Novi Sad – Treba insistirati na razboritosti zvaničnika i Srbije i Crne Gore u rešavanju ovog delikatnog pitanja, jer je dosta bilo sukoba, a istorijska realnost je da su to sada dve države, ali i dva vrlo bliska naroda. Predstavnici dve države treba zato da sednu i sačine sporazum koji će biti u interesu i Srbije i Crne Gore. Drugačije to ne može da funkcioniše, odnosno svaki drugačiji način funkcionisanja može dovesti bez ikakve potrebe do različitih vrsta sukoba i štetiti interesima građana i jedne i druge države – kaže za „Politiku” profesor Filozofskog fakulteta u Novom Sadu dr Milenko Perović, povodom aktuelnog rešavanja pitanja državljanstva, bolje reći dvojnog državljanstva u ovim bivšim jugoslovenskim republikama.

Dr Petrović tu delikatnost objašnjava prvenstveno sa stanovišta Crne Gore i njenih političkih interesa, jer je po broju stanovnika mala država i mora da vodi opreznu politiku kako ne bi došlo do disbalansa, pri čemu bi više njenih državljana živelo u Srbiji i drugim državama nego u samoj Crnoj Gori.

– Takva mogućnost, sama po sebi i ne mora da bude problematična sve do moguće situacije u kojoj bi se državljani Crne Gore u dijaspori pojavili kao politički faktor u unutrašnjim zbivanjima, u samoj Crnoj Gori i s toga je, po meni, sasvim razumljiv oprez koji pokazuje sadašnja crnogorska politička vlast – kaže dr Perović.

On smatra da je „prethodna vlast u Srbiji do izvesnog stepena dolila ulje na vatru toj bojazni crnogorske političke nomenklature i to prošlogodišnjim izmenama i dopunama našeg Zakona o državljanstvu, čime je krajnje pojednostavljen postupak sticanja državljanstva Srbije za građane Crne Gore”.

– Tako bi najmanje jedna trećina građana Crne Gore mogla da zatraži i dobije državljanstvo Srbije, a o interesima možemo samo da nagađamo. Mogu to da budu interesi koji se odnose na školovanje, lečenje ili neko drugo pravo koje se stiče po osnovu državljanstva, ali mogu da budu i jasni politički razlozi. Zato bi elementarni red u odnosima između dve države bio da se to rešava sporazumno. Jer, ni sa stanovišta Srbije, a posebno Crne Gore nije ista stvar da li vi rešavate pitanje državljanstva, recimo, sa Slovenijom, Hrvatskom, Makedonijom itd. ili to Srbija i Crna Gora rade međusobno – kaže naš sagovornik.

On ukazuje i da bi „nesporno veliki broj ljudi koji su poreklom iz Crne Gore ili koji se deklarišu kao Crnogorci u Srbiji, bez obzira na to da li su se u Srbiju doselili iz Crne Gore ili su rođeni ovde, u koje ubrajam i sebe, iz emocionalnih razloga rado želeo da ima dvojno državljanstvo, odnosno da uz srbijansko ima i crnogorsko”.

– Međutim, jedno su emocije, a drugo politički interesi i pretpostavljam da se aktuelno rukovodstvo Crne Gore pribojava ponavljanja političke nekorektnosti ljudi iz bivše srbijanske vlasti kada su pravljeni spiskovi od oko 250.000 Crnogoraca u Srbiji i nošeni u Brisel s namerom da se opstruira referendumski proces u Crnoj Gori. Ako bi bilo moguće doći do takvog rešenja da se ta emocionalna dimenzija, uz neke egzistencijalne interese određenog broja državljana Srbije zadovolji, a da to ne bude jezičak na političkoj vagi Crne Gore, ja bih prvi bio za takvo rešenje. Naravno, u takvoj situaciji državljanstvo Crne Gore isključivalo bi biračko pravo u toj državi, jer ja, recimo, kao Crnogorac rođen u Srbiji to biračko pravo kao državljanin Srbije već ostvarujem u Novom Sadu – sugeriše dr Milenko Perović.