bez publike. Iza zastakljene galerije bili su pripadnici obezbeđenja – odgovorio je Veruović.

Mnoga svedočenja govore da su u isto vreme na Kopaoniku boravili i pripadnici Jedinice za specijalne operacije MUP-a Srbije. Jedan od optuženih, Željko Tojaga, na suđenju kaže: „Na Kopaoniku smo igrali fudbal protiv Žandarmerije i SAJ. SAJ nas je razbio”.

Milan Veruović je na suđenju kazao da je Zoran Đinđić posle operacije nekoliko dana bio u rezidenciji, iako je doktor preporučio 20 dana mirovanja. Već 21. februara premijer kreće u Banjaluku i tada na autoputu, kod beogradske Arene, dolazi do pokušaja atentata kada je kamion, koji je vozio Dejan Milenković Bagzi, preprečio put koloni premijerovih vozila.

– Kamion naglo skreće u krajnju levu traku, prema nama. Vozač Bijelić reaguje refleksno i izbegli smo siguran sudar, obišao ga je sa desne strane. Vozač je rekao da se nešto čudno dešava, da je to pokušaj. Premijer je pozadi čitao novine i rekao samo: „Neki ludak”. Javljam pratnji da zaustave vozača. Posle saznajem da je vozilo neregistrovano, da vozač nema dokumenta. Kažem im da ga zadrže. Onda sam javio saobraćajnoj policiji za pokušaj zaustavljanja. Zovem Nenada Milića i načelnika Šeste uprave BIA. Nastavljamo ka aerodromu – pričao je šef premijerovog obezbeđenja.

I pored povrede noge, nekoliko dana posle posete Banjaluci, Zoran Đinđić je išao u Frankfurt, na donatorsku večeru za pomoć Hramu Svetog Save.

– Premijer je negodovao što obezbeđenje u Nemačkoj nije bilo kao ranije kada je on dolazio. Na aerodromu u Minhenu, Đinđić je ponovio da nije zadovoljan obezbeđenjem. Sutradan, u vladi, bolela ga je noga sve vreme. Pregledao ga je lekar i utvrdio da se rana potparila – ispričao je Milan Veruović pred sudskim većem.