Снежана Маловић, министар правде Србије, оцењује да аргументи које је навео Интерпол не проистичу из правила међународног права као ни из правила која примењује организација Интерпола.

– Реаговаћемо тако што ће наредних дана Министарство правде и МУП, преко канцеларије Интерпола, упутити допис Генералном секретаријату Интерпола у коме ћемо навести наше аргументе, засноване на међународним конвенцијама, да овакав потез Интерпола нема упориште у међународном праву. Позваћемо се и на чињеницу коју је и сам Интерпол констатовао, а то је да је Међународни кривични трибунал у Хагу рекао да нема сметњи расписивању ових потерница.

– И даље је на снази наредба нашег суда за расписивање потернице. Важе и сви други акти суда и предмет је за нас и даље активан – изјавила је „Политици” Снежана Маловић.

Она подсећа да је Тужилаштво за ратне злочине покренуло истрагу на основу поступка који је Војни суд водио од 1992. године. Суд БиХ започео је истрагу 2003. године и до данас нема конкретних резултата тог поступка. Због тога је Србија реаговала расписивањем потернице.

„Сматрам да је Интерпол уважио аргументе које је Босна и Херцеговина истицала. Нешто од тога је наглашавано нама на састанцима, када је тражено да се, уколико дође до закључивања уговора о сарадњи између тужилаштава Бих и Србије о уступању доказа, стави и одредба да ће се предмет процесуирати у земљи чији су окривљени држављани. Ми смо рекли да је то за Србију неприхватљиво. Шта би се десило ако би се и у случајевима тероризма донео закључак да се потернице не могу расписивати уколико држава чији су окривљени држављани не даје сагласност за то”, додала је министарка правде.

Да је одлука Интерпола преседан у међународном праву сматра и Тужилаштво за ратне злочине, које се, како нам је речено, први пут сусрело са оваквим објашњењем.

„Таква пракса није позната и објашњење је у супротности са циљевима истине и ефикасне правде, због којих се гоне осумњичени за ратне злочине. Тужилаштво за ратне злочине улаже заједно са колегама из БиХ велике напоре да се унапреди сарадња између правосуђа две државе управо да би се спречила некажњивост”, каже се у саопштењу.

У последњих неколико месеци Тужилаштво за ратне злочине Србије покушава да унапреди сарадњу са Тужилаштвом БиХ да се не би водиле паралелне истраге и да не би долазило до оваквих проблема. Интензивно се ради на томе да и са БиХ буде потписан споразум о директној сарадњи у кривичном прогону, какав већ постоји са Хрватском.

Министар безбедности БиХ Тарик Садовић раније је оценио да је расписивањем потерница за држављанима БиХ Интерпол у Београду прекршио члан 3. Статута Интерпола и потернице расписао искључиво из политичких разлога. Тужилаштво за ратне злочине Србије до данас није саопштило имена свих 19 осумњичених, а зна се да су међу њима Ејуп Ганић и Стјепан Кљујић, ратни чланови Председништва БиХ, као и генерал Јован Дивљак.

Крајем прошле године поднет је захтев за проширење истраге у предмету „Добровољачка”, а 29. децембра 2008. расписана је потерница за 19 особа због основане сумње да су 2. и 3. маја 1992. године у Сарајеву починили кривична дела ратни злочин против рањеника и болесника, противправно убијање и рањавање непријатеља и употребу недозвољених средстава борбе и на тај начин убили најмање 18 особа.

„Као високи политички и војни функционери, окривљени су, издавањем наређења, планирали и организовали нападе на објекте и припаднике ЈНА у Сарајеву, и то на Војну болницу, на Дом ЈНА, на колону санитетских возила и на колону Команде Друге војне области у Добровољачкој улици. Тиме су прекршили Споразум између представника Републике БиХ и СРЈ о мирном повлачењу ЈНА са територије БиХ, као и правила међународног права и Женевске конвенције”, наводи се у захтеву за истрагу.

Приликом напада на војну колону у Добровољачкој улици у Сарајеву, окривљени су радио-везом издавали наређење: „Сва покретна возила непријатеља уништити! Припремити запаљиве смесе и све палити! Блокирати јединицу и одмах по њима! Обарајте стабла да се не могу ни милиметра макнути. Нема прилаза Унпрофоровим возилима док председник не буде у Председништву. Одмах, одмах заробити све! Нека све јединице које су близу Добровољачке дејствују по овој војсци!“

Поступајући по наредби, јединице Територијалне одбране, Патриотске лиге, Зелених беретки, Специјалних јединица полиције и друге, прво су контејнерима и теретним возилима запречиле Добровољачку улицу. Затим су са свих страна отворили рафалну паљбу по возилима и припадницима ЈНА, као и по другом делу колоне, где се налазило прописно обележено санитетско војно возило. У нападу на војну болницу отварана је ватра из ручних бацача.

Доротеа Чарнић