По извештајима агенција

Будимпешта, Колонтар – Токсични црвени муљ који је ушао у Дунав прети већем броју држава пошто Мађарска није успела у покушајима да спречи његов продор у ток једног од најважнијих водених путева Европе, али влада у Будимпешти уверава да не постоји опасност од шире биолошке или еколошке катастрофе.

Мађарски министар унутрашњих послова Шандор Пинтер рекао је на јуче одржаној конференцији за новинаре да не постоји опасност од „биолошке или еколошке катастрофе” јер је смањен ниво алкалности у стотинама хиљада кубних метара истеклог токсичног муља.

Упркос огромним напорима да спречи загађење Дунава после изливања отровног муља из резервоара једне фабрике алуминијума на северозападу земље, Мађарска је у међувремену затражила помоћ ЕУ.

Токсични црвени муљ доспео је до западног тока Дунава рано ујутру у четвртак, а матица је потом почела да га носи јужно према Србији и Румунији, али Дунав у Србији није загађен.

Са контролних пунктова у Хрватској, Србији и Румунији непрестано се узимају узорци воде, а експерти се надају да ће водена маса неутралисати загађење.

Ресорне службе сваких неколико сати узимају узорке како би се утврдило здравствено стање друге највеће европске реке, док мађарски спасиоци утврђују штете катастрофе која је однела пет живота и тешко погодила више регија у којима је већ проглашено ванредно стање.

Ђорђи Тотош, портпарол мађарске Службе за деловање у ванредним ситуацијама, каже за Би-Би-Си да власти и даље чине све како би смањили ниво загађења у води пре него што стигне до Дунава. „На више различитих места у воду убацујемо киселину и гипс, а подижемо и баријере како бисмо физички зауставили кретање муља. Учинили смо све што је било у нашој моћи. Покушавамо да постигнемо киселинско-базну равнотежу у води.”

Саопштено је да је током најновијег мерења ниво пе-ха вредности, који одређује да ли је конкретни раствор киселог или базног карактера, износио 8,2 што се, кажу у Будимпешти, може сматрати нормалним. Када је отровни муљ у четвртак ушао у Дунав пе-ха фактор је износио 9.

Базност воде је једна од мера загађености река и на скали пе-ха вредности од 1 до 14, вредности до 1 до 6 говоре о киселости, између 6 и 8 о неутралном саставу течности, док исказана пе-ха вредност од 8 до 14 потврђује алкалност воде.

Надлежни из мађарске службе за сузбијање последица катастрофа Тибор Добсон каже да је пе-ха састав муља који је ушао у Дунав смањен на ниво који тешко да може да изазове даље штете. Ово међутим не важи и за притоке које се уливају у Дунав из подручја око алуминијумске фабрике.

Река Маркал је после изливања 600.000 кубних метара бокситног муља проглашена за „мртву зону”. „Живот у реци Маркал је уништен”, каже Добсон за реку која се улива у реку Рабу, директну притоку Дунава.

У Будимпешти је потврђена вест да су се угинуле рибе појавиле на ушћу Рабе у Дунав. Узорци воде са тог места показују да је ниво алкалних материја изнад девет, односно изнад прихватљивих нивоа од шест до осам.

Службе за чишћење терена већ су пронашле остатке угинулих јелена и других животиња, па групе за човекову околину упозоравају на дугорочне последице катастрофе.

Током посете једном од најугроженијих места, Колонтару, мађарски премијер Виктор Орбан је рекао да је ситуација озбиљна и зато што се још не знају праве размере катастрофе.

Потврђујући да се ради о катастрофи незапамћеној у националној историји, Орбан је рекао: „Да се ово догодило ноћу, сви људи овде би били мртви”, рекао је он агенцији МТИ. „Ово је толико неодговорно да је немогуће наћи праве речи.”

Орбан је рекао да би село Колонтар требало иселити и сравнити га са земљом, јер је ту немогуће живети.

Отровно блато је веома опасно и може да проузрокује опекотине уколико се нађе у непосредном додиру са кожом. Ако доспе у очи, може доћи до слепила. Иако још није утврђено какве све супстанце садржи, зна се да блато настаје у процесу производње алуминијума и да је пуно тешких метала.

Мађарски министар за човекову околину Золтан Илеш признаје да муљ садржи „висок састав тешких метала” од којих неки могу да изазову рак. Он упозорава на опасности, посебно уколико токсичан глиб доспе до подземних вода.

Како је време последњих дана суво, каустична маса претвара се у прашину која може да изазове респираторне проблеме, каже Илеш.

Из најугроженијих делова у близини града Ајка, 160 километара западно од Будимпеште, стижу противречне информације о штетама које је досад начинио алкални муљ који досеже до глежњева, јавља АП.

Могуће је да ће земљиште које је блато загадило остати годинама неплодно и под блокадом, јер црвена отровна маса не може да се однесе са површине од 60 квадратних километара.

Иако сматра да индустријски отпад представља опасност, Мађарска академија наука процењује да концентрација тешких метала у муљу није опасна по човекову околину.

„Академија може да каже шта год хоће, каже за АП Барбара Зајал Зита из Девешера, једног од најугроженијих села. „Оно што ја знам јесте да после пола сата проведених напољу имам чудан укус у устима.”

У Будимпешти је претходно саопштено, како стоји у информацији коју је „Политика” добила од мађарске амбасаде, да је „приоритет мађарске државе да загађени муљ задржи на својој територији, да локализује глиб у току реке Маркал и да спречи да загађена маса доспе до Дунава преко реке Раба и Мосони Дунав.

Групе за очување човекове средине које прате Дунав сада подсећају да је фабрички резервоар из кога је кренуо отровни муљ још 2006. стављен на листу од око стотину индустријских објеката који могу да изазову инциденте.

И даље се не зна како је дошло до рушења дела огромног резервоара (300x450 метара) из кога се излило око милион кубних метара муља.

Полиција је покренула кривичну истрагу о инциденту у којем је седам особа погинуло, а најмање 120 је хоспитализовано због опекотина задобијених у додиру с муљом.

У акцију спасавања укључени су војници, припадници разних хитних служби као и добровољци. Експерти процењују да ће процес трајати месецима и да ће коштати више десетина милиона евра.

----------------------------------------------

Таложишта хемикалија у Србији безбедна

Док медицински патолози уписују и пету жртву еколошке катастрофе у Мађарској, у Србији се државни органи спремају да дочекају токсични црвени муљ који се пробио из резервоара фабрике алуминијума на територији северног суседа и доспео до Дунава. Када се утврди колико је доспели таког отрован, биће урађена процена угрожености и сачињен списак насеља којима би евентуално морало бити обустављено снабдевање водом из Дунава.

Та могућност за сада се сматра мало вероватном, рекао је Оливер Дулић, министар животне средине и просторног планирања, на јучерашњој седници Одбора скупштине Србије за заштиту животне средине. Ако до тога и дође, држава је спремна, поручио је Дулић, да места којима ће славине бити заврнуте снабдева водом из других извора и одмах сакупи угинулу рибу.

У Србији нема постројења које експлоатише и прерађује алуминијум, тако да нема разлога за страх да се слична несрећа може догодити код нас. Постоје отворена таложишта хемикалија слична мађарском, али је реч о флотационим јаловиштима других руда а не алуминијума. Она су мање токсична и, што је најважније, како тврде у министарству, добро су обезбеђена. Пре неколико година министарство би вероватно звучало мање самоуверено с обзиром на то да је тада попустила брана на јаловишту у Мајданпеку и муљ се улио у Пек, изазивајући помор рибе. У лошем стању је била и брана на борском јаловишту Велики Кривељ док држава није уложила два милиона евра у најхитније радове на санацији. Пројекат потпуне санације свих јаловишта у Бору кошта више од 42 милиона долара и остварује се преко кредита Светске банке.

– Бор и Мајданпек су под сталним надзором. Обилазе их републички инспектори за заштиту животне средине, рударски инспектори, геолози, грађевински инспектори који контролишу управо стабилност брана на јаловиштима. Нико од њих није уочио ма какву неправилност која би се могла претворити у претњу по животну средину – кажу у министарству.

У суседству Србије, осим на мађарском току Дунава, таложишта нуспродуката прераде алуминијума постоје и на другој страни Дрине, код Зворника. Њихово пуцање би угрозило и нашу земљу, каже професор Мирослав Врвић, са Хемијског факултета.

– Огромно таложиште постоји и у Црној Гори, поред Комбината алуминијума Подгорица. Ако би оно попустило, муљ би преко Цријевне Мораче стигао и до Скадарског језера. У региону се алуминијум експлоатише и у Мостару и Шибенику. Од мађарског акцидента не верујем да нам прети нарочита опасност, јер ће се талог разблажити пре него што доспе до нас – објашњава професор Врвић.

В. Вукасовић

----------------------------------------------

Загађени талас стиже сутра

Талас загађења из Мађарске могао би да доспе у Србију сутра увече, односно током ноћи између недеље и понедељка, у зависности од мера које су предузеле мађарске власти, каже за „Политику” Бранислав Гаврић, помоћник директора Републичког хидрометеоролошког завода Србије. Последњи резултати измерених вредности тешких метала у води узетој из Дунава код Бездана 6.октобра, на нивоу су између прве и друге класе, а на основу Уредбе о категоризацији Дунав је сврстан у другу класу.

– Завод ће предузети све мере на основу Закона о водама, што значи да ће код Бездана бити сачекан талас загађења. Наставићемо с мерењем квалитета воде дуж таласа, уколико за тим буде било потребе, а о резултатима ћемо обавештавати надлежна министарства и водопривредна предузећа – објашњава Гаврић.

Он додаје да загађење Дунава може бити занемарљиво, а може довести и до тежих последица, као што је помор рибе, али све то зависи од степена санације која се обавља на мађарској територији.

Б. М. М.