Кембел и даље води рат

Мемоари увек добро дођу да се неки већ одиграни догађаји мало фризирају, или прикажу у другом светлу. Тако је то и са мемоарима Алистера Кембела, главног медијског саветника британског премијера Тонија Блера за време агресије НАТО-а на Југославију 1999.

Господин Кембел је иначе докторирао на британској пропаганди у Првом светском рату, а у време бомбардовања наше земље 1999. године био је главни медијски креатор НАТО-а. Као такав у мемоарима је наступио врло лукаво, оно што смо имали прилике да до сада прочитамо, није ни лаж ни истина, то су дозиране полуистине, како и приличи једном доктору пропаганде.

Наиме, не бих овом приликом улазио у сплет односа између Клинтона и Блера, врховног команданта НАТО-а генерала Веслија Кларка и шефова у Пентагону, који га очито нису обожавали. И тадашњи односи између савезника унутар НАТО-а, нарочито између Американаца, Француза, Немаца и Италијана посебна су прича.

Најпластичнији пример где је Кембел заиста доктор пропаганде, заправо, јесте његова тврдња „да је генерал Кларк тада размишљао о употреби посебно јаке бомбе, која може да уништи површину од четири фудбалска игралишта, а за коју Срби не знају“. По Кембелу испада да смо још добро и прошли.

Ако је генерал Кларк наводно мислио, а немамо још и потврду генерала Кларка да је он то Кембелу заиста тако и рекао, дакле ако је реч о бомби типа ГБУ-43Б, иначе од стране Американаца названој „мајка свих бомби“, тешкој око 9,5 тона, од чега је само експлозив тежак осам тона, ради се о аеросолној бомби која изазива потпритисак, слично експлозији метана, уништава кисеоник.

На површини која јесте велика, простор у пречнику од 500 метара,та бомба изазива смртоносне унутрашње повреде код људи, али без спољних манифестација, тело човека изгледа нетакнуто. На борбеној техници ефекат је уништавање нишанске оптике и електронике. На зградама зидови се урушавају. Бомба ГБУ-43Б састоји се од 18.700 пуњења типа БЛУ-120Б напуњених са експлозивним елементима типа Х-6, РДХ, ТНТ и алуминијумом. Вођење бомбе је уз помоћ ГПС-а, она се из авиона МЦ-130 „талон“ баца падобраном.

Због својих карактеристика бомба ГБУ-43Б „мајка свих бомби“ спада у арсенал психолошког ратовања, па и пропагандног, јер када становници који преживе ту бомбу виде убијене, без крви на телу, онда је то јак психолошки ударац за оне који су остали живи и за оне који још желе да пружају отпор.

„Проблем“ употребе те бомбе против Југославије и Срба, како каже доктор пропаганде Алистер Кембел, јесте што она те 1999. године још није била ни направљена. Потпуно је завршена тек у време рата против Ирака 2003. године,а друга проба бомбе ГБУ-43Б извршена је тек 21. новембра 2003. године. Бомба је развијана у америчкој ваздухопловној бази Еглин, а тестове је радио 46. огледни „винг“ америчког ратног ваздухопловства. Како да баците бомбу која не постоји?

Но, ако је генерал Кларк доктору Кембелу спомињао бомбу БЛУ-82 „дејзи катер“, или „велику плаву“, она је исте врсте као ГБУ-43Б, наравно много слабијег ефекта и нешто другачијег пуњења, амонијумов нитрат, полистирен и алуминијум... Но, бомба БЛУ-82 није била никаква непознаница за официре Војске Југославије те, 1999.године, будући је та бомба масовно коришћена још у рату у Вијетнаму ради брзог уништавања џунгле за хелидроме. Срби су знали за ту врсту бомбе одавно, јер њен детаљан опис постоји у књизи „Арсенал демократије“ од Тома Гервасија. Прво издање књиге појавило се 1977. године, друго 1981,књижара „Фојлс“ у Лондону.

Све у свему, доктор Кембел и даље води свој пропагандни рат...