Лажна солидарност и двоструки морал

Председница Високог савета судства и Врховног касационог суда Ната Месаровић данас у Палати правде има састанак са вршиоцима функција председника свих судова у Србији. Они су дужни да обавесте Високи савет судства да ли су све изабране судије ступиле на функцију, пошто ће на следећој седници Високог савета судства бити донета одлука о расписивању огласа за попуну упражњених судијских места.

Укупно 837 неизабраних судија већ је добило је истоветно уопштено образложење за неизбор, без конкретних разлога. О томе за „Политику” говори Ната Месаровић, председница Високог савета судства и Врховног касационог суда.

Како ће, на основу јединственог образложења за све, судија знати зашто није изабран? Како да зна има ли уопште шансе на новом конкурсу?

Високи савет судства нема законску обавезу да неизабраним судијама достави појединачна образложења, јер није реч о реизбору и разрешењу, него о општем избору судија, о чему се изјаснио и Уставни суд. Међутим, већина зна због чега није изабрана.

Можете ли навести конкретне разлоге неизбора за поједине судије?

Високи савет судства нема разлога да не предочи јавности који су све били разлози за неизбор судија. На пример, у једном суду републичког ранга пронађено је више стотина предмета „пресигнализираних”од председника суда, а то значи предмета који су заведени на једног судију, па је одређивано да се дају у рад другим судијама. У орманима и фиокама председника једног суда у Војводини налазили су се предмети који су ту стајали више од пет година. Неки су узети на увид и никада нису враћени ни писарници ни судији, у неким предметима су закључене расправе а одлуке нису урађене. Утврдили смо да су поједине судије држали бутике, кафане, ауто-перионице, механичарске радње, салоне. Неки су у предметима у којима су поступали склапали уговоре о доживотном издржавању или о поклону са странкама у поступку или са поротницима. Ови се подаци могу лако проверити.

Неке судије доносиле су пресуде о накнади нематеријалне штете у великим износима, несразмерним, али само личностима са јавне и политичке сцене, блиским сродницима бивших функционера, а које су, у поступку по ревизији, преиначаване за 2/3 износа. Имали смо судије које су у свим предметима ангажовале исте вештаке, који су често уместо њих пресуђивали иако је вештачење само један доказ. Било је и оних који су приликом првог испитивања окривљенима ускраћивали права у поступку, па се такав записник није могао користити, и то у врло важним предметима, а што је ишло на руку окривљенима и отежавало доношење одлуке. Дешавало се да су поједине судије укидале пресуде без јасних разлога и давале збуњујућа решења за првостепени суд и на тај начин чиниле да поступци дуго трају, често и до застарелости. Неки су одлагали суђења због непостојања концентрације доказа иако је свима јасно да се ретко може десити да се сви докази изведу на једном претресу, али зато постоје предмети у којима је поступак трајао и по 10 и 15 година због некоришћења процесних могућности. Неки су држали предмете у евиденцији по две године и по њима нису ништа радили, па су се потом обраћали председнику суда, који је доносио решење о додели тако сложеног предмета у рад другом судији. У неким судовима није се водила евиденција о неурађеним одлукама, што је била дужност председника суда, па се дешавало да нико, осим странке, не зна колико се чека на одлуку.

Има случајева да се извећа и уради одлука о укидању пресуде, па се, пре него што изађе из суда, преиначи, и то на најдуже казне затвора. Да ли је то пример достојности и судија и председника суда? У поступцима су се користиле неоверене фотокопије као докази, па изјаве сведока из иностранства које нису дате пред надлежним органом, и то само у оним поступцима у којима се жели помоћи странци. Нетачно су интерпретирани извештаји установа за издржавање казне, или су слати извештаји другом суду да се неко лице није налазило у поступку по захтеву за ванредно ублажавање казне, иако одлука постоји у надлежном суду. Вршене су промене чланова судских већа ад хоку важним предметима да би се донела одлука за коју је неко заинтересован. Мере надзора (прислушкивање, праћење) различито су тумачене у поступку као доказ, од случаја до случаја. Дешавало се да предмети стоје у судској пракси по две године, а да се не поступа по одредбама судског пословника. Често су говорили о случајном судији, а да то није испоштовано управо од њих јер је постојала могућност да одређени судија прима предмете сваки други месец и да се на тај начин утиче на исход одлуке. Познато је да су судије конзумирале алкохол у радно време и због тога одлагале суђења.

(/slika2)У неким поступцима за насиље у породици судије су доносиле одлуку у корист насилника или су сами чинили насиље у породици, или спречавали извршење одлука. Било је судија, у једном делу Србије, који су се бавили гатањем, црном и белом магијом. Све ово може бити поткрепљено доказима.

Говори се о томе да је Високи савет судства користио податке БИА и МУП-а Србије?

Високи савет судства се није обраћао ни МУП-у ни БИА за доставу било каквих података приликом избора судија. То је клевета.

Било је случајева да судија пре него што донесе решење о укидању притвора иде да обиђе притвореника. Има судија којима су адвокати плаћали путовања по иностранству. Плаћали су им доградњу кућа, отплаћивали кредите. Има судија које су путовале са адвокатима у време док је Високи савет судства вршио избор судија. То показује колико су они мислили да су недодирљиви. Има судија које су правиле намерне грешке у пресудама, да би тако омогућили странкама ванредне правне лекове.

За све ово не треба вам ни МУП ни БИА, као ни у случајевима судија које намерно дају високу казну, а направе битну повреду поступка још у изреци пресуде, преко које другостепени суд не може да пређе, и онда је судија чист, а пресуда се укине. Имате судија који не сачине записник о већању и гласању, па се зато поништи одлука. Свашта ту има, а сви ти подаци су прибављани од тужилаштава, затим од Надзорног одбора и Великог персоналног већа Врховног суда, као и од председника судова. Много тога се сазнало и на основу притужби грађана председницима судова.

Поверенику за информације од јавног значаја стављена је на увид од стране Високог савета судства сва документација да би поступио по притужбама неизабраних судија у вези са коришћењем података од БИА и МУП-а.

Зашто правосуђе није до сада могло само да прочисти своје редове?

Није било воље. Иако је правосуђе тражило реформу од 2001. године, сада сам сигурна да и међу судијама постоји лажна солидарност. Мислим на неке од изабраних, који сада, после објављивања списка изабраних судија, јавно износе одређене тврдње, а познато ми је да су, на важним местима, раније говорили нешто сасвим друго, а негде били и извор информација о својим колегама.

Поставља се питање достојности и тих изабраних судија који се лажно солидаришу са неизабраним судијама.

Могу да разумем незадовољство оних који нису изабрани и чланова њихових породица. Људски је да нико неће за себе рећи: „Ја сам недостојан.” Али, у правосуђу се зна ко је путовао на свадбе окривљених по иностранству, зна се о недостатку предмета из судских депозита, мислим на одузете предмете, као што су накит, техничка роба и друге ствари.

Зна се о томе да су жалбе куцане на судским машинама и компјутерима из судница, зна се да су поједине судије и председници судова давали савете адвокатима и људима који раде у адвокатским канцеларијама, усмеравали поступке и вршили притисак на своје колеге да донесу одговарајуће одлуке.

Какав правни лек имају неизабране судије против одлуке Високог савета судства?

Неизабране судије имају право на уставну жалбу уколико сматрају да им је повређено неко право гарантовано Уставом. По мишљењу Високог савета судства, неизабране судије немају право на жалбу Уставном суду јер је Законом о судијама прописано да против одлуке Високог савета судства судија има право жалбе Уставном суду, али се ово правно средство односи само на судије који су изабрани у складу са овим законом и ступили на функцију 1. 1. 2010. године. Високи савет судства је спровео поступак општег избора судија, а не реизбор и разрешење.

Када ће грађани осетити праве ефекте реформе правосуђа?

Ова реформа правосуђа је коренита. Општим избором судија, а не реизбором и разрешењем, учинили смо више од свих од 2000. године. Због тога и имамо толико критичара јер се наш рад види и мерљив је. Наравно да нисмо савршени. Одласком из правосуђа несамосталних, нестручних и недостојних, искључили смо могућност утицаја разних интересних група, и од стране политике и од стране криминала и адвокатуре, јер су многи изгубили контакте. Стварањем непристрасног и независног судства створили смо могућност да Србија постане правна држава са ефикасним судством. Сматрам да је Високи савет судства својим радом дао пуни допринос да реформа судства буде успешна, а први резултати и ефекти моћи ће да се процењују на крају 2010. године.