Meni

Tema dana

Nepodobna istorija

Zašto su prosvetne vlasti Kosova zabranile Rakićevu „Simonidu“ i Simovićev „Boj na Kosovu“

Kosovski đaci Fotoarhiv „Glasa juga“

Pesma „Simonida“ Milana Rakića i drama Ljubomira Simovića „Boj na Kosovu“ problematičnog su sadržaja, ne promovišu principe slobode i demokratije, ne pozivaju na mir i toleranciju, saopštila je Nezavisna komisija za pregled nastavnog materijala na srpskom jeziku koju je oformila vlada Kosova i njeno ministarstvo obrazovanja nauke i tehnologije (MONT). Prema nalazu ovog stručnog organa, obadelaiz čitanke za sedmi razred osnovne škole Ministarstva prosvete Srbije potenciraju nasilje,jedna „u kontekstu freske u manastiru Gračanica“, a druga „u kontekstu prikaza Boja na Kosovu“.

Ovaj sveobuhvatni pregled detaljno iznosi predloge kako prištinsko ministarstvo treba da obezbedi „usklađenost nastavnog plana i udžbenika na srpskom jeziku sa Ustavom Kosova i odgovarajućim zakonodavstvom“. Da bi se problem s Rakićem i bitkama rešio neophodno je da kosovske prosvetne vlasti nalože srpskim nastavnicima da „ne koriste ove dve pesme za vreme predavanja srpske književnosti učenicima na Kosovu“. Literatura, i to ona svetskog značaja, vrvi od ovakvih „ogrešenja o mir i toleranciju“. U Šekspirovom „Mletačkom trgovcu“ jedan Jevrejin se naziva psom krvoločnim i na njegov jevrejski kaftan se pljuje, uz obećanje da će se to ponovo raditi. Napisani su radovi o antisemitizmu ove knjige, ali je niko nije zabranio, a sam Šekspir se, gle čuda, danas izučava u samom Jerusalimu.

Što se tehničkih i prirodnih nauka tiče, vrlo precizno i po stranama opisani su „problematični sadržaji“ i to najčešće mape na kojima je „država Kosovo predstavljena kao deo Republike Srbije“, a savesni istraživači su čak „otkrili“ da Radni listovi iz matematike za četvrti razred (autori: Popović, Zelić, Mandić) urušavaju ustav Kosova jer sadrže podatak gde se u „geografsku oblast Srbije u kvadratnim kilometrima uključuje teritorija Kosova – 88.361km2“. Slično su prošle i mape u udžbeniku „Informatika i kompjuteri“, a ustav krše meridijani i paralele na teritoriji Srbije iz knjige geografije za peti razred osnovne škole.

Za sve ove radne sveske, srpsku geografiju i meridijane pronađena je kontramera: elem, traži se da MONT u sve škole i učionice gde se nastava odvija po Planu i programu Republike Srbije na vidljiva mesta istaknu mape države Kosovo.

Kao što se i očekuje od Balkanaca,najteže je ipak sa istorijom jer „udžbenici ne predstavljaju istoriju Kosova, nego prevashodno srpskog naroda kao celine, i ne obuhvataju deo savremene istorije (period od 1998. do sada)“. Najviše primedaba odnosi se na udžbenik za sedmi razred Dušana Batakovića koji „prikazuje Albance kao ljude koji su koristili nasilje protiv Srba“, sve u svemu „istorija je predstavljena na jednostran način čime se narušava Ustav Kosova, član 3.1“.

Da bi se ovaj problem oko istorije rešio,potrebno je da MONT izradi kompletan nastavni program i udžbenike istorije na srpskom jeziku „u skladu sa Ustavom Kosova“ jer će on uvažiti „značaj razvijanja harmonizovanih mirnih odnosa među raznim zajednicama“, a do tada bi profesori radili prema uputstvima iz Prištine i izbegavali ove srpske istorijske lekcije. Primeri iz civilizovanog zapadnog sveta, u čije vrednosti se zaklinjemo, pokazuju da se problemi ne mogu rešavati ovakvom metodologijom. Tako se, recimo, o davnom i gotovo zaboravljenom, američkom građanskom ratu i dan-danas u tamošnjim školama ne uči jednako jer u državama na severu SAD imaju drugačije mišljenje od onih što su protiv njih ratovali na jugu.

Od svih predmeta ovog sveobuhvatnog izveštaja najgore je prošla veronauka jer „Ustav Kosova definiše Kosovo kao sekularnu državu“ te je shodno toj odredbi komisija „odlučila da u potpunosti odbaci nastavni plan i program i udžbenike“. U radu komisije koja je uspostavljena prema Ahtisarijevom planu ravnopravno su učestvovali predstavnici Srba koje su imenovali srpski predstavnici iz parlamenta Kosova, Albanci,predstavnici MONTA,i jedan međunarodni član koji zastupa Međunarodnu civilnu kancelariju Pitera Fejta. Iako Ahtisarijev plan ne predviđa ukidanje nastavnog plana i programa Republike Srbije,iz ovog dokumenta se jasno vidi namera da se on ukine i zameni kosovskim planom i programom.

Gledanje u tuđe dvorište, ovoga puta školsko, osnova je većine balkanskih primitivizama, to je istovremeno izgovor da se on zaštiti i sačuva i ime „svetih“ nacionalističkih ciljeva proisteklih iz bliskog i krvavog građanskog sukoba. Paradoks je da skorojevićka elita nastoji da se primitivizamreši u svojim, uglavnom seljačkim porodicama, dok ga istovremeno održava po dubini, zahvaljujući školskim programima, medijima, sili i zakonu.

– Ispisala sam svoje dete iz vrtića. Ne smatram da je neophodno da tamo uči i odrasta na pesmama i koračnicama Oslobodilačke vojske Kosova –kaže jedna mlada Albanka iz Prištine. Živela je u Londonu i vratila se na Kosovo nekoliko godina posle sukoba 1999. godine.

U novim entitetskim, nakaradnim i malim mitologijama ponavlja se mantra: moj narod je, pre tri hiljade godina, tokom zauzimanja ove svete teritorije,stigao dva dana pre tvog plemena i od tada je to njegov posed. No, u tvojoj istoriji piše da smo mi falsifikovali vreme i plemensku arhivu, uništili i poslednji trag prebogate kulture i sve prigrabili za sebe – zbog toga danas treba da prihvatimo simbole pod kojima su juče ubijana deca, nestajali gradovi i da živimo neslobodni od straha.

Živojin Rakočević

-----------------------------------------------------------

Gora: Škola za jednog đaka po kosovskom programu

U najgoroj poziciji su učeniciu školama nesrpskih nacionalnih zajednica kojinastavu pohađaju po planovima Republike Srbije. Na školese godinama vrše različiti oblici pritiska da se pređe na kosovski sistem obrazovanja. Od 117 goranskih učenika Osnovne škole „9 maj“ u Rapči kod Dragaša, ove godine se samo jedan đak opredelio za kosovski prosvetni program. Za tog učenika kosovske prosvetne vlasti zaposlile su 12 nastavnika, jednog portira i jednu spremačicu, a direktor je postavljen ranije. U mnogo bogatijim sistemima to bi bio preveliki izdatak, za politiku priznavanja kosovskih institucija novac nije problem.

Ž. R.

objavljeno: 05/09/2010

Poslednji komentari

Ultravoice . | 05/09/2010 06:00

Daju nam mapu puta i "casus belli" da mi uzvratimo istom merom kad vaspostavimo upravu nad sopstvenom teritorijom.

Slavko Filipovic | 05/09/2010 14:16

Odlican tekst, sa jednom manom: nedostaju imena Srba-janicara koji su ucestvovali u radu tzv. nezavisne komisije. Ko ih je dlegirao, znamo. Tzv. predstavnici u parlamentu Kosova, koji su dobili ukupno 200 glasova. Perjanice su Slobodan Petrovic, predsednik Samostalne liberalne stranke, koju je osnovao zajedno sa svojim kumom Oliverom Ivanovicem (pre rata portir u Sportskom centru "Boro i Ramiz), Bojan Stojanovic, zvani "Teslica", "gradonacelnik" Gracanice , brat od retke Veljku Odalovicu (pre rata tesarski radnik i "uspesni" trgovac-svercer u vreme sankcija 90-tih), Nenad Rasic, ministar u Tacijevoj vladi , srednja ekonomska skola (pre rata nosac gajbi u punionici "Koka-kole" u Lipljanu), i dr. Vrlo bi zanimljivo bilo da znamo koga su to "portiri" i "tesari" delegirali u komisiju koja je odbacila skolski program Srbije?!

MITO Vajalic | 05/09/2010 22:55

Зукорлић за дијалог „док не буде касно“!
To hodza, "evropska Srbija" se nece pokrenuti dok ti ne ustanes! Hodza, samo nastavi i bice resenja za Srbiju i u Srbiji....

Za Vaš uređaj postoji Andorid aplikacija, želite li da je instalirate?

Instaliraj Kasnije