Извештавајући и коментаришући одлуку лондонског суда да одбије захтев Србије за изручење Ејупа Ганића, члана ратног председништва Босне и Херцеговине, кога српски правосудни органи терете за ратни злочин, тамошњи дневни листови „Дејли телеграф” и „Индипендент” јуче наводе да је Србија покушала да тргује овим захтевом. Британски дневници наводе да је Србија понудила да одустане од гоњења Ганића уколико босанске власти прихвате извињење за геноцид у Сребреници.

Детаљишући о наводној трговини „Дејли телеграф” преноси образложење судије да је реч о „политички мотивисаној злоупотреби међународног права” и покушају Београда да „ревидира историју како би изједначио кривицу Срба и Бошњака”.

Тим поводом „Индипендент” је објавио чланак бившег британског амбасадора у Србији Чарлса Крофорда.

„Захтев Београда за изручењем се чинио као чудан покушај да се сви прекрију политичким блатом у циљу доказивања варљивог просрпског силогизма; сви љигавци су криви, сви учесници распада Југославије су једнако љигави, ерго, сви су једнако криви”, пише некадашњи британски амбасадор у Србији.

То је, оценио је даље Крофорд у свом чланку, „у супротности са чињеницама, а једна од њих је да је Србија, као највећа југословенска република, могла да гурне читав регион према демократији и реформама уместо што је под Милошевићем покушала да створи нове етничке реалности на терену”.

Крофорд пише и да би „уместо да тражи кривицу у другима, актуелни председник Србије Борис Тадић требало да реши проблеме у сопственом дворишту и прекине дискредитовану политику релативизације корена сукоба из 90-их година прошлог века.

„То значи хапшење Ратка Младића и суочавање са највећим ратним злочином у новијој историји Европе масакром у Сребреници”, пише бивши британски амбасадор у Београду Чарлс Крофорд у „Индипенденту”.

-----------------------------------------------------------

Маловић: Србија није трговала када је тражила изручење Ејупа Ганића

Министарка правде Снежана Маловић оценила је јуче да су наводи британских медија да је Србија понудила да одустане од кривичног гоњења Ејупа Ганића, члана ратног председништва Босне и Херцеговине, уколико босанске власти прихвате извињење за геноцид у Сребреници, апсолутно нетачни, бесмислени и злонамерни. Додала је и да такви наводи ни на који начин неће допринети утврђивању истине и процесу помирења у региону.

– Усвајањем Деклерације о Сребреници Србија се недвосмислено определила према том стравичном злочину и потпуно је јасно да поштовање исказано према жртвама и захтев за изручење Ејупа Ганића, који је поднет у циљу довршења кривичног поступка који се против њега води у Србији води због сумње да је починило кривично дело ратних злочина, ни на који начин не може да буде предмет било какве трговине. Поштовање према жртвама не зависи од њихове националности и наша је обавеза да утврдимо пуну истину и починиоце злочина приведемо правди – рекла је Маловићева.

Србија је, према њеним речима, више пута до сада показала и доказала да јој политички и сваки други интерес није да ратни злочинци слободно шетају, већ да је опредељена за утврђивање пуне истине о злочинима почињеним на територији бивше Југославије. То је, нагласила је министарка, дуг који сви имају према жртвама и њиховим породицама, али и најважнији сегмент процеса помирења.

– Такво опредељење Републике потврђује и чињеница да је српски парламент усвојио Деклерацију о Сребреници, а од Босне и Херцеговине зависи како ће се односити према овом јасно израженом ставу наше земље – рекла је министарка.

Она није желела да коментарише одлуку британског екстрадиционог суда, јер као део извршне власти никада није, нити ће, како је рекла, коментарисати судске одлуке, како домаћих, тако и иностраних правосудних органа.

– Истичем да су Веће за ратне злочине Вишег суда у Београду и Тужилаштво за ратне злочине у досадашњим поступцима показали да су апсолутно, кадровски и професионално, спремни да процесуирају кривична дела ратних злочина без обзира на националност починилаца или жртава. Такође, не желим да коментаришем аргументе Ганићеве одбране, јер она има право да свог клијенте брани свим расположивим средствима. Више пута смо истакли да је случај Ганића искључиво ствар правосудних органа, а не политике – нагласила је Маловићева.

М. Дерикоњић