Izveštavajući i komentarišući odluku londonskog suda da odbije zahtev Srbije za izručenje Ejupa Ganića, člana ratnog predsedništva Bosne i Hercegovine, koga srpski pravosudni organi terete za ratni zločin, tamošnji dnevni listovi „Dejli telegraf” i „Indipendent” juče navode da je Srbija pokušala da trguje ovim zahtevom. Britanski dnevnici navode da je Srbija ponudila da odustane od gonjenja Ganića ukoliko bosanske vlasti prihvate izvinjenje za genocid u Srebrenici.

Detaljišući o navodnoj trgovini „Dejli telegraf” prenosi obrazloženje sudije da je reč o „politički motivisanoj zloupotrebi međunarodnog prava” i pokušaju Beograda da „revidira istoriju kako bi izjednačio krivicu Srba i Bošnjaka”.

Tim povodom „Indipendent” je objavio članak bivšeg britanskog ambasadora u Srbiji Čarlsa Kroforda.

„Zahtev Beograda za izručenjem se činio kao čudan pokušaj da se svi prekriju političkim blatom u cilju dokazivanja varljivog prosrpskog silogizma; svi ljigavci su krivi, svi učesnici raspada Jugoslavije su jednako ljigavi, ergo, svi su jednako krivi”, piše nekadašnji britanski ambasador u Srbiji.

To je, ocenio je dalje Kroford u svom članku, „u suprotnosti sa činjenicama, a jedna od njih je da je Srbija, kao najveća jugoslovenska republika, mogla da gurne čitav region prema demokratiji i reformama umesto što je pod Miloševićem pokušala da stvori nove etničke realnosti na terenu”.

Kroford piše i da bi „umesto da traži krivicu u drugima, aktuelni predsednik Srbije Boris Tadić trebalo da reši probleme u sopstvenom dvorištu i prekine diskreditovanu politiku relativizacije korena sukoba iz 90-ih godina prošlog veka.

„To znači hapšenje Ratka Mladića i suočavanje sa najvećim ratnim zločinom u novijoj istoriji Evrope masakrom u Srebrenici”, piše bivši britanski ambasador u Beogradu Čarls Kroford u „Indipendentu”.

-----------------------------------------------------------

Malović: Srbija nije trgovala kada je tražila izručenje Ejupa Ganića

Ministarka pravde Snežana Malović ocenila je juče da su navodi britanskih medija da je Srbija ponudila da odustane od krivičnog gonjenja Ejupa Ganića, člana ratnog predsedništva Bosne i Hercegovine, ukoliko bosanske vlasti prihvate izvinjenje za genocid u Srebrenici, apsolutno netačni, besmisleni i zlonamerni. Dodala je i da takvi navodi ni na koji način neće doprineti utvrđivanju istine i procesu pomirenja u regionu.

– Usvajanjem Dekleracije o Srebrenici Srbija se nedvosmisleno opredelila prema tom stravičnom zločinu i potpuno je jasno da poštovanje iskazano prema žrtvama i zahtev za izručenje Ejupa Ganića, koji je podnet u cilju dovršenja krivičnog postupka koji se protiv njega vodi u Srbiji vodi zbog sumnje da je počinilo krivično delo ratnih zločina, ni na koji način ne može da bude predmet bilo kakve trgovine. Poštovanje prema žrtvama ne zavisi od njihove nacionalnosti i naša je obaveza da utvrdimo punu istinu i počinioce zločina privedemo pravdi – rekla je Malovićeva.

Srbija je, prema njenim rečima, više puta do sada pokazala i dokazala da joj politički i svaki drugi interes nije da ratni zločinci slobodno šetaju, već da je opredeljena za utvrđivanje pune istine o zločinima počinjenim na teritoriji bivše Jugoslavije. To je, naglasila je ministarka, dug koji svi imaju prema žrtvama i njihovim porodicama, ali i najvažniji segment procesa pomirenja.

– Takvo opredeljenje Republike potvrđuje i činjenica da je srpski parlament usvojio Dekleraciju o Srebrenici, a od Bosne i Hercegovine zavisi kako će se odnositi prema ovom jasno izraženom stavu naše zemlje – rekla je ministarka.

Ona nije želela da komentariše odluku britanskog ekstradicionog suda, jer kao deo izvršne vlasti nikada nije, niti će, kako je rekla, komentarisati sudske odluke, kako domaćih, tako i inostranih pravosudnih organa.

– Ističem da su Veće za ratne zločine Višeg suda u Beogradu i Tužilaštvo za ratne zločine u dosadašnjim postupcima pokazali da su apsolutno, kadrovski i profesionalno, spremni da procesuiraju krivična dela ratnih zločina bez obzira na nacionalnost počinilaca ili žrtava. Takođe, ne želim da komentarišem argumente Ganićeve odbrane, jer ona ima pravo da svog klijente brani svim raspoloživim sredstvima. Više puta smo istakli da je slučaj Ganića isključivo stvar pravosudnih organa, a ne politike – naglasila je Malovićeva.

M. Derikonjić