Vlasti će morati da donesu teške odluke, uključujući izbor između povećanja jednokratne pomoći penzionerima i dodatnih izdvajanja za subvencije. Vlada će morati da se dogovori šta joj je preče. Ovim pitanjem ponovo ćemo se baviti tokom naredne revizije – kazao je Albert Jeger, šef misije Međunarodnog monetarnog fonda, na jučerašnjoj konferenciji za medije posle pete revizije sporazuma naše vlade sa tom vašingtonskom finansijskom institucijom.

Jeger još nije spakovao kofere, a već može da se pretpostavi o čemu će se za pregovaračkim stolom razgovarati u oktobru kad ponovo dođe – kako i za šta podeliti mogućih oko šest milijardi dinara manjeg manjka u budžetu. Time je, praktično, otvorio novu rundu „natezanja” među članovima kabineta premijera Cvetkovića na koji način će se mrvica od šest milijardi dinara, manje od jednog procenta ukupnog budžeta, podeliti – i kome.

Iako srpski pregovarači tvrde da je misija iz Vašingtona prihvatla da oko milion penzionera sa primanjima nižim od oko 20.500 dinara primi po 5.000 dinara jednokratne pomoći, to ne stoji u Pismu o namerama koje potpisuju Vlada Republike Srbije i MMF. Međutim, potpredsednik vlade Jovan Krkobabić insistiraće da se dodatno proširi „krug” korisnika ovih sredstava.

– Nastojaćemo da taj broj povećamo ukoliko obezbedimo dodatna sredstva. Na tome sada aktivno radimo – rekao je Krkobabić i dodao da će pomoć penzionerima biti isplaćena najkasnije do 15. oktobra.

Albert Jeger je potvrdio da je odmrzavanje plata u javnom sektoru i penzija pomereno sa aprila na januar sledeće godine. To povećanje biće onoliko koliko bude iznosila inflacija u poslednjih šest meseci ove godine.

Prema proceni Diane Dragutinović, ministarke finansija, vanredno odmrzavanje za državnu kasu biće trošak od četiri milijarde dinara.

– Plate i penzije ostaće zamrznute u toku ove godine, dok nas iduće očekuju tri odmrzavanja: u januaru, aprilu i oktobru. Prihodi u budžetu su, istina, bolji od planiranih, jer je dinamika trošenja nešto sporija. Ali, opreznost u vođenju fiskalne politike nije ostavila prostor za dodatne rashode u toku ove godine. Tako će se jesenjim rebalansom budžeta samo preoblikovati troškovi – kazala je nadležna ministarka.

Prema računici Alberta Jegera povećanje plata i penzija za samo jedan odsto povećava javnu potrošnju za osam milijardi. Ali, preraspodelom sredstva i uštedom četiri milijarde dinara koje u januaru neće biti isplaćene kao jednokratna pomoć (a kako je ranije dogovoreno), javna potrošnja će biti povećana za samo četiri milijarde dinara.

– Taj novac će biti osiguran kao što se i do sada obezbeđivao – objasnila je ministarka Dragutinović. – Država na računu kod Narodne banke Srbije ima 350 miliona evra depozita, zatim na raspolaganju nam je ranije dogovorena pomoć međunarodnih finansijskih institucija kao što su Evropska unija i Svetska banka, ali i ruski zajam, kao i sredstva koja se prikupljaju prodajom državnih obveznica.

Potpredsednik vlade i ministar ekonomije Mlađan Dinkić, izostao je sa jučerašnje konferencije za štampu jer je, kako je ranije istakao, nezadovoljan što plate i penzije neće biti odmrznute još u toku ove godine. Zato, kaže, kada na dnevni red Vlade Republike Srbije bude stiglo Pismo o namerama, on ga neće podržati.

A. Nikolić

-----------------------------------------

Vladina časna reč

Uslov da bord direktora MMF-a donese pozitivnu odluku o zaključenju pete revizije aranžmana i odobri Srbiji 380 miliona evra jeste da se Zakon o fiskalnoj odgovornosti nađe pred poslanicima pre 27. septembra, za kada je zakazana i sednica rukovodećeg tima ove finansijske institucije u Vašingtonu.

– U Srbiji, kao i u svim drugim zemljama sveta, političari žele da troše više nego što je moguće. Naročito je to karakteristično za koalicione vlade – objasnio je Jeger zašto će ova vlada, ali i sve buduće vlade, zakonom morati da obećaju da se neće prekomerno zaduživati i trošiti.

Ovim zakonom će, praktično, MMF u Srbiji ostati i posle MMF-a. Ministarka Diana Dragutinović je objasnila da će u slučaju da Srbija ima ekonomski rast od četiri odsto morati da se poštuje pravilo o smanjenju minusa u državnoj kasi kako bi do 2015. godine sa sadašnjih 4,8 on pao na jedan odsto. Samo u slučaju da javne investicije budu veće od četiri odsto svega što stvaramo (BDP), deficit će moći da se produbi. Takođe, stroga fiskalna pravila važiće kako za centralni, tako i za lokalne nivoe vlasti, jer je, prema ministarkinim rečima „relativno lako u predizbornom periodu troškove preneti sa centralnog na lokalni nivo”.

---------------------------------------------------

Odbrana od inflacije

Monetarna politika će i dalje biti usmerena na obuzdavanje cena, jer su zbog slabe žetve i povećanja cena hrane, rizici od inflacije sada veći, ocenio je MMF. Dejan Šoškić, guverner Narodne banke Srbije, objasnio je da je zbog toga njegov prvi potez morao da bude restriktivan.

– Povećanje referentne kamatne stope je dalo rezultate i kada je reč o stabilnosti dinara, ali i u odbrani ciljane inflacije – kazao je Šoškić.