Veliki gubici kakve je napravila Agrobanka, od čak 300 miliona evra kako se procenjuje, mogli su nastati samo u banci u kojoj državni kapital caruje. U tu ocenu ne sumnjaju upućeni s kojima su novinari „Politike” razgovarala. Drugim rečima, i ovaj primer pokazuje da država ne može dobro da upravlja i da nije kadra da radi u svom interesu, odnosno poreskih obveznika, a kamoli malih akcionara. Ta odgovornost je veća zato što je u slučaju Agrobanke ona jedini veći, profilisani akcionar koji je kao takav birao i upravu. Uostalom, da im uprava nije odgovarala – smenili bi je.

Da li u ovdašnjem sistemu ima još „trulih jabuka” i da li sistem može da bude ugrožen trebalo bi da odgovori Narodna banka Srbije.

Jedan prestonički bankar iz banke sa stranim kapitalom koji je želeo da ostane anoniman kaže da je pravljenje gubitaka poput onih u Agrobanci kod njih mnogo teže.

– Mene strani gazda i te kako kontroliše. Sistem procene rizika doveden je do perfekcije. Ukoliko im nešto nije jasno zovu i pitaju o čemu je reč. Pa morali su da naprave dobar sistem, jer kako bi drugačije kontrolisali plasmane kada imaju banke u deset zemalja. Dogodi se gubitak i kod stranih banaka. Treba, međutim, razlikovati da li je nastao kao posledica tržišnog rizika, lošeg rada menadžmenta ili zloupotreba – kaže ovaj bankar.

Članovi Upravnog odbora Agrobanke sada listom tvrde da su na sednice dolazili čisti papiri. Mnogi, međutim, kažu da to jednostavno ne može da bude tačno i da oni i te kako znaju „krvnu sliku” banke.

Jedan član UO Agrobanke iz ranijih saziva kaže da nema razloga da njegove, uslovno rečeno kolege, tvrde da su iznenađeni.

– Na Upravnom odboru se raspravlja o svim važnim stvarima, pa i velikim kreditim, bonusima. Tačno je da postoje povlašćene firme koje mnogo lakše dolaze do kredita. Kako, na primer, kredit može da dobije firma predsednika ili člana Upravnog odbora. Zar to nije sukob interesa? Rečju, postoje dvostruki standardi. Neko drugi jedva da dobiju kredit, a i tada po zelenaškoj kamati. Sigurno da je tu bilo svega, provizija, na primer. Govori se sada o bonusu za direktora od 600.000 evra, a niko ne pita da li je i on morao da ga podeli sa nekima, kao što se to priča da je slučaj kod javnih preduzeća koja su partijski plen – kaže naš sagovornik.

Da upravni odbor u banci nije i ne može da bude ukras, „ikebana” potvrđuje, uostalom, i Zakon o bankama po kome ovo telo utvrđuje iznose do kojih izvršni odbor banke može odlučivati o plasmanima i zaduživanju banke i odlučuje o plasmanima i zaduživanju banke preko tih iznosa.

Takođe UO nadzire rad izvršnog odbora banke, identifikuje rizike kojima je banka izložena, a upravni i izvršni odbor banke dužni su da preduzimaju mere radi sprečavanja nezakonitih ili neprimerenih radnji i uticaja, koji su štetni ili nisu u najboljem interesu banke i njenih akcionara i koje vrše osobe koje imaju znatno ili kontrolno učešće u toj banci.

U lancu kontrole poslovanja bilo koje banke je i NBS kao supervizor poslovanja koja je zbog slučaja Agrobanke već prozvana. Iz NBS su odvratili da u njihovom radu nije bilo propusta. Dejan Šoškić je na poslednjoj konferenciji za novinare kao guverner rekao da je centralna banka otkrila probleme u poslovanju Agrobanke, a da su za njihove probleme krivi oni koji su ih napravili, a ne oni koji su ih otkrili. Zato je oduzimanje dozvole Agrobanci neuspeh vlasnika odnosno akcionara, a ne NBS kao supervizora, rekao je Šoškić.

– NBS nema zadatak da štiti akcionarski kapital od gubitaka i od loših odluka uprave koju su vlasnici sami izabrali. Posao centralne banke je da zaštiti depozite građana i preduzeća u bankama, odnosno, finansijsku stabilnost i da onemogući da poslovanjem banke to bude ugroženo – rekao je Šoškić.

On je naveo da na osnovu izveštaja banke i revizora NBS nije morala da otkrije probleme, jer su oni govorili da je Agrobanka u 2010. imala više od milijardu dinara dobiti i kapitalnu adekvatnost od 19 odsto, što je iznad propisanih 12 procenata.

Međutim, NBS je na bazi analize u posrednoj kontroli otkrila da se cifre ne slažu i odlučila da sprovede vanrednu kontrolu kojom je ustanovljeno da je kapitalna adekvatnost zapravo 0,75 odsto i da nema govora o dobicima.

-----------------------------------------------

Ko je Dušan Antonić

Dušan Antonić ceo radni vek proveo je u bankarstvu i to baš u Agrobanci u kojoj je, kako se navodi u njegovoj biografiji, prošao skoro sve bankarske poslove, od pripravnika do generalnog direktora i predsednika Izvršnog odbora Agrobanke. Na mestu predsednika Izvršnog odbora je još od devedesetih godina prošlog veka.

Na tom mestu održao se uprkos mnogim, pa i petooktobarskim promenama što ukazuje da je glavnom poslodavcu – državi odgovarao.

-----------------------------------------------

Ko su predstavnici države

U Upravnom odboru Agrobanke interese države zastupali su Zvonko Nikezić i Zvonimir Mrđanović, akcionara Aleksandar Ilić, a nezavisni članovi bili su Mirko Vasiljević, Marko Backović i Danilo Šuković.

-----------------------------------------------

Sekulić duguje banci 40 miliona evra

Jedan od najvećih dužnika Agrobanke je i „Habitfarm”. Po odluci Privrednog suda u Čačku, koji je proglasio stečaj „Habitfarma” biznismena Radoslava Sekulića ova firma Agrobanci duguje čak 40 miliona evra. AIK banka potražuje 20, a Pireus oko 12 miliona evra… Ukupna potraživanja svih poverilaca prema „Habitfarmu” su 122,8 miliona evra.

-----------------------------------------------

Pritvor do mesec dana za osumnjičene u aferi „Agrobanka"

BEOGRAD – Osumnjičenima u aferi „Agrobanka” sudija Posebnog suda odeljenja Višeg suda u Beogradu odredio je pritvor u trajanju do 30 dana na predlog Tužilaštva za organizovani kriminal, izjavio je danas Tanjugu tužilac Miljko Radisavljević.

Na rešenje o određivanju pritvora stranke i branioci imaju pravo žalbe u roku od tri dana veću Višeg suda u Beogradu, rekao je Radisavljević.

Tužilaštvo za organizovani kriminal juče je naredilo sprovođenje istrage, zbog sumnje da su zloupotrebili službeni položaj, protiv Dušana Antonića, Bojana Zarića, Slavoljuba Korićanca, Vehba Papića i Bojana Labovića iz „Agrobanke” .

Istraga se, zbog sumnje da su počinili isto krivično delo, vodi i protiv Miloša Uzelca, Milana Antonića, Branimira Uzelca, Sauda Hasovića i Slobodana Ratkovića, odgovornih lica u privatnim preduzećima „Headcommerce”, „Drina timber” i „Ecolimb”.

U postupku će posebno biti proveravani krediti koji do sada nisu vraćeni, a koje je „Agrobanka” odobravala preduzećima koja se nalaze u stečaju ili su u blokadi, rekli su u Tužilaštvu za organizovani kriminal.

Tužilaštvo u saopštenju navodi da će predmet postupka biti i istraživanje tokova novca koji je „Agrobanka” spornim kreditima plasirala velikom broju pravnih lica.

Policija i Tužilaštvo za organizovani kriminal nastavljaju rad na proveri svih ostalih kredita koji su u „Agrobanci” odobreni u periodu od 2006. do 2011. godine.

Pre donošenja naredbe o sprovođenju istrage, Uprava kriminalističke policije je protiv osumnjičenih Tužilaštvu podnela krivičnu prijavu i dostavila dokaze, dokumentaciju i druge materijale prikupljene u toku predistražnog postupka koji je pokrenut februara meseca ove godine.

Krivična prijava je podneta povodom kredita koje je „Agrobanka” odobrila preduzećima „Headcommerce” i „Drina timber” čiji je suvlasnik Milan Antonić, sin osumnjičenog Dušana Antonića. Nakon saslušanja osumnjičenih koje je juče obavljeno u Tužilaštvu za organizovani kriminal, kao i na osnovu priloga uz krivičnu prijavu, zaključeno je da postoje osnovi sumnje da je nezakonitim odobravanjem kredita pomenutim privatnim preduzećima, koji su upotrebljeni za kupovinu imovine čiji je vlasnik bila sama „Agrobanka”, omogućeno pribavljanje imovinske koristi vlasnicima ovih preduzeća u iznosu od više od 4.140.000 evra.

U ovom trenutku ukupna obaveza ova dva privatna preduzeća prema „Agrobanci” po osnovu nevraćenih kredita iznosi više od 530.000.000 dinara. 

Tanjug

-----------------------------------------------

Radisavljević: Milan Antonić se pojavio u Tužilaštvu

BEOGRAD – Milan Antonić, sin uhapšenog Dušana Antonića u aferi „Agrobanka”, pojavio se danas u Tužilaštvu za organizovani kriminal u Beogradu i uskoro će početi njegovo saslušanje, izjavio je Tanjugu tužilac Miljko Radisavljević.

Milan Antonić će biti saslušan kako bi se utvrdile okolnosti krivičnog dela povodom istrage koja se vodi, rekao je Radisavljević.

Tužilac za organizovani kriminal očekuje da će sudija Posebnog suda odeljenja Višeg suda u Beogradu u toku dana, nakon saslušanja, doneti odluku o određivanju pritvora Milanu Antoniću.

Milan Antonić se juče javio Direkciji policije i kazao da je na letovanju u Crnoj Gori i da je iz medija saznao da ga policija traži i da će se odazvati na poziv.

Nekadašnji predsednik Izvršnog odbora „Agrobanke” Dušan Antonić i još sedmorica osumnjičenih u istrazi afere „Agrobanka” uhapšeni su 8. avgusta.

Osumnjičenima u aferi „Agrobanka” sudija Posebnog suda odeljenja Višeg suda u Beogradu odredio je pritvor u trajanju do 30 dana na predlog Tužilaštva za organizovani kriminal, izjavio je ranije danas Tanjugu tužilac Radisavljević.

Na rešenje o određivanju pritvora stranke i branioci imaju pravo žalbe u roku od tri dana veću Višeg suda u Beogradu, rekao je Radisavljević.