Meni

Тема дана

„Политика” – за и против

Новине које читају најутицајнији људи у земљи

„Политика” је лист са аналитичким текстовима, нема јасно профилисану политичку оријентацију и за њу пишу најугледнији аутори, показују резултати истраживања агенције „Стратеџик маркетинг” о читаности дневних новина у Србији

„Политика” је лист са аналитичким текстовима, за њу пишу најугледнији аутори, има традицију читања у породици, нема јасно профилисану политичку оријентацију, њена насловна страна је софистицирана и улива поверење у садржај, а намењена је зрелијим и образованим људима – показују резултати најновијег истраживања агенције „Стратеџик маркетинг”.

 „Стратеџик маркетинг” је спровео истраживање о читаности дневних новина у Србији, куповним навикама читалаца, као и перцепцији садржаја најважнијих дневних новина и резултати су показали да је имиџ „Политике” јасно профилисан.

Читаоци „Политике” најредовније прате дневну штампу, највише времена проводе у читању новина и најлојалнији су.

Дневне новине сваког дана чита 49 одсто испитиване циљне популације. Код „Политике” тај проценат износи 66 одсто, знатно више него код „Блица” (58 одсто) и „Вечерњих новости” (47 одсто). Од укупне циљне популације „Политику” је бар некада прелистало 71 одсто испитаника, док је проценат оних који су у рукама имали „Блиц” и „Вечерње новости” нешто виши.

Одговарајући на питања, испитаници су рекли да „Политику” читају у просеку 59 минута дневно, што је знатно дуже од времена посвећеног читању других дневних новина. Време проведено уз „Политику” викендом је још дуже – чак 36 одсто читалаца нашег листа наводи да је суботом и недељом уз њега дуже од сат времена. Радним данима „Вечерње новости”, „Блиц”, „Прес” и „Курир” најчешће се читају од 20 до 30 минута, док је викендом то време нешто дуже.

Читалачка публика у Србији је лојална – чак 79 одсто испитаника наводи да унапред зна које ће новине купити, док је код „Политике” тај проценат чак 91 одсто.

„Прес” и „Блиц” читаоци опажају као проевропске новине, „Вечерње новости” као неутралне, док за „Политику” мисле да није јасно политички профилисана
„Политика” се чита најпажљивије. Свих 78 одсто читалаца „Политике” одговара да чланке и рубрике који их занимају пажљиво прочитају, док је оних који само прелистају, прочитају наслове и прегледају фотографије свега три одсто.

„Политика” се најчешће купује петком и недељом, „Блиц” и „Вечерње новости” петком, док је фреквенција куповања „Преса” и „Курира” равномерно распоређена свим данима у недељи.

 „Вечерње новости” читаоци оцењују као објективне и новине које имају занимљиве и атрактивне додатке. „Блиц” се перципира као лист за млађе, активне људе и пружа кратке и јасне информације, док се „Прес” опажа као лист са атрактивним фотографијама.

Шта замерају „Политици” читаоци који је не купују свакодневно? Само 29 одсто њих сматра да треба изменити нешто у садржају листа, а још мање, десет одсто испитаних, замера јој на мањку објективности. Скоро четири петине нема замерки на њен изглед, а преосталих 22 одсто могућност за унапређење најчешће види у већем броју фотографија. Додатке „Политике” повољно оцењује 89 одсто оних који не купују „Политику”.

У делу истраживања који је посвећен ценовној осетљивости, 73 одсто испитаника наводи да цена није пресудна приликом доношења одлуке о куповини новина. Као новине за које вреди дати више новца јер више и вреде испитаници истичу „Политику” и „Вечерње новости”. Цена „Блица” је оцењена као најповољнија у односу на квалитет, цена „Преса” одговара ономе што те новине пружају, док се „Курир”, „Ало” и „Газета” перципирају као јефтини.

Истраживање је реализовано у периоду од 18. до 20. јуна телефонском анкетом на узорку од 828 испитаника, старијих од 24 године са најмање завршеном средњом школом, који живе у урбаним насељима на територији Србије без Косова, и који читају дневне новине.

Т. Д.

---------------------------------------------------

Медији и политика

У јеку преговора око формирања нове српске владе, блок око проевропски оријентисаног председника Србије Бориса Тадића предузео је неколико корака срачунатих на умањивање одлучујућег утицаја политичких опонената око одлазећег премијера Војислава Коштунице на српске медије. Предложени су нови чланови управних одбора „Политике” и новинске агенције „Танјуг”, а нешто раније је замењен представник државног капитала у најтиражнијем српском дневном листу „Вечерње новости”.

Српски Закон о јавном информисању допушта могућност да држава буде власник новинске агенције, али забрањује њено власништво у другим медијима. Танјуг тако има статус јавног предузећа. Удео државе у „Политици” и „Вечерњим новостима” постоји још од времена тоталитарног режима, а ниједна влада формирана након пада тог режима није желела да га се одрекне, свесно кршећи Закон о јавном информисању.

Против опстанка државног власништва над медијима протестовали су поједини експерти и новинарска удружења али јавни притисак није био довољно снажан да би власти промениле став. Две владе у којима је премијер био Коштуница нарочиту пажњу су поклањале утицају у „Политици”, а његова Демократска странка Србије (ДСС) успела је да задржи одлучујући утицај на именовање главног и одговорног уредника тог утицајног и најстаријег српског листа.

Најављене промене у управним одборима двеју медијских кућа су изазвале оштре реакције из Коштуничиног блока, из кога су стигле оптужбе да држава врши притисак на медије и да се меша у уређивачку политику. Реч је, међутим, о међупартијском сукобу, а не о стварној борби за слободу медија. Јасно је, наиме, да се ДСС противи измени постојећег стања у којем она има већину места у Управном одбору „Политике”, као и у агенцији „Танјуг”.

Тадићева Демократска странка (ДС) у ствари је пропустила да, прошле године, када је досадашња влада почела мандат, предложи сразмеран број чланова у управним одборима тих медија. Тако се, захваљујући неопрезности и немарности ДС-а, догодило да медији о којима је реч у предизборној кампањи снажно подржавају ДСС и Коштуницу и да критикују проевропски блок. Такав приступ махом су задржали и након избора, али су се околности сада промениле. ДС има реалне изгледе да у догледно време формира владу у којој ће проевропски оријентисане странке имати већину, па је, са сигурношћу да ће се то догодити, најзад одлучила да повуче потезе и у медијској сфери.

Највише прашине се у јавности подигло због одлуке о промени представника државног капитала и предлога за именовања нових чланова Управног одбора компаније „Политика АД”, која контролише „Политику”. Кључну улогу у УО „Политика АД” има представник државног капитала и то место већ годинама суверено контролише ДСС. Скупштина акционара „Политике АД” заказана је за 30. јуни. Тадић и његова ДС нису хтели да дозволе да то тело одлучује о новом Управном одбору и другим важним питањима у саставу у коме апсолутну доминацију има ДСС.

Оснивачким актом „Политике АД” је предвиђено да акционари за свако заседање Скупштине акционара бирају своје представнике, што значи да то тело нема сталне чланове. Влада је овога пута, уместо досадашњег представника, Коштуничиног саветника Александра Симића, именовала бившег саветника председника Тадића, адвоката Јована Симића. Отуда у Тадићевом блоку кажу да се није догодила никаква „смена”, већ да је само испуњена законска обавеза.

Чланове Управног одбора „Политике АД” бира Скупштина акционара а логично је очекивати да ће нови представник државног капитала у том телу настојати да наметне избор људи ближих Тадићу, него Коштуници. Управни одбор има 15 чланова. У мандату досадашње владе именовано је девет, док је шест места остало упражњено. Влада је сада предложила шест нових чланова Управног одбора које ће Јован Симић предложити Скупштини акционара. Влада се није одређивала према статусу раније изабраних чланова Управног одбора о којима такође одлучује Скупштина акционара.

Листом „Политика“ заједнички управљају компаније „Политика АД” и „Политика Newspapers and Magazines”, коју контролише немачка компанија „Westdeutsche Allgemeine Zeitung” (WAZ). WAZ има неку врсту „златне акције” у одлучивању о пословној политици, а „Политика АД” у одлучивању о уређивачкој политици. Управни одбор „Политике АД” предлаже директора и главног и одговорног уредника, а бирају их заједнички представници обе компаније. Према обавештеним изворима, WАZ прижељкује промену главне и одговорне уреднице тог листа Љиљане Смајловић и у том послу ће вероватно бити савезник Тадићевом блоку.

Промена представника државног капитала и нови предлози за чланове Управног одбора наговештавају промене и у управљачкој и уређивачкој структури „Политике АД”. Те промене влада ће моћи да диктира у мери у којој има утицај у Скупштини акционара. Више од 75 одсто акција „Политике АД” је директно у рукама владе или јавних предузећа и на тој основи Коштуничина странка је имала одлучујући утицај на тај лист. Сада тај утицај намерава да преузме Тадићев блок.

(Текст „Медији и политика” агенција Бета емитовала је 19. јуна као део сервиса „BetaWeek”. То је сервис на енглеском језику, намењен углавном страним претплатницима, са политичким и бизнис анализама кључних догађаја у Србији и региону.

'------------------------------------------------------------------------------------

Власници имају право да утичу на своје медије

Борис Тадић је у ноћи своје победе на парламентарним изборима, говорећи о реформама које чекају Србију, поменуо и реформу медијског сектора. Неки су ту изјаву протумачили као најаву чистки и удара на медијске слободе. Коментатор недељника са дугом традицијом каже да „дисциплиновање медија”, између осталог, може бити озбиљан сигнал да Србија улази у демократуру (овај неологизам представља иначе комбинацију речи демократија и диктатура; том је кованицом Тимоти Гартон Еш описао претпетооктобарску Србију).

Разум и устаљени обичај налагао би да се новој влади, као и свим досадашњим, да оних 100 дана уходавања и консолидовања пре него што јој се упуте прве речи критике. Занимљиво је да су се превентивни изрази забринутости појединих медијских посленика појавили и пре него што је влада формирана.

Новинар поменутог, некад угледног недељника, пита пре неки дан – да ли је именовање Управног одбора, који је учинила влада у складу са законом, у дневном листу чији је држава већински власник, знак да је у питању жеља за политичким утицајем. Није лоше питање. Да ли постоји приватни власник било ког приватног медија који нема утицаја на политичку опредељеност и уређивачку политику свог власништва? Постоји ли иједна држава да је власник медија а да нема утицаја у њему? Постоји ли власник било какве фирме који не одлучује како ће та фирма да ради? Да ли је влада Цветковићевог претходника задржала кадрове у медијима наслеђене од Ђинђићеве или Живковићеве владе?

Негативан одговор на ових неколико питања није тешко дати, али оно што је важно и што чини суштину проблема јесте у којем је то тренутку легитимна промена људи или уређивачке политике нешто што постаје дисциплиновање медија, тј. удар на медијске слободе, односно демократура.

Суштина, дакле, није хоће ли државне новине да прате државну политику, већ хоће ли држава (влада, председник...) да злоупотребљава тај медиј. Хоће ли га користити за обрачун са политичким неистомишљеницима. Хоће ли, на пример, служећи се написима највулгарнијих таблоида као алибијем, у изборним данима оптуживати покојног градоначелника да је украо 23 милиона евра, а после као пуј пике не важи. Хоће ли сваког четвртка (пардон, сваког другог четвртка) посвећивати свој простор анализи издајништва председника Републике, или сутра – неког од лидера опозиције. И тако даље и у том смислу. Не ради се, значи, овде о финесама политичке филозофије и меандрима угрожавања медијских слобода, него о најобичнијем кућном васпитању и елементарној пристојности. И то, пристојност, чини суштинску везу са апсолутном потребом да медији буду отворени, професионални, критични и по могућству бар иоле објективни.

Па, ако неко хоће да докаже да ће оно што је чинио Коштуница, у извођењу Мирка Цветковића или Бориса Тадића бити демократура, морао би да да убедљив аргумент у прилог тези да је вођење прљаве и примитивне кампање против политичких противника – питање слободе изражавања.

Зато бих дозволио себи да закључим како је цела та прича у најави, само отварање простора да се неуспешно и отужно паламуђење о издајницима, замени трабуњањем о диктатору маскираном у демократски плашт.

(Ова колумна Небојше Крстића објављена је у „Данасу” 9. јула ове године. Крстић је раније писао колумну за „Политику“, а сарадњу је прекинуо због текстова Ђорђа Вукадиновића и Слободана Антонића.)

објављено: 11/07/2008

Последњи коментари

vuk, onaj pravi  | 11/07/2008 16:02

Sada je bar jasno kom medijskom jatu Krstić pripada. Ja za sebe znam zašto čitam „Politiku“ a ne „Danas“. Zbog Orvela. Mislim, ne leži mi njegov stil. Hoću reći, imam mnogo više poverenja u medije koji ne isključuju tuđa mišljenja i bez pritisaka sa strane ih i sami objavljuju, nego u one koji isključuju sve što iole odudara od „politički korektnog“ stava.

nada  | 11/07/2008 18:44

Kupujem Politiku svakodnevno a kada sam u inostranstvu citam tekstove on line. Obradovao me povratak Politike posle 5. oktobra. Zamolila bih sve uticajne na politiku Srbije da se ne mesaju u uredjivacku politiku mog omiljenog lista. Znam da cu ponovo prestati da ga kupujem ako prepoznam Dacicev upliv.

Ilarion Ruvarac  | 14/07/2008 00:37

...Додатке „Политике” повољно оцењује 89 одсто оних који не купују „Политику”

Ovo me je nasmejalo da povoljno ocenjuju "Politiku" oni koji je ne kupuju.Preterali ste sa brojem("ne kvalitetnih pisaca") koji pisu za "Poglede" i "Pogledi sa strane".Mislim,da ni komentari od strane citalaca vam nisu bili potrebni.Zapravo,doneli su vam vise stete od koristi na "Politici Online".S tim pre,sto to nisu citaoci koji su kupili novine pomazuci vas tiraz.A zbog njih,morali ste angazovati odredjeni broj novinara,(izdvojiti dodatna sredstva) koji bi bili neka vrsta cenzure.
Mislim da je sve citaniji "Glas javnosti",i da nije u sprezi sa "Kurirom", da bio na vecoj ceni.
Politika u "Politici" se nije mnogo promenila.I dalje se forsira jedna strana i jedni te isti ljudi,inace,mislim da otkazivanje gosp. Krstica da pise za "Politiku" je proveren i mudar potez,na sta mu cestitam.
Citao sam "ispovest" G-dje Srbljanovic i nisam daleko od pomisli da uvazim njen razlog ne saradnje s "Politikom".Tako je i sa uvazenom g-djom Ljiljanom Habjanovic Djurovic.Necete mi reci da imate veca imena od njih(ukljucujuci zenska imena prisutnih pisaca).Ali "Politika" ima svoju politiku,kome se ne svidja ne mora da je cita.To moze biti i dobro i lose."Moze da bu(d)ne a ne mora da znaci".N.P.
U svakom slucaju,srecno.

За Ваш уређај постоји Андроид апликација, желите ли да је инсталирате?

Инсталирај Касније