Od našeg stalnog dopisnika
Brisel, 2. marta – Azilanti nam i dalje dolaze sa zahtevima, juče ih je bilo 16 iz Srbije i 29 iz Makedonije. Svi pričaju albanski jezik. Nemamo više mesta i mogućnosti da ih primimo, tako da su oni praktično na ulici. Iako je jasno da će verovatno svi njihovi zahtevi biti odbijeni, ipak moramo individualno da obradimo svaki zahtev. Ne možemo odmah da ih odbijemo – kazao je za „Politiku” Fredi Rozemon, direktor biroa za strance pri belgijskom Ministarstvu unutrašnjih poslova povodom navale Albanaca iz Makedonije i sa juga Srbije koji su stotinama zahteva zatrpali šaltere belgijskih službi.

Građani sa novim biometrijskim pasošima izdatim u Srbiji, prema Rozemonovim rečima, od januara su podnela više od 360 zahteva, a lica sa pasošima Makedonije oko 400 zahteva. „Procedura odgovaranja na zahtev za dobijanje azila traje oko šest meseci, ali mi ćemo na ove zahteve odgovoriti ubrzo, za dve tri nedelje. Ovo nije redovna situacija”, objasnio je direktor belgijskog federalnog biroa za strance.

On je dodao da „pozdravlja odluku o ukidanju viza za građane Srbije, Makedonije i Crne Gore i da je ona korisna”, ali smatra da se moraju sprečiti njene zloupotrebe. O tome je belgijski premijer Iv Leterm obavestio Evropsku komisiju prošle nedelje tražeći da reaguje i spreči „pogubne posledice vizne liberalizacije”.

EK je danas potvrdila prijem poruke belgijskog premijera i ocenila da je jasno da su emigranti vođeni ekonomskim motivima došli u Belgiju. EK je podsetila da su vlasti u Srbiji, Makedoniji i Crnoj Gori obavezne da informišu građane o pravima koja su proistekla iz nedavne vizne liberalizacije, ali istovremeno i o njenim ograničenjima.

I Rozemon smatra da je reč o „građanima Srbije i Makedonije koji govore albanski jezik” koji su loše obavešteni o mogućnostima korišćenja prava vizne liberalizacije. „Očigledno je da je ove ljude neko slagao da će ovde dobiti azil, novac i smeštaj. Mi znamo da je njihov problem ekonomske, a ne političke prirode, pa su izgledi da će neko od njih dobiti azil veoma slabi. Trebalo bi ih upoznati s tim pre nego što dođu ovde”, kazao je Rozemon.

Kada se zatvore šalteri, oni koji nemaju rodbinu i prijatelje u Briselu ostaće na ulici. Tu će jesti i spavati dok budu čekali na odgovor. Azilanti iz Makedonije, od kojih su neki sa decom, nisu bili raspoloženi za fotografisanje, ali kažu da su došli u Brisel, jer su čuli da mogu da dobiju socijalnu pomoć. „U Skoplju ne može da se živi. Bez posla smo i žena i ja. Čuli smo da ćemo ovde dobiti smeštaj i novac, ali za sada ništa”, objasnio je sredovečni Albanac iz grupe koja je čekala red za podnošenje zahteva ispred zgrade ministarstva. Mlađa žena tvrdi da je došla zbog bolesnog deteta, jer se nada da će ovde biti izlečeno. Među njima nije bilo građana sa srpskim pasošima.

Svi negiraju da im je neko organizovao putovanje, već kažu da su došli u sopstvenoj režiji – autobusima za koje su plaćali kartu od 100 do 150 evra. Prema nezvaničnim informacijama, autobusi koji ih dovoze su u vlasništvu dve, tri skopske turističke agencije. Prema takođe nepotvrđenim saznanjima, neki od azilanata prodali su svoju imovinu u Makedoniji i Srbiji pre nego što su došli u Belgiju, a neki su po dolasku uništili svoje pasoše. Međutim, gubitak pasoša ili njegovo otuđivanje nisu prepreka za povratak onih kojima bude negativno odgovoreno na zahtev. Njima će ambasada države čiji su građani izdati putni list za povratak kući i oni će biti vraćeni natrag avionom prema ugovoru o readmisiji. Osnov za odbijanje njihovih zahteva za azil i vraćanje kući jeste činjenica da Srbija i Makedonija nisu na listi zemalja koje ugrožavaju slobode građana.

Premijer Srbije Mirko Cvetković posetiće u petak Brisel, gde će pored sastanaka sa evropskim zvaničnicima imati susret i sa Letermom, a jedna od tema njihovog razgovora svakako će biti iznenadni problem albanskih azilanata. Ukoliko problem bude uskoro rešen, ne postoji nikakva opasnost da će EU preispitivati odluku o ukidanju viza našim građanima zbog nekoliko stotina dosad podnetih zahteva za azil, uverili su nas sagovornici u Briselu. Ali ako ovaj rekordni priliv azilanata bude nastavljen, veoma je teško predvideti njegove posledice.

Vladimir Jokanović   

----------------------------------------------------------------

Lažni azilanti

MUP Srbije ispituje da li se iza povećanog broja azilanata u Belgiju zapravo krije organizovani kriminal, jer prema pojedinim informacijama neke od agencija na jugu Srbije i iz Makedonije za određenu novčanu nadoknadu obezbeđuju njihov organizovani prevoz.

Prema rečima Ivice Dačića, ministra policije, oko 300 Albanaca sa juga Srbije i iz Makedonije prešlo je granicu sa biometrijskim pasošem. Oni po dolasku u Belgiju kažu da nemaju dokumenta i pozivajući se na politički progon zatraže azil, što praktično znači da je reč o lažnim azilantima.

Dačić je napomenuo da bezvizni režim za građane Srbije neće biti ugrožen zbog primedbe Belgije da je u toj državi povećan broj azilanata sa juga Srbije i naglasio da će lažni azilanti biti vraćeni na osnovu sporazuma o readmisiji.

Pored toga, kako nam je rečeno u policiji, MUP kontroliše i promenu prebivališta Albanaca sa Kosova i Metohije na jug Srbije, jer oni na taj način dolaze do biometrijskih pasoša.

D. S. V.

Ragmi Mustafa: U dijaspori 15.000 građana Preševa

Gradonačelnik Preševa Ragmi Mustafa izjavio je juče za Tanjug da samo iz tog mesta, na jugu centralne Srbije, u zemljama Evropske unije radi 15.000 građana.

Lider Partije za demokratsko delovanje i narodni poslanik Riza Halimi rekao je ranije da je prirodno to što je, od uvođenja novih biometrijskih pasoša i vizne liberalizacije, veliki broj Albanaca sa juga Srbije otišao u zemlje Evropske unije „trbuhom za kruhom”.

Halimi smatra da je prirodno to da oni u tim zemljama zatraže azil jer kod kuće nemaju posla, a nezaposleno je u Preševu, prema njegovim rečima, 70 odsto radno sposobnog stanovništva.

Prema istraživanju lokalne RTV Spektri, od ukidanja viza za Srbiju do danas u zemlje EU je otputovalo oko 10.000 Albanaca iz Bujanovca i Preševa, neki u posetu prijateljima, neki turistički, a među njima i jedan broj onih koji su zatražili azil, pre svega u Belgiji i Švajcarskoj.

Prema istraživanju RTV Spektri, samo iz sela Veliki Trnovac u Evropu od uvođenja biometrijskih pasoša otišlo je više od 3.000 stanovnika, pretežno mladih ljudi.