После стручних расправа које су трајале деценијама и великог броја израђених студија, Београд, чини се, никада није био ближи добијању метроа. Посао вредан близу милијарду евра добиће француске компаније, чији ће задатак бити и да пресеку два „чвора” око којих је до сада било највише натезања: којом трасом ће пролазити прва линија подземно-надземног београдског метроа и где ће бити главна станица. Прилично је извесно да ће се француски пројектанти определити за трасу од Устаничке улице до Улице Александра Дубчека (Творничке) у Земуну. Ипак, ваља сачекати последњу реч стручњака компанија „Ежис” и „Алстом”, којима је поверена израда пројекта и мастер плана, о чему ће уговор бити потписан 1. септембра. Пред њима је између шест и дванаест месеци рада на овим и пратећим питањима, а читав посао, вредан четири милиона евра, платиће влада Француске у виду донације.

Београдски метро биће независан шински систем, а према анализи коју су сачинили домаћи стручњаци, предвиђено је да има три линије и да мрежа буде дуга око 36 километара, са укупно 55 станица. Прва траса од Устаничке улице до одредишта у Земуну била би дугачка 15 километара и коштала би око 375 милиона евра, сматрају стручњаци Дирекције за грађевинско земљиште и изградњу Београда.

За деонице би било утрошено око 130 милиона евра (стари део града – 67 милиона, Нови Београд – 63 милиона евра), за подземне станице и стајалишта око 170 милиона евра, нови мост преко Саве, намењен искључиво проласку композиција метроа, коштао би 20 милиона евра, за изградњу депоа у Новом Београду биће потребно 17 милиона евра, док би за напајање електричном енергијом, за сигнализацију и комуникације било утрошено више од 38 милиона евра.

Линија 1 (Устаничка – Александра Дубчека), дуга 15 километара, градила би се у две етапе. Прво би требала да буде изграђена траса од Устаничке улице до Улице Александра Дубчека, а после тога би се наставила изградње те линије до Блока 45. Композиције метроа би се, у просеку, кретале брзином од 28,2 километара на сат, што значи да ће за преваљивање пута од прве до последње станице бити потребно 26 минута. Будућим путницима од Устаничке улице до Трга Републике биће потребно 12 минута, а од Вуковог споменика до Улице Александра Дубчека 17 минута.

У зависности од предлога француских стручњака, али и договора са представницима града, биће одлучено и где ће бити главна станица метроа. Кандидати су Трг Николе Пашића и Трг Републике, с тим што ова друга локација има благу предност.

Метро ће прилично променити структуру и „крвну слику” осталих сегмената јавног градског превоза. Највећа промена је измештање аутобуског терминуса са Зеленог венца, а Бранков мост био би осетно растерећен.

Када је реч о подземним „тубама” којима ће се кретати композиције метроа, готово је сигурно да ће се прибећи такозваном плитком укопавању, за разлику од некадашњих понирања метроа на 30 до 40 метара испод земље.

Иначе, први пројекат за изградњу београдског метроа направљен је још 1972. године, с печатом тадашње Дирекције за метро. Годину дана касније, формиран је Сектор за метро који је 1982. у сарадњи са пројектантима бечког и минхенског метроа заокружио идејна архитектонска и инжењерска решења за прву етапу градње. Расписан је и самодопринос за унапређење јавног градског саобраћаја. Од изградње метроа одустало се после само три године, када је лансиран план „Трамвај за 21. век”, према коме је градски саобраћај почивао на осовини аутомобили–трамваји градског саобраћаја. Идеју о изградњи метроа поново је покренуо 1997. године градоначелник Зоран Ђинђић, а почетком 2000. у оптицај је ушла идеја о изградњи лаког шинског система.

Дејан Спаловић