Softverska piraterija u Srbiji smanjena je u 2007. godini za oko dva odsto u odnosu na prethodnu godinu, što je globalni trend i u većini drugih zemalja. Ipak, zbog izuzetno brzog širenja mreže računara i pored stope smanjenja softverske piraterije, domaća privreda je u prošloj godini pretrpela gubitke u iznosu od 4,3 milijarde dinara.

Ovo su samo neki od rezultata pete Globalne studije o stopama softverske piraterije, koje je na jučerašnjoj konferenciji za novinare predstavio Miša Ognjanović, menadžer za zaštitu intelektualne svojine u kompaniji „Microsoft”. Istraživanjem, koje je obavila nezavisna analitička kuća „IDC” u saradnji sa „Biznis softver alijansom” (BSA), obuhvaćeno je 108 zemalja. Ova globalna studija obuhvatila je piratski softver koji se koristi na personalnim računarima, uključujući stone, prenosne i ultraprenosne uređaje.

– Neki od zaključaka ovog istraživanja su da je stopa piraterije pala u 67 zemalja, a porasla u osam. Ipak, zbog rasta svetskog tržišta upotrebe računara u zemljama sa visokom stopom softverske piraterije, ukupna stopa softverske piraterije je porasla u prošloj godini za tri odsto – napomenuo je Ognjanović.

Prema navodima istraživanja, u regiji srednje i istočne Evrope, zemlje sa najvišom stopom softverske piraterije su Moldavija (92 odsto), Azerbejdžan (92 odsto) i Ukrajina (83 odsto). Zemlje sa najnižom stopom piraterije su Češka (39 odsto), Mađarska (42 odsto) i Slovačka (45 odsto).

U užoj regiji zemalja, Srbija (76 odsto) tek je ispred Albanije (78 odsto) i Crne Gore (83 odsto). Niže stope piraterije imaju Rumunija, Makedonija, Bugarska, BiH, po 68 odsto, zatim Hrvatska (54 odsto), Slovenija (48 odsto) i Mađarska (42 odsto).

– Doprinos IT sektora privredi Srbije bio bi značajno veći ukoliko bi softverska piraterija bila smanjena u narednom periodu. Stekli bi se uslovi za nova radna mesta, naročito za visoku stručnu spremu. Podstaklo bi se otvaranje novih kompanija, a popunio bi se i fond javnog sektora. Dodatna zarada od smanjenja piraterije ostala bi u okviru naše države zbog toga što većina dobiti nastaje u uslugama i distributerskim kompanijama – naveo je Ognjanović.

Ognjanović je dodao da u ovo istraživanje ne ulaze rezultati rada poreskih inspektora za ovu godinu.