Признавање Косова није услов за улазак Србије у европске интеграције, али тај процес не може бити успешно настављен док се не пронађе неки обострано прихватљив модел сарадње Београда и Приштине. Тако гласи порука коју функционери земаља Европске уније у последње време преносе Београду. Брисел жели сређивање стања на терену и сматра да то није могуће све док се Београд и Приштина међусобно потпуно игноришу. Тог става се држао и француски министар иностраних послова Бернар Кушнер током посете Србији.

Питање је, дакле, како оставити по страни проблем статуса и окренути се решавању конкретних проблема на терену ако Београд одбија сваки контакт са приштинским властима које не признаје, а Приштина инсистира на томе да са Србијом може да комуницира само ако то подразумева однос две независне државе. Да ли је могуће пронаћи обострано прихватљив модел и како би он могао да изгледа?

Директор Форума за етничке односе Душан Јањић каже да је не само могуће него и неопходно и да сав притисак ЕУ иде у том правцу.

„Постоје три основа по којима је Србија обавезна да разговара: то су договор са Унмиком из 2003. о „техничком дијалогу”, потом споразум са Унмиком о шест тачака и споразум са Еулексом који нам је омогућио визну либерализацију, а односи се на полицијску и царинску контролу границе и правосуђе на северу, који ми не испуњавамо у потпуности него онолико колико нам одговара”, каже Јањић.

Он, међутим, сматра да Србија због односа у владајућој коалицији тренутно може само да тактизира, да отвори нека од ових техничких питања и чека нови однос снага. „Они су правили коалициони споразум без неразјашњеног одговора на питање ко шта подразумева под непризнавањем Косова, па је испало да су најпрагматичнији социјалисти а да су најтврђе демократе, који не иду ни на састанке на којима седе Албанци”, закључује Јањић.

Да су социјалисти заиста прагматични показује став шефа посланичке групе СПС–ЈС Бранка Ружића који је за „Политику” рекао да је важно да нама нико не поставља услов да признамо самопрокламовану независност. „Ми морамо да превазиђемо ниво укопавања у ровове, што је вековни синдром који се односи на КиМ. Морамо истрајавати на ономе што је регулисано међународним правом и статусу наше државе као једином субјекту међународног права на овим просторима, али такође, морамо да изнађемо и неко мудро решење које ће помоћи да наше европске интеграције иду у правом смеру и правом брзином”, каже Ружић.

И политички аналитичар Милан Николић је уверен да ће се наћи одговарајући модел према коме ће се сарађивати, а неће се формално ништа признавати. „Такву формулу ће пронаћи зато што је то свима у интересу. Можда ће Албанци у једном моменту почети да коче, јер би хтели да се доврши тај процес, али не верујем да ће то добити”, каже Николић и наглашава да ће ЕУ бити важно да ли се сарађује око практичних проблема и да је ништа више од тога неће интересовати. „Да је ЕУ јединствена, можда би више притискала. Али имате земље које никада неће признати Косово, тако да се никоме не исплати да тражи више од практичних решења”, закључује Николић.

Петар Петковић, портпарол Демократске странке Србије, каже да Србија не мора експлицитно да призна независност Косова, али да је међународним факторима битно да она успостави добросуседске односе и да ти односи функционишу у пракси. „То што наша власт каже јавности да никада неће признати Косово ништа не значи ако се на делу ствари и спуњавају”, додаје он.

„Они који одлучују о томе да ли ће Србија ући у ЕУ врло су јасни и они траже да Србија успостави добросуседске односе са Косовом и на тај начин га имплицитно призна. Политика власти да ’Европа нема алтернативу’ доводи Србију овим поступком пред свршен чин, управо због тога што власт у Србији није спремна да саопшти оно што и сви грађани знају – да Косово није нити икада може бити сусед Србије”, каже Петковић.

На примедбу да, према извештајима агенција, Кушнер јуче у Београду није помињао добросуседске односе него „компромис” и неопходност „да те две ствари теку паралелно”, Петковић каже: „Али читајте његов интервју који је дао пред сво јдолазак, који у суштини представља његову агенду доласка у Београд и Приштину и тамо ћете видети да пише ’добросуседски односи’. То све што се сада овде користи јесте фини дипломатски речник којим покушава да се замагли оно што они заправо желе да протуре”.

П. Р.

-----------------------------------------------------------

Јањић: Флексибилна решења

Треба проналазити флексибилне формуле и ићи од случаја до случаја. Тадић је могао на инаугурацију хрватског председника да пошаље свог изасланика који није политичка него јавна личност. Што се тиче слободе кретања може се постићи договор да се у пасоше не стављају печати, али да се евидентира сваки прелазак. Дипломе се, на пример, могу нострификовати, али уз печат универзитета а не косовског министарства, предлаже директор Форума за етничке односе Душан Јањић.