Тема дана

Имовина тајкуна као трећина БДП-а Србије

Више од 31 милијарде евра у рукама водећих српских богаташа, пише Танјуг

Прва три места: Филип Цептер, Мирослав Мишковић и Богољуб Карић

Богатство неколико водећих српских тајкуна, према незваничним проценама, износи 31,5 милијарди евра, што је безмало трећина прошлогодишњег бруто домаћег производа (БДП) Србије, пише Танјуг. Домаћи и регионални медији су прошле недеље пренели да је убедљиво најбогатији српски тајкун тренутно Милан Јанковић, алијас Филип Цептер, с процењеном вредношћу имовине од четири милијарде евра.

Некадашњи, краткотрајни, потпредседник српске владе, а касније „бизнисмен у наглом успону” – Мирослав Мишковић – располаже имовином која се процењује на око две милијарде евра, док се за још једног, сада одбеглог, српског тајкуна – Богољуба Карића – тврди да је „тежак” око милијарду евра.

Високо се котирају на листи највећих српских богаташа, такође и Петар Матић са 700 милиона евра, на колико се процењује и имовина „главног боса шверца дувана на простору Балкана” Станка Суботића Цанета. У друштву најимућнијих су, поред њих, и Милан Беко, „краљ шећера” Миодраг Костић Коле, затим власник више великих домаћих пољопривредно-прехрамбених предузећа Предраг Ранковић Пецони, чије богатство се цени на 300 до 500 милиона евра, као и неколико других, нешто „сиромашнијих” тајкуна.

Наведена група водећих српских тајкуна, која је своје почетно богатство стекла у прошлој и углавном увећала у овој деценији, представља, у ствари, типичан образац „успешних пословних људи”, какви су у току протекле две деценије „ницали” не само у нашој, већ и у свим другим такозваним транзиционим земљама, после њиховог наглог преласка са дириговане социјалистичке на тржишну привреду.

Када се, у случају имовине наших тајкуна, „подвуче црта” и све сабере и одузме произилази да само десетак таквих богаташа сада располаже капиталом у вредности од око 30 процената БДП-а Србије 2009. Реч је, додуше о незваничним подацима.

Уколико се изузме Цептер, који је свој првобитни бизнис остварио у Швајцарској и неким другим западноевропским земљама, производећи и продајући квалитетно посуђе и неку другу робу, сви остали српски тајкуни су каријеру углавном направили на домаћем терену, уз тесну сарадњу, а често и несебичну помоћ, локалних политичких моћника.

Танјуг

објављено: 08/08/2010

Последњи коментари

Dušan Trajković | 15/08/2010 18:12

Kada budemo dostigli Evropske standarde 90-95% imovine biće u njihovom vlasništvu kao i u zemljama na koje se ugledamo.

Nebojsa Dukic | 16/08/2010 16:02

Verovali ili ne cena lekova u Danskoj i 40 puta jeftinija nego u Beogradu.Primer lekova kao recimo Risperdala koji se prodaje u Kopenhagenu za tri eura u formi tableta sto je tretman za 20 dana dok je u Beogradu 120 eura i to samo u formi inekcija sto je tretman za 14 dana potvrdjuje da su na zalost apotekari i lekari lopovi u Beogradu.Zao mi je sto je tako ali fakta su fakta.
Valjda ce se nesto promeniti nakon ove konstatacije ali dotle neka je Bog na pomoci bolesnima u Beogradu na 39 stepeni.Pozdrav Nebojsa Dukic iz Kopenhagena

Zeljko Majstorovic | 25/08/2010 05:01

Hvala Nebpjisi Djukicu na informaciji. Da nas rodjena drzava ne tretira kao stoku to se ne bi moglo desiti.
Ovako ceka se samo kriticna masa.