Тема дана
ЕУ без јединственог става о Косову
Шпинделегер: Проследити Европској комисији захтев Србије за чланство у ЕУ
Од нашег сталног дописника
Брисел – Министри спољних послова држава Европске уније јуче у Бриселу, према очекивањима, нису имали јединствен став о Косову после изношења мишљења Међународног суда правде о легалности једногласног проглашења независности Приштине, али су се министри појединачно огласили изјавама. Шеф италијанске дипломатије Франко Фратини рекао је при доласку на јучерашње заседање да „Европа треба да пошаље Србији позитивну поруку”.
Михаел Шпинделегер, министар спољних послова Аустрије, оценио је да је „за Србију важнода створимо перспективу за конкретан напредак према ЕУ”. Тај конкретан корак јесте да европски министри једногласно одлуче да проследе захтев Србије за чланство у ЕУ Европској комисији и од ње затраже мишљење о спремности Србије да постане кандидат за чланство. Шеф аустријске дипломатије предвидео је да би министри могли о томе да се изјасне „на јесен”. Прослеђивање захтева за чланство неке државе комисији може да буде техничка одлука, али у случају Србије очигледно је да има политичку димензију.
Фратини је такође подржао идеју да се захтев Србије проследи ЕК и оценио да ЕУ „не може Србији додавати нове предуслове за чланство, као што је признавање Косова. Ни неке државе ЕУ нису признале независност, па су пуноправне чланице ЕУ”. Фратини је закључио да би „Србија и Косово сада требало да отпочну искрен и јасан дијалог о свему, осим о статусу”, као и да би „ЕУ требало да пошаље позитивну поруку Србији, убрзавајући процес прослеђивања њеног захтева за чланство из Савета ЕУ у ЕК”. Он није желео да се изјашњава да ли би државе ЕУ које нису признале Косово требало да то учине, али је оценио да је „ситуација сада много јаснија”.
Судећи према јучерашњим изјавама шефова дипломатије Шпаније и Кипра, њих мишљење МСП-а о легалности косовске независности није поколебало у ставу да Косово није независна држава. „Верујемо да све што утиче на територијални интегритет једне земље мора да се уреди кроз преговоре и разговоре, а не кроз једностране декларације о независности. Дакле наш став остаје непромењен”, изјавио је Маркос Кипријану, шеф кипарске дипломатије. Он се претходних дана састао са немачким колегом Гвидом Вестервелеом који је сугерисао да је време да Кипар призна независност Косова, јер је то „јединствен” и непоновљив случај. Спекулише се да ће се под притиском да признају Косово наћи и преостале четири државе ЕУ, а посебно Грчка која је у великим финансијским тешкоћама, али и Шпанија. Шпански министар спољних послова Мигел Ангел Моратинос кратко је рекао: „Нећемо да признамо Косово, то је наш став”.
Током званичног дела министарског заседања одлучено је да Брисел одмах започне приступне преговоре о чланству Исланда у ЕУ. Иако је Рејкјавику наизглед потпуно отворен пут ка чланству у ЕУ, уз рекордно кратке преговоре (од 12 до 18 месеци) које предвиђају упућени, највећи разлог за забринутост може бити недовољно велика подршка грађана Исланда ступању у ЕУ. Такође, Исланд мора да рачуна на враћање дугова Холандији и Великој Британији, који су настали с пропадањем интернет штедње њихових грађана у банкама на Исланду.
Позивајући се на декларацију из јуна Савет министара ЕУ усвојио је јуче закључке којима је поздравио усвајање Резолуције 1229 СБ УН којом се уводе рестриктивне мере против Ирана. Савет је усвојио и пратеће трговинске санкције према Ирану којима је подржао Резолуцију УН. У закључку је наведено да се санкције односе на трговину, саобраћај, финансијске услуге, као и замрзавање имовине и неиздавање виза за путовање.
----------------------------------------------
Ештон за разговоре Београда и Приштине
Од нашег сталног дописника
Брисел, 26. јула – Сматрам да је мишљење Међународног суда правде о Косову веома јасно. Оно што сам понудила Приштини и Београду јесте да њихова будућност лежи у Европској унији и да је потребан дијалог између њих о томе како се померити напред у будућност, рекла је Кетрин Ештон, шеф Европске дипломатске службе данас после првог дана министарског заседања Савета ЕУ у Бриселу, одговарајући на питање новинара да ли су нови разговори о статусу Косова опција коју ЕУ разматра.
Она је потврдила да је разговарала са председником Србије Борисом Тадићем, као и са Хашимом Тачијем и да је понудила помоћ у дијалогу. „Та понуда је на столу. Надам се да ће они да иступе и започну разговоре, а као што сам рекла мој циљ је да препознамо будућност за обоје у Европској унији. Треба да разговарамо о томе како напред”, казала је Ештон и понудила помоћ у успостављању дијалога између Београда и Приштине. Она је рекла да је Савет ЕУ данас разматрао само мишљење МСП-а и да се није бавио другим темама важним за Србију.
----------------------------------------------
Званично успостављена Европска дипломатска служба
Савет министара ЕУ усвојио је јуче одлуку о оснивању Европске дипломатске службе са Кетрин Ештон на челу и одобрио почетак рада и начин функционисања ове нове службе у оквиру Европске уније. Ештон је изјавила да је „одушевљена што је у кратком року од неколико месеци од изношења предлога дошло до реализације”. Она је оценила да „сада може да се иде напред у 21. век уз модерну, ефикасну и изразито европску” дипломатску службу какву предвиђа Лисабонски споразум.
Владимир Јокановић
----------------------------------------------
Изасланик председника Тадића обратио се министрима ЕУ
Брисел – Специјални изасланик председника Србије Бориса Тадића изнео је јуче у Бриселу министрима спољних послова Европске уније ставове Србије о решавању косовског питања после мишљења Међународног суда правде у Хагу, рекао је новинарима шеф италијанске дипломатије Франко Фратини.
Према његовим речима изнети ставови су „помирљиви” и изгледа да отварају могућност за преговоре Београда и Приштине.
Специјални изасланик који се обратио министрима у Бриселу један је од изасланика који су упућени у 55 земаља света како би председницима и премијерима тих држава предали поруку председника Србије.
Танјуг
Последњи коментари
Zasto nam ne objave tekst nasegt izaslanika koji9m se on obratio EU? Zar to nije osnovna svrha informisanja po ovom najvaznijem pitanju integriteta drzave Srbije? Kakva su prava srpskih gradjana na informisanje od strane sopstvene drzave?
Mislim da je naslov clanka pogresan jer mada pet clanica nisu priznale nezavisnost, EU ima potpuno jasan stav o Kosovu. Evropa se trudi da Beograd i Pristinu dovede do pregovora o zivotnim pitanjima gradjana, a status Kosova je za EU konacan.
ne ne ne verujem cast izuzetcima zbo njihovih interesa samo su to podeljene uloge ioni odradjuju po nalogu velikog brata tipican primer je uloga Holandije kada je u pitanju Srbija.






