Сједињене Америчке Државе нису заузеле одређен став према плану од четири тачке председника Србије Бориса Тадића, који се тиче решавања проблема Косова, већ сматрају, како каже Филип Рикер, заменик помоћника шефице америчке дипломатије, да је сада пре свега неопходно наставити са дијалогом Београд–Приштина.

Након сусрета са званичницима Приштине и Београда, овај амерички дипломата, задужен у Стејт департменту за Европу и Евроазију, у  разговору за „Политику” каже да су четири тачке које је представио председник Тадић „питања која је неопходно размотрити”, али и да „постоје и питања на северу Косова, као и питања која Приштина жели да буду размотрена”.

„Нисмо расправљали о овим предлозима у детаље, нити смо заузели неки одређени амерички став о томе. Наш став је да би тренутно фокус Србије требало да буде на непосредном циљу, а то је обезбеђивање статуса кандидата за чланство у ЕУ. Разговори су добри и корисни, али морају да буду конструктивни. У разговорима не би требало покушавати да се поново отворе питања која су већ решена већ би требало решавати питања која су нерешена.”

Да ли мислите да је могуће убедити Приштину да преговара о све четири тачке Тадићевог плана, у којем се помиње специјални статус за српске манастире и културно наслеђе на Косову, заштита Срба јужно од Ибра, посебан статус севера Косова и заштита имовине државе Србије и Срба на Косову?

Заиста мислим да би се сада требало фокусирати на дијалог. Разговори у оквиру дијалога Београд–Приштина тренутни су циљ и неопходност. Са обе стране постоје различити погледи и важна питања која би требало да буду разматрана у будућности. Добро је што сви имају идеје и слободни су да их отворено изложе, али сада мислим да фокус треба да буде на дијалогу.

У току посете Приштини, да ли сте тражили да направе неки уступак који се тиче представљања Косова на регионалним скуповима како би се постигао компромис, јер постоји утисак да у овом спору Београд има шта да изгуби, а то је статус кандидата, док Приштина засад нема шта да изгуби у европским интеграцијама?

Дијалог зависи и од Београда и од Приштине, и ту није питање ко ће устукнути већ је питање како наћи практична решења, која ће побољшати свакодневни живот свих грађана на Косову – и Срба и етничких Албанаца. То ЕУ ради водећи овај дијалог и видимо напоре да се постигну споразуми. У случају Приштине, они су применили све споразуме без изузетка. Циљ је примена постигнутих споразума и постизање даљих споразума, укључујући представљање Косова на регионалним скуповима, што је ЕУ на децембарском самиту и истакла у својим закључцима.

Да ли су САД захтевале од Србије да одустане од инсистирања на Резолуцији 1244 Савета безбедности УН?

Не. Као што смо ми и многи у ЕУ рекли много пута, нико не тражи од Србије да одустане од своје привржености Резолуцији 1244. Оно што смо тражили од обе стране јесте флексибилност и креативност како би обезбедили да и Србија и Косово могу да учествују и да се њихов глас чује на регионалним форумима. И то српски преговарач веома добро зна.

А зашто је толико велики проблем да на плочици испред представника Приштине не стоји само „Косово” већ, на пример, „Косово – Унмик 1244”?

То је питање за обе стране – да нађу формулу која ће им одговарати. Тако функционишу преговори. Верујемо да постоје решења, а посредник Роберт Купер дао је многе предлоге и постоји савршено разложан пут да се настави даље са преговорима. Да поновим, нико не тражи од Србије да одустане од своје приврженост Резолуцији 1244 и то савршено добро знају српски преговарачи.

Зашто САД захтевају укидање такозваних паралелних институција на северу Косова, када је то засад једини изабрани институционални оквир који тамо постоји?

Неопходно је пажљиво погледати о којим институцијама говоримо. Постоје институције које нису створене према законима Косова, а постоје друге институције које функционишу, као што су школе и болнице, које морају да се одржавају у било којој ситуацији. Савршен пример за то је јужни део Косова, где српске заједнице функционишу и економски напредују, док су њихове институције заштићене и задовољавају њихове потребе. Фокус би требало да буде постизање напретка у оквиру Косова и да сви људи задовоље своје потребе, а не да то раде институције које су потпуно подржане од Београда. И Резолуција 1244 јасна је у том погледу јер забрањује присуство српских безбедносних структура и њеног особља на Косову.

Зашто су САД подржавале промену граница Србије када су косовски Албанци одлучили да прогласе независност Косова, а сада кажете да су неприхватљиве било какве промене граница, поделе или размене територија?

Наша позиција је дуго веома јасна и чврста. Услед природе догађаја које су довеле до независности Косова, а то укључује и девет година управљања УН, САД су сматрале да је косовска независност специјални случај и да није преседан који ће утицати на друге случајеве. Уколико прочитате Устав Косова, он обезбеђују знатну аутономију мањинским заједницама и Срби јужно од Ибра већ користе те уставне одредбе да развију своју заједницу и промовишу своје интересе. Желимо да видимо и побољшање услова живота и на северу Косова. Наш фокус је на бољем животу људи и већој стабилности, а томе неће допринети поделе или промене граница.

Који је заправо стварни интерес САД да подржава независност Косова?

Морате да погледате историју свих догађаја на Косову. Стабилност, мир и просперитет су високо на нашој агенди и ми Европу видимо као слободну, демократичну и напредну. То је наша политика још од краја Другог светског рата и због тога подржавамо Србију и све земље западног Балкана и целе Европе. Косово морате да сагледате у контексту шта се тамо дешавало и шта сада имамо, а то су мир и стабилност у поређењу са ратом пре више од једне деценије. На томе морамо да радимо и због тога је дијалог за нас веома важан.

Поједини експерти кажу да подела Косова не мора нужно да утиче на стабилност у региону. Зашто је ова тема толики табу за Вашингтон и Брисел?

То није питање табуа већ питање снажног неслагања са том идејом. Ситуација у БиХ је само један од многих разлога зашто се снажно противимо томе и мислимо да је подела Косова или промена граница лоша идеја. Једном кад кренете тим путем, ставићете под знак питања сваку државу.

Али овде ће вам рећи да сте то већ почели одвајањем Косова од Србије?

Косово је посебан случај који има своју историју озбиљних догађаја који су се тамо догодили, као и девет година управљања УН пре проглашења независности. Морате да шире гледате на ситуацију и да одлучите шта је у најбољем интересу за људе различитих земаља у региону. Било да у БиХ или у Македонији неко жели да направи замишљену етничку државу, то просто није рецепт за успех, стабилност и просперитет.