Контрола наплате доприноса за пензијско и инвалидско осигурање приликом исплате зарада нужна је и нема времена за њено одлагање, а с обзиром на то да је већ познат начин контроле, који је некада примењивала Служба друштвеног књиговодства, убеђена сам да се врло брзо може успоставити ефикасна контрола, каже у разговору за „Политику” Драгана Калиновић, директор републичког пензијског фонда.

Да ли је тачно да ће Фонда ПИО банкротирати како се спекулише у медијима?

Фонд je финансијски стабилан. Пензије ће се исплаћивати и даље уходаном динамиком. Одговорно тврдим да нема разлога за узнемиреност. Средства за исплату пензија редовно се обезбеђују из изворних прихода и буџетских дотација. Коначно, држава је гарант исплате пензија.

Како да растеретимо буџет који покрива 46 одсто издатака Фонда?

Основни изворни приходи фонда су доприноси. Само реалним повећањем наплате смањиће се учешће буџетских дотација. Предуслов за то је повећање стопе запослених, али и смањење сивих и црних канала пословања. Укупно трансферисана средства требало би раздвојити на она којима се обезбеђују средства за исплате пензија остварених под повољнијим условима и посебним прописима за одређене групе корисника, као и финансирање разлике између најнижих пензија. Тај издатак за 2011. планиран је у износу 30,78 милијарди динара. Други део трансфера односи се на средства из буџета као гаранта исплате пензија – дотација за недостајућа средства, која су за 2011. планирана у износу од 207,3 милијарде динара. Од тога би требало одузети износ средстава која представљају социјална давања и доприносе за здравствену заштиту, за шта је планирано 67,1 милијарду динара. Када се тако анализира дотација државе, произлази да би учешће државе за исплату пензија у 2011. години било смањено са 41,3 на 33 одсто, односно номинално са 207,3 на 143,6 милијарди динара.

Како оцењујете предлог Пореске управе да банке убудуће буду оно што је некада био СДК и да оне контролишу наплату доприноса?

Сматрам да је контрола наплате доприноса приликом исплате зарада нужна и да нема простора за одлагање, а с обзиром на то да је већ познат начин контроле који је некада примењивао СДК, убеђена сам да се врло брзо може успоставити ефикасна контрола. Одговор на питање – ко ће контролисати уплате не сме да заустави овај процес. Ако ми, као Фонд, спроводимо законе у свим одредбама које се тичу наше делатности, то с правом очекујемо и од осталих субјеката повећан ниво друштвене одговорности.

Очекујете ли да ћеобелодањивањем имена највећих дужника који не уплаћују доприносе зa ПИО бити решено ово питање?

Ако је поштовање закона обавеза свих, не видим разлог зашто би име онога ко то не спроводи био тајни податак. Нарочито када непоштовање закона наноси штете целом систему. Могуће је да бисмо кроз такав приступ отклонили узроке.

Да ли је УО предао Влади писмо о намерама о стратешком реструктурисању Фонда и да ли имате било какву реакцију надлежних?

Писмо о намерама је, по одлуци Управног одбора, крајем октобра послато на разматрање премијеру Цветковићу, потпредседнику Кркобабићу, министарствима рада и социјалне политике, финансија и асоцијацијама које учествују у УО. Ценимо да још није прошао примерен рок за њихову реакцију у смислу заказивања састанка, али смо уверени да ће се сви којима је писмо озбиљно бавити нашим предлозима.

Који би били први ефекти усвајања овог предлога?

Очекујемпозитивне ефекте који могу на кратак рок допринети побољшању финансирања Фонда. Расходи Фонда увећани су за износ социјалних давања, која се иначе финансирају директно из буџета – здравствена заштита пензионера, као и расходи везани за инвалидско осигурање, односно за исплату накнада за туђу негу и помоћ, за телесно оштећење, за инвалиде II и III степена. За износ тих давања, која су номинално у 2010. износила 62,5 милијарди динара, смањио би се проценат учешћа укупних буџетских дотација у финансирању пензија са 47,1 на 38,9 одсто. Дакле, спровођењем само ове краткорочне мере релаксираоби се финансијски положај Фонда иучешће дотација државе према Фонду било би смањено за 8,2 индексних поена.

За коликоће порасти број пензионера у 2012. години и за колико ће то повећатииздвајања из буџета, ако степен наплате доприноса остане на садашњем нивоу ?

Очекиван пораст броја пензионера у 2012. години је око 30.000 и тај број ћемо користити при изради финансијског плана за 2012. Деценију уназад посматрано просечно годишње повећање броја пензионера износи 1,5 одсто. Уз прелиминарне пројекције, у 2012. години повећао би се бруто износ потребних средстава на име пензија за око 8,2 милијарде. Под претпоставком да ће учешће изворних прихода у укупним средствима потребним за исплату пензија и осталих права остати на овогодишњем нивоу, произилази да ће се, за ове намене, из буџетских дотација издвојити додатних 3,8 милијарди динара у бруто износу.

Јасна Петровић