Смедерево – Двојици заробљених лађара на баржама Југословенског речног бродарства (ЈРБ), које је лед оковао на око 300 метара од старе смедеревске луке, јуче су, после 15 сати, хеликоптером МУП-а Србије достављени храна и вода.

Украјинској посади брода „Каменец Подолски”, који је данима у леду заглављен у потесу нове луке, храна и намирнице достављени су на обали докле се јуче, уз помоћ чамца и металних шипки, некако пробио капетан с четворицом морнара.

– На основу захтева Окружног штаба за ванредне ситуације, хеликоптером су допремљене неопходне намирнице на два пловила ЈРБ-а, који је одлучио да посада не буде евакуисана, како је било планирано, већ остане на баржама до даљег, док су Украјинци, уз нашу помоћ, успели некако да се пробију кроз канал који је био донекле плован, а део су крчили алатом који су имали на броду. Њима је Црвени крст доставио око 50 килограма намирница, а остало ће набавити сами пре него што се врате на брод – рекао је Ненад Јоцић, начелник Одељења за ванредне ситуације у Смедереву.

Брод украјинске флоте с две барже, на којима је око 5.000 тона руде за Железару Смедерево, још од 31. јануара стигао је на одредиште, али се, чекајући ред за истовар, нашао у „канџама” леда са свих страна.

– У петак су били у плану за истовар, али брод ни из више покушаја није успео да се приближи обали ближе од 200 метара где је и остао до данас, опкољен ледом. Пут до обале јуче су пробили тешком муком, уз помоћ металних шипки из чамца – каже за „ Политику”, Мирјана Станковић, агент Поморско-речне агенције „Агент плус” из Београда.

– Наша десеточлана посада је добро. Морнари и особље су здрави и уз храну коју смо добили, имаћемо залихе за неколико дана. Дотле очекујемо да се лед отопи и обавимо посао због кога смо дошли овде, па да се коначно вратимо у нашу земљу – прича капетан украјинског брода Анатолиј Хажањец који се синоћ вратио на брод да обрадује остатак посаде.

Барже Југословенског речног бродарства натанковане су опасним материјама које када попусти минус прете да се излију у Дунав под налетом огромних санти леда.

– На баржама се налази око 2.700 тона мазута и близу 1.000 тона пиролитичког бензина. Постоји могућност да дође до оштећења баржи кад лед почне да се топи и да се опасне материје излију у Дунав. Стручне службе процењују стање, а наше је да пратимо ситуацију и урадимо све што је могуће да се спречи хемијски акцидент – изјавио је Ненад Јоцић.

Код Смедерева су заробљене и две бугарске барже без посаде на којима се налази око 3.000 тона вештачког ђубрива које такође садржи опасне материје.

Што уз обалу, што насред Дунава, код Смедерева су ледом окована укупно 52 пловила.

О. Милошевић

----------------------------------------------

Мало угашених сијалица

ЕПС наставио с дневним увозом струје, јер мере владе да школе и индустрија не раде нису донеле очекивану уштеду електричне енергије

Иако је потрошња струје последњих дана нешто смањена (за седам до осам одсто), грађани морају да воде рачуна о уштеди електричне енергије, јер су пред нама и даље хладни дани, поручио је јуче Петар Шкундрић, саветник премијера за енергетику.

Упитан да ли су мере владе да школе не раде, а да око 2.000 предузећа сведе производњу на минимум дале очекиване резултате, Шкундрић каже, да Електропривреда Србије мора да настави с дневним увозом струје, јер се није уштедело онолико колико се очекивало. То само значи, каже он, да се „грађани нису понашали довољно одговорно, односно да је било повећаног догревања”, појаснио је Шкундрић.

Он каже да не очекује да ће доћи до рестрикција струје, али да се може догодити да буде неких хаваријских искључења на мрежи, те да и због тога грађани морају бити у приправности, односно искључивати сваку непотребну сијалицу.

И из ЕПС-а поручују да је потрошња струје у Србији смањена за 4,5 милиона киловат-сати, те да сви потрошачи имају струју. Смањење потрошње је у највећој мери, кажу у ЕПС-у последица тога што није радио знатан број предузећа, која нису обухваћена одлуком владе о ограничењу или обустави испорука струје.

Производни део система ЕПС-а у јако тешким условима даје добре резултате и у термоелектранама је задржан ниво производње из претходних дана, саопштавају из ЕПС-а и указују да посебан проблем представља допремање угља и мазута.

Упркос томе из „Колубаре” је у Термоелектране „Никола Тесла” јуче стигла већа количина угља него што је то било протеклих дана, а реално је очекивати да до краја ове недеље повећају дотур угља што ће обезбедити сигуран рад термоелектрана.

И у Костолцу, како су потврдили, максималном снагом раде сва четири блока термоелектране те се тако систему испоручује око 21 милион киловат сати. На површинском копу Дрмно произведено је 20.000 тона угља и испоручено блоковима, а остали део допуњује се са депонија које су преполовљене у односу на пре десетак дана.

Милован Лечић, председник Удружења топлана Србије, каже да је ситуација у топланама стабилна. Има проблема у Прибоју и Бору, где топлана ради на угаљ који се због снега тешко допрема. С мазутом и гасом нема већих проблема. Залихе мазута су од три до 15 дана у зависности од топлане, а гаса у сваком часу има довољно, каже Лечић.

Ј. Петровић

----------------------------------------------

Лађар сам на броду ЈРБ-а

Људи на пловилима из флоте Југословенског речног бродарства, који су остали заробљени на ледом окованим имају довољно залиха до краја недеље, кажу у ЈРБ-у, а и налазе се у лукама, преко којих се дотурање потрепштина може обавити без већих проблема. За њихових седам колега, „ваздушни мост” је једина опција за снабдевање, јер су на баржама које су ван лука, у сидриштима.

– Четворо их је на пловилима која су у низу, тако да могу да пређу на једно пловило и барем неко време седе сви заједно. Двојица су на баржама које су стотинак метара удаљене, не могу да пређу, али се виде и довикују. Један морнар је на усамљеном пловилу, он нема никакво друштво сем мобилног телефона, које он и остали наши људи укључују само на неколико сати дневно, јер морају да штеде струју, па не могу често ни да допуњавају батерију. Чују се с породицом и с нама, углавном ујутру, и јављају нам да ли су у реду и треба ли им нешто. Засад су добро. Мада су тамо већ десетак дана, откако је лед стегао Дунав, то су све прекаљени људи и јаког здравља. Грејање им ради без престанка – објашњава Младен Грујић, заменик генералног директора ЈРБ-а.

Морнари који су остали на танкерима немају посла сем да чекају и проверавају да ли их вез држи у сидришту, као и да ли труп одолева леду. То је и разлог због којег је добро што хеликоптери нису употребљени за њихову евакуацију. Ако би трупови попустили, у Дунав би се излило гориво, и то око 3.000 литара код Смедерева, као и још 2.000 литара код Панчева. Засад је та опасност још далека, уверава Грујић.

– Нажалост, правих зимовника, где би бродови и барже биле безбедне, у Србији практично више нема. Нико се о њима није бринуо, јер у последњих двадесет година није било великог леда, па се пловило и током зиме – каже Грујић.

у неопходно одржавати, о чему већ дуго нико није мислио.

Додатних мера безбедности, које се сада могу предузети како би се заштитили бродови заостали у сидриштима и лукама, нема, али еколошки акцидент тешко да ће се десити, сматра Зоран Нетковић, директор „Агента плус”, заступника бродарских компанија.

– Претовар у овим околностима није неопходан, а с робом се тренутно практично не може ни другде – каже Нетковић.

В. Вукасовић