У Србији је и даље око 70.000 људи потпуно одсечено од света због великих снежних падавина, 10 људи је умрло, а процењује се да је за најмање 7.000 породица неопходна хитна помоћ у храни и средствима за хигијену. Пошто толико залиха Црвени крст Србије нема, наша хуманитарна организација јуче се обратила Међународној федерацији Црвеног крста са захтевом за помоћ у висини до 100.000 евра за набавку прехрамбених и хигијенских производа, каже за „Политику” Весна Миленовић, генерални секретар Црвеног крста Србије.

Услови за добијање помоћи из међународних хуманитарних фондова су се стекли, по њеним речима, не само проглашењем ванредне ситуације у целој Србији, која је на снази од недеље, већ и на основу извештаја из општина у којима је ванредна ситуација проглашена раније, где постоји велика потреба за храном и другом робом.

Током јучерашњег дана из Републичког штаба за ванредне ситуације послате су наредбе за слање додатне механизације институцијама и предузећима који поседују ову опрему, па се данас у преподневним часовима очекује да ће у већину општина стићи додатне тешке машине за чишћење снега, каже за „Политику” Предраг Марић, начелник Сектора за ванредне ситуације МУП-а Србије.

Већ данас снег би требало да почне да се уклања уз помоћ још стотинак тешких машина различитих категорија, а очекује се да се у току дана у акцију помоћи угроженом становништву широм земље укључе механизација и припадници Војске Србије, које је Министарство одбране одредило за то, објашњава Марић.

– Додатна механизација биће послата у све општине у којима постоји потреба за њима. Републички штаб за ванредне ситуације координира акцијом преусмеравања механизације – каже Марић.

Број завејаних становника Србије се, како објашњава наш саговорник, прецизно зна, јер детаљни подаци са терена из свих локалних штабова за ванредне ситуације стижу у Републички штаб. Овај број се, међутим, мења из часа у час.

На територији Републике Србије јуче је на чишћењу снега било ангажовано 760 припадника Војске Србије и Министарства одбране са 27 тешких машина. После проглашења ванредне ситуације Републичком штабу стављено је на располагање 14.000 припадника Војске Србије и 50 машина, кажу у Министарству одбране. 

Жарко Обрадовић, министар просвете и науке, донео је јуче одлуку о обустави наставе због ванредне ситуације и у општинама чије локалне самоуправе нису прекинуле наставу, тако да ће ове недеље сви основци и средњошколци у Србији бити на ванредном распусту.

Д. Ивановић

----------------------------------------------

У Новом Саду се јуче тражила лопата више

Нови Сад – Неколико стотина Новосађана одазвало се позиву Штаба за ванредне ситуације града Новог Сада да помогну у чишћењу снега и леда на местима неприступачним за комуналну механизацију. Они су јуче снег уклањали на аутобуским стајалиштима, пешачким прелазима, стазама до зграда, као и прилазима домовима здравља, болницама, вртићима и другим важним објектима у граду и приградским насељима, а посао ће наставити данас. За овај посао припашће им дневница од 1.700 динара.

Заменик шефа кризног штаба др Александар Кираљ је истакао да је одзив Новосађана био изнад свих очекивања, али да ће град свима обезбедити средства за рад.

– Припремили смо 500 лопата, колико се, отприлике, људи и појавило. Уколико буде потребе за ангажовањем више радне снаге град ће обезбедити додатну опрему, тако да нико неће остати неупослен – казао је Кираљ и додао да ће дневнице суграђанима бити исплаћене преко студентске задруге.

Међу грађанима који су од јуче прионули на чишћење снега највише је било незапослених, студената и средњошколаца, а сви су рекли да им је беспарица била главни разлог. Веома хладно време и напоран посао није одвратио ни девојке.

– Није ме нимало срамота да лопатам. Новац ми је потребан да платим школарину, испите и храну. Остала бих и да су понудили мање – казала је студенткиња Милица Павловић.

Градска управа процењује да ће добровољци на чишћењу снега бити ангажовани и данас, а највероватније и сутра.

----------------------------------------------

Чисте и затвореници

На уклањању снега зимска служба ЈКП „Градско зеленило” јуче је поново ангажовала 120 радника и сву расположиву механизацију, а као испомоћ додељено им је десет затвореника. Они су у пратњи обезбеђења чистили Клисански и Темерински мост. Са механизацијом свог предузеће снег уклања 120 радника „Чистоће” и 150 радника „Паркинг сервиса”.

М. Мијушковић

----------------------------------------------

Било је и хладнијих зима

Температура од минус 33 степена Целзијуса, колико је недавно измерено у месту Карајукића Бунари на Пештерској висоравни, није најнижа температура која је задесила Србију, нити је јучерашњих 130 сантиметара на Копаонику најдебљи икада забележени снежни покривач. По речима Драгана Михића, шефа одсека за климатске анализе и прогнозе у Националном климатском центру Републичког хидрометеоролошког завода, апсолутни рекорд од минус 39,5 степени Целзијуса није оборен од 1985. године, а „власништво” је управо места Карајукића Бунари.

– Највећа висина снежног покривача у Србији била је 213 сантиметра, а измерена је пре 28 година у Митровцу на Тари. Исте године на Копаонику је покривач износио 198 сантиметара – објашњава за „Политику” Драган Михић.

Он каже да ће 2012. остати убележена као година у којој је у Сјеници снег „нарастао” до 80 сантиметара, чак четири више од доскорашњег рекорда из 1947. Помало невероватно, али сјенички резултат Београд је видео још 1962. године и од тада овај метеоролошки рекорд у главном граду није оборен.

Ни температуре у великом минусу, које ових дана бележе термометри у Београду, нису најниже. Најхладније у Београду било је 1929. године када је измерено минус 25,5 степени Целзијуса. А најдуже повезаних дана у „минусу”, чак 33, било је на преласку 1892. у 1893. годину. У новијој историји по 24 „минусна” дана имала је зима 1985. године. Температуре испод нуле по двадесетак дана константно дешавале су се и 2003. и 2008. године, али нису остале у сећању грађана, јер их, како објашњава Михић, није пратио и снег.

Ипак, покоји резултат за памћење остварен је и у главном граду.

– Рецимо, у Београду јуче је било 38 сантиметара снега, а температура се кретале око минус 11 степени Целзијуса. Уједно је ово и најнижа температура при којој пада оволика количина снега – прича Михић и додаје да се нови снег виши од 20 сантиметара у фебруарском дану у Београду јавља просечно једном у десет година.

О висини снежног покривача у метеоролошким станицама надлежни се брину сваког сата, а његово мерење врло је једноставно.

– Одлази се у такозвани метеоролошки круг и тамо се дрвеним метром мери укупна висина снега. Осим те, одређује се и количина новог снежног покривача тако што се измери колико је снега пало у специјално за то постављене посуде – објаснио је наш саговорник.

Мери се и густина снега његовим отапањем, а висина температуре о којој се обавештава јавност јесте она коју барометри бележе постављени на висини од два метра.

За овако оштру зиму „крив” је, каже Михић, сибирски ваздух који је дошао до нас, али и размена енергије између Земље и Сунца.

– Ове климатске промене нису нужно повезане са глобалним загревањем, али свакако су повезане са општом разменом енергије између наше планете и Сунца. Те варијације су мало јаче од уобичајених, али нису екстремне. Током последње деценије било је оваквих налета зиме, 2003. и 2006. године – истиче наш саговорник.

В. Дугалић