Реконструишући кретање Радована Караџића, Акциони тим за сарадњу са Хашким трибуналом дошао је до информација које упућују на то да се један од најтраженијих хашких бегунаца, пре него што је преузео идентитет Драгана Дабића, крио по српским манастирима где је и научио шта је „молитвено тиховање”, сазнаје „Политика”. Претпоставља се, мада још сигурних доказа нема, да је Караџић боравио чак и на Хиландару, а као могуће опције наводе се и манастири Раваница и Горњак.

Спознавши ову вештину успостављања унутрашње духовне равнотеже, Караџић поприма својеврсни физички, психички, али и „папиролошки” идентитет. Према истим поузданим информацијама, име Драгана Дабића, пре више од три године, Караџић је преузео од војника Републике Српске који је погинуо од хица из снајпера, крајем рата у БиХ. Лична карта на ово име, издата му је у Руми.

Званичну потврду наших сазнања јуче није било могуће добити ни у једној од надлежних служби. МУП Србије очигледно и даље не жели да се уплиће у случај Радована Караџића што, поред негирања умешаности у операцију лоцирања и хапшења, потврђује и то да смо јуче остали без одговара на питање да ли је ова служба издала личну карту на име Драгана Дабића и ако јесте под којим околностима.

Ипак, полиција ће у наредних неколико дана свакако морати да провери и испита околности под којима је Караџић добио идентитет и личну карту.

Хашки оптуженик Стојан Жупљанин, који је у Пaнчеву ухапшен 11. јуна ове године, подсетимо, имао је личну карту и идентитет Бранислава Вукадина. Истражујући начин на који је Жупљанин дошао до личне карте на ово име, полиција је дошла до матичарске службе која је Жупљанину издала некакав документ, објавио је наш лист. На основу тог папира полиција у Бачкој Паланци издала је Жупљанину личну карту, истичући да хашки оптуженик није имао никакву „везу” у полицији у том граду.

Жупљанин је и приликом привођења истражном судији, за разлику од Караџића, чврсто остао при тврдњи да је Бранислав Вукадин, због чега је накнадно његов идентитет потврђен ДНК-а анализом.

Властимир Ђорђевић, хашки оптуженик који је ухапшен у јуну прошле године у Будви, у Црну Гору је дошао из Москве, а границу је прешао са лажном личном картом из Србије, објавили су својевремено подгорички медији. Ђорђевић се у Будви представљао као грађевински предузимач, имао је браду и дужу косу и крио се у неколико станова.

Сину Радована Караџића, Александру је прошле године због поседовања фалсификоване личне карте изречена мера забране уласка у Србију у трајању од годину дана и новчана казна од 30.000 динара. Тада је утврђено да Александар Караџић није држављанин Србије, а да поседује српску личну карту која је издата 1999. године, а која није евидентирана у јединственом информационом систему МУП-а. Млађем Караџићу су тада одузете и саобраћајна и возачка дозвола које су издате на основу спорне личне карте.

Да фалсификовање личних карата, као уосталом и пасоша, саобраћајних и возачких дозвола, сведочанстава, осигуравајућих полиса и зелених картона није никаква наука сведочи чињеница да се лажна документа користе и израђују у разне сврхе и да их је могуће купити за свега неколико стотина евра. Захваљујући фалсификованим документима, рецимо, преваранти купују и продају аутомобиле, станове, подижу кредите, оснивају фантомске фирме, а разни криминалци се сакривају и беже из земље.

У полицији кажу да се лична карта фалсификује на два начина.

– Први начин је да фалсификатор узме бланко образац личне карте, у њега унесе туђе податке и налепи своју фотографију. Тада контролни број не одговара броју у личној карти правог власника. Друга варијанта је да фалсификатор са украдене или изгубљене личне карте скине фотографију и налепи своју, а печат фалсификује. Такав фалсификат је пуно теже открити, јер и контролни број одговара – објашњава наш саговорник из полиције.

Илегалне радионице за израду лажних докумената углавном су у изнајмљеним становима, у којима је смештена сва потребна опрема. Особе које се баве овим „послом” углавном су бивши радници штампарија, који су добро упознати са материјалима и процесом израде докумената. Они су организовани и имају добре „везе” са такозваним дистрибутерима њихове робе, који им налазе одговарајуће купце.

– Ове илегалне штампарије опремљене су рачунарима, скенерима, штампачима, фотокопир-апаратима, клишеима за прављење холограма. Ту се складиште и бланко обрасци докумената. Осим домаћих докумената, у неким од илегалних радионица било је могуће набавити и страну путну исправу – каже наш саговорник упознат са овом проблематиком.

Данијела Вукосављевић

Тадић: Међународно право мора да се поштује

Председник Србије Борис Тадић оценио је јуче да је проналажење и хапшење хашког оптуженика Радована Караџића резултат привржености нове власти поштовању међународног права, закона Србије и чињенице да се мора утврдити одговорност појединаца за злочине почињене на тлу бивше Југославије.

Како је саопштила Прес служба председника после разговора шефа државе и министра спољних послова Кипра Маркоса Кипријануа у Београду, Тадић је истакао да Хашки трибунал мора непристрасно судити оптуженима за ратне злочине без обзира на њихово име, презиме, националност или веру.

Танјуг