Председник Србије Борис Тадић изјавио је у интервјуу за Танјуг да су Србија и све њене институције одлучне да се обрачунају са организованим криминалом, који, поред навијачких група и терористичких организација Албанаца са Косова, представља највећу претњу националној безбедности.

Према његовим речима, акција против организованог криминала, посебно против наркокартела, по размерама и значају може да се пореди само са акцијом „Сабља”, јер се ту не ради само о одбрани државе него о будућности читавих генерација, о будућности сваког детета у Србији. „Србија, просто, не може допустити ширење организованог криминала, нарочито шверца наркотика као најопаснијег са становишта друштвених интереса. Тај криминал мора бити разбијен”, поручио је Тадић.

Он је подсетио на чињеницу да су наркокартели у неким земљама ушли у државну структуру и дестабилизовали државни поредак. „Било је и овде покушаја те врсте, зато што се ради о групацијама које имају огромну количину новца у готовини и велике ’инвестиције’. Последње заплене имовине сведоче о томе да су те групације нарконовац прале ’инвестирајући’ не само у своја лична задовољства, властите куће и имања, већ и у туризам, у производњу, у дистрибуцију штампе... Требало је само да доживимо да почну да ’инвестирају’ у здравствени систем и образовање, па да почну да преузимају и саму структуру државе и саму структуру друштва. То држава Србија неће дозволити”, рекао је председник Србије.

 Зашто Шарићева група није раније „уочена”

На дилеме у јавности како је било могуће да организовани криминал, Шарићева група, на пример, и њихова делатност не буду раније „уочени”, Тадић указује на чињеницу да по формирању Савета за националну безбедност, за време прошле владе, није постојала „политичка констелација” за такав обрачун.

Према његовим речима, од када је формиран Савет за националну безбедност, у време кохабитације, односно владе Војислава Коштунице, на седницама савета никада се није „појавила” Шарићева група. „Нема никакве дилеме да се та група појављивала у неким полицијским истрагама, али та тема није долазила до Савета за националну безбедност. Оног тренутка када се појавила као фактор угрожавања националне безбедности, истог тренутка је кренула државна акција.

Кроз судски процес доћи ћемо до одговора на питање због чега се то десило. Да ли је, евентуално, неко сакривао информације о једној нарастајућој криминалној групи, која је дошла до ове снаге и овог потенцијала који данас има. ”, уверен је српски председник.

Политички фолклор

На питање како коментарише чињеницу да је његов позив земљама региона на заједнички ангажман на сузбијању организованог криминала у Црној Гори схваћен као преиспитивање њене државности, Тадић одговара да је реч о жаокама које су дошле од једног дела црногорске политичке јавности. „То је терминологија која се увек употребљава када је то на неки начин политички исплативо у Црној Гори, пред изборе, да Србија угрожава независност Црне Горе. Нико у Србији нема намеру да угрожава независност Црне Горе”, рекао је Тадић и подсетио да је након референдума о самосталности отишао у Црну Гору, прихватио резултате референдума и дао им пуни легитимитет.

Он је истакао да је борба против организованог криминала поље на којем две државе морају да сарађују. „Ја никога не оптужујем у Црној Гори, нити имам право на тако нешто. Нити мислим да је то корисно. Само тражим да све оно што је стандард међудржавног понашања буде поштовано у борби против организованог криминала”, рекао је Тадић. „Везивати ову тему за тему независности Црне Горе, самопроглашења независности Косова итд., то је политички фолклор. Тај фолклор може да буде користан пред изборе, али нема никакве везе са стварношћу”, рекао је српски председник.

Дијалог до компромиса о питању Космета

Коментаришући оцене да Србија о питању Косова и Метохије треба да призна фактичко стање на терену, Тадић је подсетио да има више различитих реалности на терену: једна је да Албанци на Косову не желе да живе под сувереним кровом државе Србије, док је друга реалност да Срби на Косову не желе да живе под сувереним кровом такозваног независног Косова.

Стога се до компромисног и одрживог решења може доћи само уважавањем интереса обеју страна. „Спремни смо да после одлуке Међународног суда правде дијалогом дођемо до компромиса”, рекао је председник Србије.

Раме уз раме са европским народима

Када је реч о процесу европских интеграција, Тадић је оценио да је могуће да Србија постане кандидат за чланство у ЕУ крајем ове или почетком идуће године, уколико услов окончања сарадње са Хашким трибуналом до тада буде испуњен. „Чекају нас тешке реформе, и то у условима озбиљне, изузетно тешке и болне економске кризе. Али Србија ће успети у својим намерама, јер су њени грађани своју одлуку о чланству Србије у ЕУ, донели – и ништа их не може спречити да по квалитету живота и стандарду буду раме уз раме са свим европским народима”, закључио је српски председник.

Реформа правосуђа мора бити без сенке

Председник Србије Борис Тадић изјавио је да реформа правосудног система мора бити заокружена „без сенке” и изразио очекивање да ће се то и догодити окончањем процеса одлучивања Уставног суда Србије по жалбама неизабраних судија и тужилаца. „Ми реформу правосуђа морамо да довршимо. Ради се о општем избору судија и тужилаца, и разјашњење правне дилеме да ли је било потребно образложење или не, у једном таквом правном процесу, нешто је што треба препустити правним стручњацима”, изјавио је Тадић за Танјуг.

Међутим, реформа правосуђа, како је објаснио, има и политичке импликације, које су јако битне за Србију и њену европску будућност, и зато оправданост и успешност те реформе мора бити неупитна. „Због тога су све сугестије европских институција, као и укључивање наших правних институција какав је Уставни суд, благотворне”, казао је Тадић.

Уставни суд би током ове седмице требало да заузме став да ли ће заокружењем процеса реформе правосуђа Србија, како је подвукао, коначно добити правосудне институције које ће ваљано процесуирати чланове организованих криминалних група и све оне који су урушавали економски поредак државе и безбедност људи.

Неприличне лекције међународних посленика

Учешће Србије на регионалној конференцији на Брду код Крања, изјавио је Борис Тадић у интервју Танјугу, зависи искључиво од тога да ли ће представници косовских Албанаца тамо бити представљени у складу са Резолуцијом 1244. „Ако се та конференција догоди без присуства Србије, нико нема право нас да оптужује, јер смо ми свој принципијелан став о учешћу јасно и гласно изнели одмах на почетку и знала су се правила под којима Србија може да учествује. Зато је потпуно излишно, чак могу да кажем и неприлично, што неки међународни посленици, било да су у питању известиоци Европског парламента, било неки други, покушавају да држе лекције Србији шта треба у том смислу да чини”, поручио је Тадић.

Он је додао да је уверен да је у оквирима задатим у Уједињеним нацијама могуће проналазити решења за свакодневна животна питања, транспорт, комуникације, борбу против криминала, али и за учешће на регионалним форумима, што је, истакао је, жеља Србије.