Потпредседник Владе Србије Божидар Ђелић изјавио је јуче да ће држављани Србије који претендују на политички азил у државама ЕУ бити враћени у земљу у складу са Споразумом о реадмисији, а организатори „таквих транспорта” кажњени. „Србија ће у недељама које долазе показати да ’бели шенген’ схватамо као први важан корак ка дугорочном циљу, а то је да будемо део шенгенског простора”, рекао је Ђелић на конференцији за новинаре после састанка са званичником Европске комисије Пјером Мирелом, а пренела је Бета.

Мирел, директор Дирекције за западни Балкан у Генералном директорату за проширење Европске уније, указао је да људи који злоупотребљавају могућности путовања без виза „штете угледу Србије”.

Непосредан повод за ове изјаве је недавно упозорење белгијских власти да на стотине људи албанске народности који из Македоније, с југа Србије и знатно мање с Косова долазе у Брисел на темељу лажних информација да ће тамо добити азил, смештај и финансијску помоћ, иако на то практично немају никаквог права.

Ђелић је упозорио да Србија неће толерисати „оне који би кроз своје поступке хтели да угрозе кључну слободу коју данас уживају сви грађани Србије” и додао да „овај случају ни на који начин не имплицира државу”, већ да је у питању иницијатива одређених група.

Мирел је казао да „велики број људи злоупотребљава ову околност што значи да се не ради о појединачној већ добро организованој појави” и да то треба да се заустави и истражи.

Политички азил траже људи који долазе из недемократских земаља, а Србија је демократска земља, рекао је Мирел.

Ђелић је казао и да је Србија свесна да либерализација визног режима није само привилегија него и обавеза. „Обавеза Србије је да одржи тај статус и покаже својим европским партнерима да неће дозволити било какву злоупотребу могућности путовања без виза”, навео је он.

И министар унутрашњих послова Србије Ивица Дачић изјавио је, како је пренео Танјуг, да безвизни режим за грађане Србије неће бити угрожен због примедбе Белгије да је у тој држави повећан број азиланата са југа Србије.

Дачић је казао да ће се „наредних дана разговарати с представницима Европске комисије и Белгије, а у наредном периоду заједничким деловањем радиће се на спречавању таквих појава”.

Белгијски премијер Ив Летерм, који ће ради хитног решавања тог проблема отпутовати 8. марта у Приштину и Скопље, упутио је комесару за унутрашње послове ЕУ писмо са захтевом да се „ограниче погубне последице укидања виза ЕУ” за држављане Македоније, Србије и Црне Горе од 19. децембра 2009.

Летерм у петак о томе у Бриселу намерава да разговара и с премијером Србије Мирком Цветковићем.

Владимир Петронијевић, програмски координатор Групе 484, која се бави миграцијама, каже за „Политику” да „ова вест није за нас повољна”.

„Безвизни режим има јасна правила. Даје могућност боравка до три месеца у земљама шенгенског простора и не подразумева никакву другу могућност”, наглашава он додајући да је тај режим, нажалост, отворио могућност оним људима који имају економске проблеме да их решавају злоупотребом азила. „Ово је најгори могући пут, и по њих саме и по државу, јер јој њихови поступци руше углед”, наглашава Петронијевић.

Податак да је више од 300 особа у Белгији затражило политички азил у врло кратком периоду, за њега је индикативан. С тим у вези он наглашава да Србија има законске одредбе које говоре и о одговорности превозника у оваквим случајевима. „Ми морамо да видимо ко су ти људи који их превозе, да ли их неко инструира да то тако раде. То мене занима. И зашто баш Белгија и зашто се она узима као пример. То је врло интересантно”, примећује Петронијевић.

Кад је реч о поступку реадмисије ових људи у земљу, који према Ђелићевим речима предстоји, наш саговорник је мишљења да ће у Белгији бити спроведен поступак који подразумева убрзану процедуру. То значи да ће захтеви тих људи бити проглашени неоснованим и да ће белгијска власт затражити од српског МУП-а пријем тих особа, пружајући, истовремено, и доказе да је заиста реч о српским држављанима. После провере у МУП-у, могао би, како каже, да почне процес повратка тих особа.

Иако Србија сада има биометријске пасоше па би се могло претпоставити да ће тај процес бити завршен такорећи преко ноћи, Петронијевић подсећа на то да они који траже азил, у многим случајевима бацају пасош, па је онда потребно да њихов идентитет буде утврђен на неки други начин.

Б. Чпајак

--------------------------------------------------

Азил затражило 419 особа

Од почетка ове године политички азил у Белгији је затражило 419 особа с југа Србије, сазнаје „Политика” из амбасаде Белгије у Србији.

Према подацима који су нам пренети из ове амбасаде, у јануару је тај азил затражило 58 особа из Србије, у фебруару 330, прекјуче 19, а само јуче, до 14 часова, 12.

Белгија је , како нам је речено, предложила да се ти људи аутобусима организовано и бесплатно, на добровољној основи, врате у земљу, до места њиховог боравка.