Промају која дува са Волстрита, у својим становима изгледа највише осећају они грађани Србије који су до крова над главом дошли помоћу банкарског кредита. Само због курсне листе, на којој се једним делом пресликавају последице светске финансијске кризе, просечне месечне рате за кредите у еврима и „швајцарцима”, у протеклих месец дана порасле су две, три па чак и четири хиљаде динара. Дугорочно гледано, власници станова изгубили су много више, јер су рате за само две и по године код неких банака увећане и за четвртину.

Како је показало наше истраживање, оним грађанима којима је за отплату месечне рате од, на пример, 250 евра последњег дана септембра било потребно 19.207 динара, јер је тог дана продајни курс Народне банке Србије износио 76,83 динара за евро, сада за исти износ девиза морају да доплате још две хиљаде динара, јер је последњег дана октобра један евро вредео 85,25 динара. У „швајцарцима” је та разлика још већа. Тако је за 400 швајцарских франака 30. октобра требало издвојити 19.524 динара, док је сада за исти износ потребно доплатити безмало четири хиљаде више.

А како изгледа играње руског рулета са курсном листом најбоље се види кад се дуг посматра мало дугорочније. Тако је у фебруару 2006. у једној банци месечна рата за кредит од 75.000 швајцарских франака износила 472,47 „швајцараца”, док је данас тај износ већи за чак 100 швајцарских франака. Због раста цена капитала на светском тржишту скочиле су камате, па је у зиму 2006. године камата на исти кредит износила 4,98 одсто, док ових дана износи 7,35 процената.

Поскупеле су и позајмице у еврима. Тако је, рата за кредит од 50.000 евра у фебруару 2006. године била 386 евра, док је данас за око 50 евра већа. Камата је са 7,5 у међувремену отишла на 9,52 одсто.

Економисте ово не чуди јер је курсни удар осетила цела источна Европа. Тако је, осим динара, у последње време за 20 одсто пала и мађарска форинта, док је украјинска хрибња поклекла за 13 процената. Ослабио је и леј у Румунији, злота у Пољској, а руска рубља пала је за 20 одсто у односу на долар.

Економиста Мирослав Здравковић, сарадник Економског института, не крије да и сам има два стамбена кредита у „швајцарцима” и да му главобољу у последње време задаје то што је „швајцарац” за само месец дана скочио за чак 20 одсто.

– Не би требало много да се чудим ни ја ни они који су узели најјевтинији стамбени кредит на тржишту. Нормално је да је ризик постојао, као што је реално очекивати да за шест до девет месеци „швајцарац” почне да слаби – уверен је Здравковић, који без обзира на чињеницу да су неке банке обуставиле издавање кредита у „швајцарцима” и даље тврди да су ове позајмице најјевтиније.

Како подсећа, у већини банака клијентима нуде могућност да са „швајцарца” пређу на евро. Међутим, Здравковић напомиње да оваква преиндексација аутоматски увећава месечну рату и до 20 процената.

– Не верујем да ће клијенти који су на тржишту изабрали најјевтиније позајмице то моћи да издрже. У просеку су камате на кредите у „швајцарцима” око шест, седам процената, док су на позајмице у еврима, оне и по неколико процената веће – тврди Здравковић.

Да је његова тврдња тачна показује банкарска рачуница. Тако је, за кредит од 75.000 швајцарских франака, подигнут у септембру прошле године у једној банци, месечна рата тада, са каматом од 5,34 одсто, износила 503,84 „швајцарца”, односно 23.936 динара. Годину дана касније, односно овог септембра, са каматом од 5,44 одсто, рата је достигла 24.396 динара.

Уколико клијент ове банке сада жели да се одрекне ризичног „швајцарца”, месечна рата била би око 385 евра. Такође, банкари ову услугу наплаћују, па би накнада за преиндексацију, од један одсто, у овом случају била безмало 35.000 динара.