Власти ће морати да донесу тешке одлуке, укључујући избор између повећања једнократне помоћи пензионерима и додатних издвајања за субвенције. Влада ће морати да се договори шта јој је прече. Овим питањем поново ћемо се бавити током наредне ревизије – казао је Алберт Јегер, шеф мисије Међународног монетарног фонда, на јучерашњој конференцији за медије после пете ревизије споразума наше владе са том вашингтонском финансијском институцијом.

Јегер још није спаковао кофере, а већ може да се претпостави о чему ће се за преговарачким столом разговарати у октобру кад поново дође – како и за шта поделити могућих око шест милијарди динара мањег мањка у буџету. Тиме је, практично, отворио нову рунду „натезања” међу члановима кабинета премијера Цветковића на који начин ће се мрвица од шест милијарди динара, мање од једног процента укупног буџета, поделити – и коме.

Иако српски преговарачи тврде да је мисија из Вашингтона прихватла да око милион пензионера са примањима нижим од око 20.500 динара прими по 5.000 динара једнократне помоћи, то не стоји у Писму о намерама које потписују Влада Републике Србије и ММФ. Међутим, потпредседник владе Јован Кркобабић инсистираће да се додатно прошири „круг” корисника ових средстава.

– Настојаћемо да тај број повећамо уколико обезбедимо додатна средства. На томе сада активно радимо – рекао је Кркобабић и додао да ће помоћ пензионерима бити исплаћена најкасније до 15. октобра.

Алберт Јегер је потврдио да је одмрзавање плата у јавном сектору и пензија померено са априла на јануар следеће године. То повећање биће онолико колико буде износила инфлација у последњих шест месеци ове године.

Према процени Диане Драгутиновић, министарке финансија, ванредно одмрзавање за државну касу биће трошак од четири милијарде динара.

– Плате и пензије остаће замрзнуте у току ове године, док нас идуће очекују три одмрзавања: у јануару, априлу и октобру. Приходи у буџету су, истина, бољи од планираних, јер је динамика трошења нешто спорија. Али, опрезност у вођењу фискалне политике није оставила простор за додатне расходе у току ове године. Тако ће се јесењим ребалансом буџета само преобликовати трошкови – казала је надлежна министарка.

Према рачуници Алберта Јегера повећање плата и пензија за само један одсто повећава јавну потрошњу за осам милијарди. Али, прерасподелом средства и уштедом четири милијарде динара које у јануару неће бити исплаћене као једнократна помоћ (а како је раније договорено), јавна потрошња ће бити повећана за само четири милијарде динара.

– Тај новац ће бити осигуран као што се и до сада обезбеђивао – објаснила је министарка Драгутиновић. – Држава на рачуну код Народне банке Србије има 350 милиона евра депозита, затим на располагању нам је раније договорена помоћ међународних финансијских институција као што су Европска унија и Светска банка, али и руски зајам, као и средства која се прикупљају продајом државних обвезница.

Потпредседник владе и министар економије Млађан Динкић, изостао је са јучерашње конференције за штампу јер је, како је раније истакао, незадовољан што плате и пензије неће бити одмрзнуте још у току ове године. Зато, каже, када на дневни ред Владе Републике Србије буде стигло Писмо о намерама, он га неће подржати.

А. Николић

-----------------------------------------

Владина часна реч

Услов да борд директора ММФ-а донесе позитивну одлуку о закључењу пете ревизије аранжмана и одобри Србији 380 милиона евра јесте да се Закон о фискалној одговорности нађе пред посланицима пре 27. септембра, за када је заказана и седница руководећег тима ове финансијске институције у Вашингтону.

– У Србији, као и у свим другим земљама света, политичари желе да троше више него што је могуће. Нарочито је то карактеристично за коалиционе владе – објаснио је Јегер зашто ће ова влада, али и све будуће владе, законом морати да обећају да се неће прекомерно задуживати и трошити.

Овим законом ће, практично, ММФ у Србији остати и после ММФ-а. Министарка Диана Драгутиновић је објаснила да ће у случају да Србија има економски раст од четири одсто морати да се поштује правило о смањењу минуса у државној каси како би до 2015. године са садашњих 4,8 он пао на један одсто. Само у случају да јавне инвестиције буду веће од четири одсто свега што стварамо (БДП), дефицит ће моћи да се продуби. Такође, строга фискална правила важиће како за централни, тако и за локалне нивое власти, јер је, према министаркиним речима „релативно лако у предизборном периоду трошкове пренети са централног на локални ниво”.

---------------------------------------------------

Одбрана од инфлације

Монетарна политика ће и даље бити усмерена на обуздавање цена, јер су због слабе жетве и повећања цена хране, ризици од инфлације сада већи, оценио је ММФ. Дејан Шошкић, гувернер Народне банке Србије, објаснио је да је због тога његов први потез морао да буде рестриктиван.

– Повећање референтне каматне стопе је дало резултате и када је реч о стабилности динара, али и у одбрани циљане инфлације – казао је Шошкић.