Од нашег сталног дописника
Брисел, 2. марта – Азиланти нам и даље долазе са захтевима, јуче их је било 16 из Србије и 29 из Македоније. Сви причају албански језик. Немамо више места и могућности да их примимо, тако да су они практично на улици. Иако је јасно да ће вероватно сви њихови захтеви бити одбијени, ипак морамо индивидуално да обрадимо сваки захтев. Не можемо одмах да их одбијемо – казао је за „Политику” Фреди Роземон, директор бироа за странце при белгијском Министарству унутрашњих послова поводом навале Албанаца из Македоније и са југа Србије који су стотинама захтева затрпали шалтере белгијских служби.

Грађани са новим биометријским пасошима издатим у Србији, према Роземоновим речима, од јануара су поднела више од 360 захтева, а лица са пасошима Македоније око 400 захтева. „Процедура одговарања на захтев за добијање азила траје око шест месеци, али ми ћемо на ове захтеве одговорити убрзо, за две три недеље. Ово није редовна ситуација”, објаснио је директор белгијског федералног бироа за странце.

Он је додао да „поздравља одлуку о укидању виза за грађане Србије, Македоније и Црне Горе и да је она корисна”, али сматра да се морају спречити њене злоупотребе. О томе је белгијски премијер Ив Летерм обавестио Европску комисију прошле недеље тражећи да реагује и спречи „погубне последице визне либерализације”.

ЕК је данас потврдила пријем поруке белгијског премијера и оценила да је јасно да су емигранти вођени економским мотивима дошли у Белгију. ЕК је подсетила да су власти у Србији, Македонији и Црној Гори обавезне да информишу грађане о правима која су проистекла из недавне визне либерализације, али истовремено и о њеним ограничењима.

И Роземон сматра да је реч о „грађанима Србије и Македоније који говоре албански језик” који су лоше обавештени о могућностима коришћења права визне либерализације. „Очигледно је да је ове људе неко слагао да ће овде добити азил, новац и смештај. Ми знамо да је њихов проблем економске, а не политичке природе, па су изгледи да ће неко од њих добити азил веома слаби. Требало би их упознати с тим пре него што дођу овде”, казао је Роземон.

Када се затворе шалтери, они који немају родбину и пријатеље у Бриселу остаће на улици. Ту ће јести и спавати док буду чекали на одговор. Азиланти из Македоније, од којих су неки са децом, нису били расположени за фотографисање, али кажу да су дошли у Брисел, јер су чули да могу да добију социјалну помоћ. „У Скопљу не може да се живи. Без посла смо и жена и ја. Чули смо да ћемо овде добити смештај и новац, али за сада ништа”, објаснио је средовечни Албанац из групе која је чекала ред за подношење захтева испред зграде министарства. Млађа жена тврди да је дошла због болесног детета, јер се нада да ће овде бити излечено. Међу њима није било грађана са српским пасошима.

Сви негирају да им је неко организовао путовање, већ кажу да су дошли у сопственој режији – аутобусима за које су плаћали карту од 100 до 150 евра. Према незваничним информацијама, аутобуси који их довозе су у власништву две, три скопске туристичке агенције. Према такође непотврђеним сазнањима, неки од азиланата продали су своју имовину у Македонији и Србији пре него што су дошли у Белгију, а неки су по доласку уништили своје пасоше. Међутим, губитак пасоша или његово отуђивање нису препрека за повратак оних којима буде негативно одговорено на захтев. Њима ће амбасада државе чији су грађани издати путни лист за повратак кући и они ће бити враћени натраг авионом према уговору о реадмисији. Основ за одбијање њихових захтева за азил и враћање кући јесте чињеница да Србија и Македонија нису на листи земаља које угрожавају слободе грађана.

Премијер Србије Мирко Цветковић посетиће у петак Брисел, где ће поред састанака са европским званичницима имати сусрет и са Летермом, а једна од тема њиховог разговора свакако ће бити изненадни проблем албанских азиланата. Уколико проблем буде ускоро решен, не постоји никаква опасност да ће ЕУ преиспитивати одлуку о укидању виза нашим грађанима због неколико стотина досад поднетих захтева за азил, уверили су нас саговорници у Бриселу. Али ако овај рекордни прилив азиланата буде настављен, веома је тешко предвидети његове последице.

Владимир Јокановић   

----------------------------------------------------------------

Лажни азиланти

МУП Србије испитује да ли се иза повећаног броја азиланата у Белгију заправо крије организовани криминал, јер према појединим информацијама неке од агенција на југу Србије и из Македоније за одређену новчану надокнаду обезбеђују њихов организовани превоз.

Према речима Ивице Дачића, министра полиције, око 300 Албанаца са југа Србије и из Македоније прешло је границу са биометријским пасошем. Они по доласку у Белгију кажу да немају документа и позивајући се на политички прогон затраже азил, што практично значи да је реч о лажним азилантима.

Дачић је напоменуо да безвизни режим за грађане Србије неће бити угрожен због примедбе Белгије да је у тој држави повећан број азиланата са југа Србије и нагласио да ће лажни азиланти бити враћени на основу споразума о реадмисији.

Поред тога, како нам је речено у полицији, МУП контролише и промену пребивалишта Албанаца са Косова и Метохије на југ Србије, јер они на тај начин долазе до биометријских пасоша.

Д. С. В.

Рагми Мустафа: У дијаспори 15.000 грађана Прешева

Градоначелник Прешева Рагми Мустафа изјавио је јуче за Танјуг да само из тог места, на југу централне Србије, у земљама Европске уније ради 15.000 грађана.

Лидер Партије за демократско деловање и народни посланик Риза Халими рекао је раније да је природно то што је, од увођења нових биометријских пасоша и визне либерализације, велики број Албанаца са југа Србије отишао у земље Европске уније „трбухом за крухом”.

Халими сматра да је природно то да они у тим земљама затраже азил јер код куће немају посла, а незапослено је у Прешеву, према његовим речима, 70 одсто радно способног становништва.

Према истраживању локалне РТВ Спектри, од укидања виза за Србију до данас у земље ЕУ је отпутовало око 10.000 Албанаца из Бујановца и Прешева, неки у посету пријатељима, неки туристички, а међу њима и један број оних који су затражили азил, пре свега у Белгији и Швајцарској.

Према истраживању РТВ Спектри, само из села Велики Трновац у Европу од увођења биометријских пасоша отишло је више од 3.000 становника, претежно младих људи.