Од нашег сталног дописника

Брисел – Министри унутрашњих послова и правосуђа држава Европске уније размотриће сутра у Бриселу посебан механизам за надгледање спровођења визне либерализације на Балкану. Они ће сутра имати и прву расправу о предлогу Холандије и Француске о измени процедуре за привремену суспензију визне либерализације.

Суспензија прети пре свега Србији и Македонији због повећаног прилива азиланата са новим биометријским пасошима у државе западне Европе, а ЕУ тражи начин да скрати процедуру за суспензију безвизног режима. Предлог о измени процедуре предвиђа да министри убудуће хитно реагују и да на једном састанку могу да донесу одлуку о суспензији уместо да поступају по садашњој компликованој процедури, која у одлучивање укључује и Европски парламент.

„Све већи број захтева за азил грађана Србије представља велики проблем за поједине чланице ЕУ и важно је да власти у Београду раде све што могу да не падну испод критеријума за безвизни режим. Европска комисија увела је посебан механизам за праћење кретања на границама у државама западног Балкана. О томе ће министри сутра расправљати, као и о француско-холандској иницијативи, која није предвиђена само за Балкан. Важно је поштовати мерила за безвизни режим”, казала је за „Политику” Тања Фајон, посланик ЕП задужена за визну либерализацију.

ЕУ је веома осетљива када је реч о питањима емиграната и азиланата и чини све да смањи њихов прилив, а сада им прети талас илегалне емиграције из северне Африке. С друге стране регистрован је повећан прилив азиланата из западног Балкана, пре свега у Немачкој, Белгији и Шведској.

ЕУ је од 19. децембра 2009. почела да примењује безвизни режим са Србијом, Македонијом и Црном Гором, а годину дана касније са Босном и Херцеговином и Албанијом. Када је донета одлука о укидању виза за БиХ и Албанију, ЕУ је предвидела и механизам помоћу којег ће пратити примену визне либерализације и њене последице.

Експертске групе на терену у оквиру овог механизма ЕУ оцењиваће како државе западног Балкана поштују услове за визну либерализацију. Ако њихова оцена на пролеће буде негативна, онда би Савет министара ЕУ могао већ у јуну да размотри питање привремене суспензије и то по скраћеном поступку, што може да значи тренутну суспензију. На одлуку ће пресудно утицати даљи прилив лажних азиланата и поштовање ограничења боравка у ЕУ на 90 дана.

Јануарски подаци „Евростата”, а то је званична статистика ЕУ, показују да је број азиланата из Србије повећан у трећем кварталу прошле године за 173 одсто у односу на претходни квартал. Уколико подаци за четврти квартал прошле године и први квартал ове године буду подједнако лоши, онда није немогуће да ће нам ЕУ суспендовати безвизни режим. Треба сачекати и прве званичне податке за БиХ и Албанију, а према првим незваничним ни тамо ситуација са емигрантима није најбоља.

Од власти у Србији и другим државама ЕУ очекује да појачају контроле на излазима из земље и проверавају путнике у ЕУ да ли имају довољно новца за пут и боравак, да ли имају смештај и повратне карте. Од власти се очекује и да истраже све случајеве организованог превоза азиланата у западну Европу, што су чиниле такозване туристичке агенције са југа Србије и из Македоније. Уколико власти потврде одговарајуће резултате у контроли државних граница и смање прилив азиланата у ЕУ, онда ће сачувати „бели шенген”.

Владимир Јокановић

-----------------------------------------

Делевићева: Морамо испуњавати прихваћене обавезе

Указујући на то да је у Европској унији ситуација са азилантима погоршана после догађаја у Египту и Тунису, да је у Грчкој и Италији незаустављив ток оних који траже азил, а да је од новембра прошле године број оних који из Србије траже азил у опадању у свим земљама ЕУ, Милица Делевић, директорка Канцеларије Владе Србије за европске интеграције, каже за „Политику” да наша земља, чак и да не постоји претња из ЕУ о могућем укидању виза, треба да испуњава преузете обавезе.

„За нас је најбоља препорука, за било који следећи уговорни однос са ЕУ, да се позабавимо обавезама које смо прихватили и да озбиљно схватимо потребу да нашим људима објаснимо да ’бели шенген’ није прилика за решавање економских проблема наших грађана који тамо траже азил. Јер треба имати на уму да нико у ЕУ није расположен да даје ’бели шенген’, а да неко долази и тражи азил зато што нема пара за живот”.

У вези са радном групом, чије је формирање, пред пут у Немачку, најавио потпредседник владе Божидар Ђелић, Делевићева каже да би ту групу требало да формира влада, по моделу радне групе која је постојала у време дијалога о визној либерализацији, јер исте институције треба да прате спровођење обавеза из „белог шенгена”.

На питање да ли, евентуално, постоји некаква политичка позадина иза приче која последњих дана стиже из Брисела о могућем укидању безвизног режима за грађане Србије уколико земља не буде испуњавала оно што се од ње очекује, наша саговорница одговара да, у овом тренутку, не верује у такву могућност, те да „највише смисла има бавити се питањем како да одговоримо на наше обавезе”.

Б. Ч.