Жене које не могу да зачну плод или да изнесу трудноћу ускоро ће и у Србији ипак моћи да постану мајке. Преднацрт будућег грађанског законика уводи сурогатматеринство и у нашој земљи и детаљно регулише склапање уговора између будуће мајке и жене која ће за њу носити и родити бебу, без икакве надокнаде, осим покривања трошкова трудноће и рађања.

Дете ће моћи да буде зачето вештачком оплодњом јајне ћелије будуће мајке, уз „позајмљивање” материце друге жене, али и вештачком оплодњом јајне ћелије жене која ће родити за такозвану намеравану мајку. Као уговорне стране у будућем законику означени су намеравана мајка, намеравани отац и сурогат мајка.

Сурогатматеринство за сада у Србији није дозвољено, па се један број жена, које желе на такав начин да добију потомство, обраћа клиникама у иностранству.

„Материнство и очинство у случају зачећа уз биомедицинску помоћ” сада је, у важећем Породичном закону, регулисано са две одредбе: „Мајка детета зачетог уз биомедицинску помоћ јесте жена која га је родила. Ако је дете зачето уз биомедицинску помоћ дарованом јајном ћелијом, материнство жене која је даровала јајну ћелију не може се утврђивати.”

Из овога следи да генетска мајка не може захтевати утврђивање материнства за дете које је зачето са њеном јајном ћелијом и изнето у материци друге жене.

Међутим, ако се усвоји предлог у будућем законику, жена која има јајне ћелије способне за оплодњу, а нема материцу, моћи ће да постане мајка уз помоћ друге жене са којом ће закључити уговор о рађању.

„Уговор о рађању за другог може бити закључен између жене која ће носити и родити дете (сурогат мајка) и супружника или ванбрачних партнера (намеравани родитељи), само ако између намераваних родитеља не може доћи до зачећа природним путем (полним односом) као ни уз помоћ других видова биомедицински потпомогнутог зачећа, или ако зачеће природним путем или коришћењем других видова зачећа није пожељно због озбиљне опасности од преношења тешке наследне болести на дете. Уговор о рађању за другога мора бити оверен од стране судије или јавног бележника”, каже члан 61. преднацрта грађанског законика.

Уговор може закључити и „жена која сама живи”, односно жена која нема партнера, али само ако за то постоје „нарочито оправдани разлози”, које утврђује суд у ванпарничном поступку. У том случају за оплодњу сурогат мајке мора се користити јајна ћелија намераване мајке.

„У случају рађања за другог, у матичне књиге се као мајка детета уписује жена која на основу уговора (о рађању за другог) има намеру да се стара о детету (намеравана мајка), без обзира на то да ли су њене оплодне ћелије коришћене за оплодњу друге жене (сурогат мајке)”, каже члан 60. преднацрта грађанског законика.

Оцем детета, које је на основу уговора родила друга жена, сматра се супруг или ванбрачни партнер намераване мајке, који се у означава као „намеравани отац”, и то без обзира на то да ли су његове ћелије коришћене за оплодњу.

„Материнство и очинство намераваних родитеља не може се оспоравати чак ни у случају када су за оплодњу друге жене коришћене оплодне ћелије само једног од њих”, наводи се у преднацрту.

Прописано је и ко не може бити сурогат мајка, јер уговор не може бити закључен између блиских и даљих рођака, али је предложено и алтернативно решење – да сурогат мајка може бити блиски сродник у случају да она само „изнајмљује материцу” док „намеравана мајка” даје јајну ћелију.

Забрањено је уговарање награде за сурогат материнство.

„Уговором може бити предвиђена накнада разумних трошкова изазваних ношењем и рађањем детета (губитак зараде, трошкови медицинских услуга, трошкови превоза, смештаја, исхране сурогат мајке и слично)”, наводи члан 65. преднацрта.

Жена која је родила дете за другог, дужна је, каже преднацрт, да по рођењу преда дете намераваним родитељима. Она може да тражи од суда право на контакте с дететом и суд јој то може одобрити само ако је то у интересу детета.

Сурогат мајка биће дужна да води рачуна о свом здравственом стању и исхрани за време трудноће, да не употребљава алкохол, дрогу и цигарете, као и да редовно иде на лекарске контроле

Трудноћа сурогат мајке може се прекинути из два разлога – ако је вероватно да ће се дете родити с телесним или душевним недостацима и ако су здравље и живот сурогат мајке у опасности.

Александра Петровић

-----------------------------------------------------------

Осетљиво материнство

Поставља се питање који је мотив сурогат мајке да роди дете за другог, ако за то неће добити новац. Упућени кажу да то могу бити искључиво алтруистички разлози – жеља да се другима помогне да добију потомство.

Уговарање награде за ношење и рађање детета је, кажу, морално недопустиво, али награда и не мора бити уговорена.

У Великој Британији и у Израелу сурогат мајка се плаћа, а у Холандији, Француској и Аустралији плаћање је забрањено. Међутим, у Немачкој и Аустрији уопште не постоји могућност уговарања рађања за другог, као ни у Грчкој и Ирској.

У САД већина савезних држава дозвољава сурогат родитељство, али је оно забрањено у државама Њу Џерси, Мичиген и Аризона.

О сурогатматеринству снимани су и филмови и јасно је да у животу, без обзира на законске одредбе, може доћи до проблема јер се догађа да сурогат мајка тражи дете које је родила.

-----------------------------------------------------------

Има ли држава пара за треће дете

Поводом написа „Политике” о увођењу месечне новчане накнаде мајкама са троје деце, како је предложено у преднацрту грађанског законика, незванично сазнајемо да Министарство рада и социјалне политике оцењују да држава неће имати новца за то.

Како је најављено из владине комисије која ради на новом грађанском законику, месечна накнада мајкама са троје деце неће бити мања од 20.000 динара, а износ ће за сваку годину утврђивати Министарство финансија.

Влада је још 2006. године основала комисију за израду грађанског законика. Председник комисије је проф. др Слободан Перовић, а чланови су такође реномирани професори права – Миодраг Орлић, Мирко Васиљевић, Оливер Антић, Предраг Шулејић, Марина Јањић-Комар, Олга Цвејић-Јанчић, Драгор Хибер и други, а у њој је и помоћник министра правде Војкан Симић.

Генерални секретаријат Владе Србије издао је све три књиге преднацрта будућег грађанског законика које су до сада урађене. Област породичних односа налази се у трећој књизи, која је управо објављена у штампаном и електронском издању.

Стручна правничка екипа која је предложила „демографску накнаду” мајкама са троје деце није утврђивала да ли је то изводљиво с обзиром на државни буџет.

Није добро да Министарство рада не зна шта ради Министарство правде, али није добро ни да влада саопштава јавности лепе вести без информација о томе да ли су за наредни буџет планирана средства за подстицање рађања.

Како сазнајемо, Министарство рада надлежно је за све законе и прописе из области породичних односа, али у случају будућег грађанског законика, који ће објединити облигационо, стварно, породично и наследно право, нису консултовани стручњаци овог министарства.

А. П.