Косметски Срби шокирани

Косовска Митровица – У северној Косовској Митровици ситуација је мирна, али и изузетно напета, после мишљења Међународног суда правде у Хагу да унилатералним усвајањем декларације о независности Косова од 17. фебруара 2008. године нису прекршене норме међународног права. Срби у северном делу Косовске Митровице који су јуче цео дан били у ишчекивању одлуке коју је у 15 сати саопштио председник овог суда Хисаши Овада, шокирани су мишљењем десеторице судија који су за право дали албанском блоку да прогласе државу.

„Очи Срба су сада упрте у Београд, у матицу Србију”, рекао је јуче Раденко Недељковић, начелник Косовскомитровачког округа на протестном скупу на Тргу Шумадија, након доношења одлуке. Срби са севера Косова окупили су се иницијативно а једини говорник Недељковић позвао их је на јединство и мир.

„Ова одлука није обавезујућа, а наша борба тек предстоји. Потребно нам је и јединство, али и да заборавимо на страначку нетрпељивост”, казао је Недељковић и позвао представнике међународне заједнице да обезбеди сигурност и да спречи Албанце у намери да изазову нереде.

Посебно се осврнуо на прекјучерашњу провокацију специјалних јединица КПС „Роса” и позвао Србе да не подлежу провокацијама и да остану мирни.

Недељковић је окупљене Србе који раде у Привременим косовским институцијама позвао да из њих изађу, јер останком само дају легитимитет квазидржави Косово.

Милан Ивановић, председник СНВ северног Косова, за „Политику” је рекао: „Мишљење суда у Хагу је последица неодговорне политике Београда који није могао да предвиди шта ће се догодити или им је одговарало да одговорност пребаце на Међународни суд”.

Јуче у 17 сати и у храму Светог Димитрија огласила су се црквена звона и служен је молебан за спас свих Срба, а велики број верника и грађана запалио је свећу за све српске душе на Космету.

У граду су током читавог јучерашњег дана примећене појачане полицијске снаге КПС-а и Еулекса. Нусрет Мехмети, регионални портпарол КПС-а у Косовској Митровици, за „Политику” каже да не очекује нереде, да је мирно и на јужној и на северној страни града, али да су у мултиетничким квартовима северне Митровице у насељу стациониране сталне патроле.

Б. Радомировић

-------------------------------------------------

Тодорић: Суд одбио да се изјасни о кључним стварима

„Мислим да је Суд изабрао један некоректан начин да дође до закључка, тако што је одбио да се изјашњава о кључним стварима, а то је да ли су косовски Албанци народ, у смислу народа који сме да тражи право на самоопредељење и да ли постоје услови за право на самоопредељење. То чини овај пораз већим за Србију. Да смо чули разлоге, односно да се расправљало о праву на самоопредељење, то би дало неке основе за даљи разговор, јер би се то право могло употребити за Србе на Косову и могло би се спречити његово даље ширење на сепаратистичке покрете у свету”, каже Владимир Тодорић, професор на Факултету за економију, финансије и администрацију у Београду.

Рекавши да је ово питање права на самоопредељење више политичко него што је правно, јер садржи велики низ флуидних дефиниција, као што су шта је то ниво кршења људских права, шта је то народ који сме да тражи право на самоопредељење, да ли су то Косовари или су то Албанци, Тодорић, у изјави за наш лист, наглашава да је „Суд избегао да стави неке конкретне правне смернице и тиме себи и другим органима Уједињених нација везао руке у будућем периоду”, а  то је некоректно у пресуди.

Кључна негативна ствар по Србију није сама негативна пресуда него то што се није расправљало о праву на самоопредељење, подвлачи Тодорић, додајући да је било боље да је Србија поставила питање да ли Албанци имају право на самоопредељење, јер онда би тиме било јако тешко Суду да избегне одговор на то питање. Уколико би се право на самоопредељење потврдило, аргументи би се могли употребити и за Србе на Косову, а евентуално, касније, оно што је имплицитно поручивано са наше стране и што је од самог Додика изговорено, и за Републику Српску.

Тодорић, за наш лист, каже да „сад наши политичари ипак треба да прогутају један велики пораз, јер је ова пресуда у корист Косова”.

Упитан да ли то значи да су Србији сада тотално везане руке, Тодорић одговара: „Нема основа за неку резолуцију у Генералној скупштини УН која би била у корист Србије. Чак, напротив.”

Б. Ч.

Рељић: Охрабрене сепаратистичке снаге широм света

„Ово мишљење МСП-а и одлука има светске политичке одразе. Јер, овом одлуком су оне политичке снаге у свету које имају сепаратистичке и сецесионистичке циљеве битно охрабрене. Самим тим, можда ће овај дан остати више у памћењу као дан када је дошло до подстицаја сепаратиста широм света, а мање као дан у којем је однос Београда и Приштине, Србије и Косова, дефинитивно разрешен”, каже за „Политику” Душан Рељић, истраживач Немачког института за међународне односе и безбедност у Берлину, уверен да неком одрживом трајном решењу може да се приђе само кроз политичке преговоре Београда и Приштине, а они су у овом тренутку још више неизвесни.

На југоистоку Европе, на подручју бивше Југославије сада је, према Рељићевим речима, ситуација нестабилнија него што је била пре одлуке, зато што сви они који доводе границе у питање – да ли су то, рецимо, Срби људи на северу Косова, да ли су то Албанци на северу Македоније, да ли су то Срби у Босни и Херцеговини – могу ову одлуку Суда да тумаче у прилог својих тежњи ка променама граница на овом подручју.

„За проевропске и прозападне снаге у Србији ситуација је сада постала врло сложена. Јер, свако даље приближавање Северноатлантском пакту и САД сада је за политичко расположење становништва мање прихватљиво него што је било до сада. Такође, приближавање Европској унији је отежано, зато што ће оних 22 земље које су признале Косово сада више него раније инсистирати да се, рецимо, статус кандидата веже за то да Србија призна отцепљење Косова. И унутар ЕУ ће сада доћи до новог политичког преиспитивања око тога на који начин приволети оних пет земаља које нису признале Косово да и оне то ураде”, сматра он.

„Уколико је приближавање ЕУ и даље најважнији спољнополитички приоритет Србије, онда ће вероватно реаговање власти у Београду бити у складу са уважавањем тог најважнијег приоритета. Међутим, исто је тако јасно да ће се, после новог компликовања односа са Америком, са НАТО-ом и са оних 22 земље ЕУ које подржавају независно Косово, врло пажљиво гледати од кога Србија сада има међународну подршку. Уколико и даље буде имала подршку Русије и Кине, онда је сасвим рационална верзија да ће доћи до даљег приближавања Москви и Пекингу”, каже Рељић.

Он мисли да је најмањи ефекат ове одлуке Суда на деловима Косова.

Б. Ч.