Тема дана

Могуће казне за Драгина, Љајића, Обрадовића и Мркоњића по милион динара

По Закону о буџетском систему казне чак 20 пута веће него прошле године. – Иако је то било најављивано, државни ревизор још није поднео ниједну кривичну пријаву

Радослав Сретеновић Фото Ж. Јовановић

Државни ревизор Радослав Сретеновић поднео је јуче надлежном прекршајном суду у Београду захтеве за покретање прекршајних поступака против 14 државних званичника због ненаменског трошења новца из буџета 2009. године. Позив за суд добиће и четири министра: Расим Љајић, Жарко Обрадовић, Милутин Мркоњић и Саша Драгин. Прекршајне пријаве ревизори су поднели и против државног секретара у Министарству рада Зорана Мартиновића и Татјане Матић секретара у овом министарству. У ревизоровој торби, међу прекршајним пријавама нашла су се и имена Милана Стегића и Момчила Митреског, који су помоћници министра пољопривреде. Још двоје људи из овог ресора је на тапету државних ревизора, јер су јуче пријаве поднете и против Јана Боћанског, директора Управе за заштиту биља и Зорана Мићовића, директора Управе за ветерину. Позив за суд добиће и Милош Недељковић, државни секретар у Министарству науке и Биљана Спасић, секретарица у овом министарству. Ревизори терете и Светлану Љубичић, директорку Управе за трезор, али и Ивана Маричића, бившег директора ове институције. Маричић, који је и прошле године имао највише прекршаја јуче је иронично прокоментарисао како је он изгледа највећи проблем у овој држави. „Ја то више нећу ни да коментаришем”, казао је Маричић.

Како се наводи у саопштењу Државне ревизорске институције, корисници који су ненаменски трошили новац пореских обвезника најчешће су кршили Закон о буџетском систему, Закон о јавним набавкама и Закон о раду. Прошле године максимална казна коју су прекршиоци могли да добију износила је 50.000 динара. Изменама Закона о буџетском систему санкције су чак двадесет пута веће. Тако се у члану 103. Закона о буџетском систему наводи „да ће се новчаном казном од 5.000 до 1.000.000 динара казнити одговорно лице уколико створи обавезе или на терет рачуна буџета одобри плаћање

расхода који није предвиђен у државној каси”. Иста казна следује и за државног званичника који „одложи наплату доспелог потраживања или одобри наплату у ратама потраживања, без претходно добијене сагласности надлежног органа”. Такође, ако одговорно лице не отклони пропусте на које је указано у налазу буџетске инспекције следује му казна од пет до милион динара. Будући да је Закон о буџетском систему измењен 25. јуна 2009. године то значи да они који су прекршај учинили пре тог датума не могу, уколико их суд прогласи кривим, да добију казну већу од милион динара. За прекршајна дела учињена после тог датума казна се креће и до милион динара.

Иако је то било најављивано, државни ревизор још није поднео ниједну кривичну пријаву. Како каже, правни тим Државне ревизорске институције то питање још разматра.

Иначе, Милутин Мркоњић, министар инфраструктуре, терети се да је прекршио Закон о буџетском систему зато што је јавне набавке расписивао мимо Закона о јавним набавкама, али и зато што је, мимо закона ангажовао „уговорце”. Ревизори сумњају да су Жарко Обрадовић, министар просвете и Саша Драгин, министар пољопривреде кршили Закон о буџетском систему и Закон о раду.

Основано се сумња да је министар рада Расим Љајић учинио прекршај из Закона о буџетском систему зато што није спровео поступак јавне набавке услуга у складу са Законом о јавним набавкама.   Коментаришући писање „Политике” у изјави Танјугу Љајић је рекао да то министарство поштује рад и активности ДРИ и да очекује да ће тај рад резултирати стварањем значајне дисциплине у свим државним институцијама.

– Свако, па и ја, уколико будем позван на одговорност, морам да сносим последице, иако директно и оперативно нити то радим, нити знам. И верујем својим сарадницима. Морам додати да се не ради о било каквим злоупотребама, махинацијама, да је неко трошио новац, већ је реч о грешкама у процедури и различитом тумачењу, пре свега, Закона о јавном набавкама – рекао је Љајић.

Највећа поука овогодишњег извештаја ДРИ јесте да ће убудуће адреса за било какав поступак за набавке бити та институција, а не Управа за јавне набавке, где је то министарство до сада тражило одобрења, иронично је прокоментарисао Љајић и додао да убудуће неће дозволити ниједан отворен и хитан поступак.

Аница Николић

објављено: 10.02.2011.

Последњи коментари

milan kesic | 10/02/2011 18:57

presuda ce biti nisu krivi kao i svi do sad ili kao u socijalizmu partijska opmena .

YUGO 47 ovdašnji | 10/02/2011 23:52

Svaki saobraćajni policajac ima veća ovlašćenja od državnog revizora. To šta ti "plavi anđeo" napiše na licu mesta vredi koliko i "Sveto pismo", nema prava žalbe. Tako bi trebalo da bude i u ovom slučaju. Nema žalbi, nema odlaganja. Ali svo dobro znamo da od ovoga neće biti ništa.

b g | 11/02/2011 15:08

A jel vi to ozbiljno