Meni

Тема дана

ИНТЕРВЈУ: ЏЕЈМС КЕР-ЛИНДЗИ, виши научни сарадник Лондонске школе економије и политичких наука

Можда постоји начин да Србија уђе у ЕУ без признања Косова

Нормализације односа Београда и Приштине ће постати знатно шире питање у наредним годинама јер приступање ЕУ дотиче скоро сваки аспект живота

(Фото Д. Јевремовић)

Од нашег специјалног извештача

Брисел – Иако је у преговарачком оквиру Европска унија минулих дана јасно повезала преговоре о чланству Србије у ЕУ с нормализацијом односа Србије и Косова, британски експерт за Балкан и Кипар Џејмс Кер-Линдзи не верује да ће приступни преговори зависити од акција Приштине и да их она може да их угрози. У разговору за „Политику”, Кер-Линдзи каже да сматра да ће ЕУ бити посвећена да обезбеди то да ниједна страна не може да заустави ону другу.

„Пре ће бити да ће преговори у највећој мери зависити од акције Београда према Косову. Другим речима, Србија ће у највећој мери бити оцењивана по својим одлукама, а не онима које ће доносити Косово”, каже он.

Према вашем мишљењу, шта ће бити највећи изазови за Србију у току приступних преговора?

Поприлично је јасно да ће Косово бити кључни проблем с којим ће се Србија суочити у току процеса приступања. Наравно, земља се суочава с огромним задатком реформи које се односе на широк спектар области. Наредних неколико година у Србији ће се догодити радикалне промене. Међутим, не може се избећи чињеница да ће Косово додати још један или два слоја проблема. Пре свега, над свим се надвија политичко питање нормализације односа Београда и Приштине. Међутим, то ће постати знатно шире питање у наредним годинама. Приступање ЕУ дотиче скоро сваки аспект живота у земљи. ЕУ и Србија ће морати да изађу с јасним начином како ће да баратају чињеницом да Србија тврди да има суверенитет на Косову, иако не спроводи ефективну контролу над њим. Поједностављено, то поставља питање за ЕУ: уколико усвојите закон о нечему, како нас можете уверити да ћете га применити на целокупној територији?

Одговор на то питање је пронађен у случају Кипра?

У случају Кипра, овај проблем је превазиђен додавањем протокола 10 Уговора о приступању, којим се на северном Кипру суспендују европске правне тековине. То значи да Кипар не може да буде кажњен за кршење закона ЕУ на подручју које је под турском окупацијом. Међутим, ово није понуда за Србију јер убедљива већина чланица ЕУ не види више Косово као део Србије, већ су га признали као независну државу. Они неће ући у било какав споразум с Београдом који би на неки начин сугерисао да они схватају Косово као део Србије. Због тога мора да буде пронађена сасвим другачија формула. Она може да буде у вези с Резолуцијом 1244 и неутралним статусом, који би дозвољавао Србији да номинално полаже право на Косово, али би јасно истицао да Београд нема право нити одговорност да одређује оно што се дешава на Косову, када је у питању испуњавање захтева предвиђених ЕУ законима. Ово је поприлично комплексно правно и политичко питање, које ће бити веома незгодно за решавање.

Уколико Србија и Косово ускоро не постигну договор о правосуђу, да ли може да се очекује да би после прве међувладине конференције у јануару Немачка могла поново да заустави процес тако што би блокирала отварање преговарачких поглавља?

То је увек веома реална могућност. Заправо, у потпуности очекујем да ће се то догодити ако Србија не испуни обећано. Већ постоји јасан преседан по том питању. У случају Турске, одређен број поглавља је суспендован због тога што нису испуњена обећана да Турска отвори своје луке и аеродроме за бродове и авиона с Кипра. Не мислим да ће ништа другачије бити и Србији. Пуна примена априлског Бриселског споразума биће предуслов за напредак Србије. Међутим, вероватно ће уследити још много захтева и очекивања како би даљи споразуми – а мораће да их буде још – били примењени. Очекујем да ће се Немачка и Велика Британија побринути да процес приступања ЕУ иде тесно у корак с процесом нормализације с Косовом, тако што ће отварање и затварање различитих релевантних поглавља бити суспендовано, уколико и када буде било потребно.

Ових дана у Бриселу званичници нису хтели да се много пажње скреће на то да преговарачки оквир налаже да Србија и Косово потпишу правно обавезујући споразум о свеобухватној нормализацији односа. Они инсистирају на томе да ће то бити на столу за неколико година. Да ли они заправо мисле да ће Србија бити спремна да призна Косово за неколико година када буде на прагу уласка у ЕУ?

Сматрам да постоји нада, ако не и очекивање, да Србија призна Косово за неколико година. Међутим, мислим и да постоји схватање да би претерано притискање Београда у овом тренутку било највероватније контрапродуктивно. Много је боље фокусирати се на нормализацију односа што ће значити да ће Косово унутар себе бити релативно стабилно, да ће бити интегрисано у шири регион западног Балкана и да ће Београд и Приштина моћи да имају функционалне радне односе.

Имајући у виду настојања појединих држава чланица ЕУ, да ли постоји начин да Србија уђе у ЕУ без признања Косова?

Постоји можда начин да Србија уђе у ЕУ без признања Косова као независне државе, премда постоји одређен број веома важних разлика. Неко може да истакне модел Северне Ирске, на коју је Република Ирска полагала уставно право све до краја деведесетих година, иако су и она и Велика Британија биле у ЕУ. Увек постоји могућност да нека варијанта може да буде прихватљива, тако што ће Србија полагати право на територију, али уједно одржавати функционалне односе с Приштином, у потпуности прихватајући да она има самоуправу и да може да уђе у пуне уговорне односе са ЕУ. Додуше, у случају Турске, која не признаје Кипар, званичници ЕУ често кажу да је „незамисливо” да земља приступи ЕУ без признања свих осталих чланица.

Да ли мислите да је модел Северне Ирске заправо циљ Србије?

Недавно је високи српски званичник наговестио да би то могао да буде крајњи циљ Србије. Међутим, то отвара компликована правна питања. Чак и ако се то деси, не изгледа да постоји доказ који би сугерисао да Косово мора да буде члан Уједињених нација да би постало чланица ЕУ. У том случају, Србија не би признала Косово – а постоји шест чланица УН које нису признате од свих чланица УН, укључујући пример Кипра и Турске – али би то значило да је цео остали свет признао Косово.

Ненад Радичевић
објављено: 23.12.2013.

Последњи коментари

Може да бидне, ал не мора да знаћи ... | 25/12/2013 11:40

Највише волем Политикине наслове!
У овоме је кључна реч МОЖДА.

Borbelj --Subotica | 28/12/2013 18:50

Neka mi neko objasni sta to bi sa onom rezolucijom 1244!? Pre svega, zbog i tek nakon obostranog potpisivanja te rezolucije, VS je napustila kosovo i u skladnom dogovoru po toj rezoluciji prepustila Kosovo UN i KFOR-u! ( Oni na odradjeno vreme, 1000 vojnika VS se vraca na kosovo, kosovo u granicama srbije, srpska policija na granicama...!) A Sad neko kaze " puj pike ne vazi" i Srbija ostaje bez 15% teritorije i 1400god istorije a ovi iz BGDa se nesto naknadno dogovaraju i zavukli se u cosak "bez alternative"! DAJE SE SVIMA NA ZNANJE! Mi smo se vac jednom sve dogovorili i potpisali u toj rezoluciji! A sve ovo naknadno je zapravo ilegalno i veoma opasno menjanje pravila igre u toku utakmice! U srpskom ustavu jasno stoji da je Kosovo neotudjivi deo srbije! Sta sad oni lupaju tu po praznoj slami? Koliko god mi nesto mislili da je ova vlada konacno nesto novo, oni izgleda slamaju NAS (!?) ja zaista sumnjam u njihovu sposobnost da se zapravo izbore i sacuvaju USTAV i teritoriju Srbije!

malo bez veze xxx | 02/01/2014 14:12

Mozda, mozda, onda bi sve bilo za inat Rusima.
Postali bi loptica za podkusurivanje!

За Ваш уређај постоји Андроид апликација, желите ли да је инсталирате?

Инсталирај Касније