Софтверска пиратерија у Србији смањена је у 2007. години за око два одсто у односу на претходну годину, што је глобални тренд и у већини других земаља. Ипак, због изузетно брзог ширења мреже рачунара и поред стопе смањења софтверске пиратерије, домаћа привреда је у прошлој години претрпела губитке у износу од 4,3 милијарде динара.

Ово су само неки од резултата пете Глобалне студије о стопама софтверске пиратерије, које је на јучерашњој конференцији за новинаре представио Миша Огњановић, менаџер за заштиту интелектуалне својине у компанији „Мајкрософт”. Истраживањем, које је обавила независна аналитичка кућа „ИДЦ” у сарадњи са „Бизнис софтвер алијансом” (БСА), обухваћено је 108 земаља. Ова глобална студија обухватила је пиратски софтвер који се користи на персоналним рачунарима, укључујући стоне, преносне и ултрапреносне уређаје.

– Неки од закључака овог истраживања су да је стопа пиратерије пала у 67 земаља, а порасла у осам. Ипак, због раста светског тржишта употребе рачунара у земљама са високом стопом софтверске пиратерије, укупна стопа софтверске пиратерије је порасла у прошлој години за три одсто – напоменуо је Огњановић.

Према наводима истраживања, у регији средње и источне Европе, земље са највишом стопом софтверске пиратерије су Молдавија (92 одсто), Азербејџан (92 одсто) и Украјина (83 одсто). Земље са најнижом стопом пиратерије су Чешка (39 одсто), Мађарска (42 одсто) и Словачка (45 одсто).

У ужој регији земаља, Србија (76 одсто) тек је испред Албаније (78 одсто) и Црне Горе (83 одсто). Ниже стопе пиратерије имају Румунија, Македонија, Бугарска, БиХ, по 68 одсто, затим Хрватска (54 одсто), Словенија (48 одсто) и Мађарска (42 одсто).

– Допринос ИТ сектора привреди Србије био би значајно већи уколико би софтверска пиратерија била смањена у наредном периоду. Стекли би се услови за нова радна места, нарочито за високу стручну спрему. Подстакло би се отварање нових компанија, а попунио би се и фонд јавног сектора. Додатна зарада од смањења пиратерије остала би у оквиру наше државе због тога што већина добити настаје у услугама и дистрибутерским компанијама – навео је Огњановић.

Огњановић је додао да у ово истраживање не улазе резултати рада пореских инспектора за ову годину.