Поплава азиланата

Проблем све већег броја тражилаца азила али и илегалних миграната у Србији поново је доспео у жижу јавности након хапшења Абдирашида Н. (25), држављанина Авганистана, осумњиченог за силовање британске држављанке, које се догодило у Бањи Ковиљачи. Грађани ове бање одавно већ упозоравају надлежне на проблем све већег броја странаца који због попуњеног капацитета центра бораве по оближњим парковима и улицама. Ситуација се од почетка ове године знатно погоршала, јер поред већ стандардних миграција из Авганистана, Ирака, Пакистана и Ирана, мигранти долазе и из северноафричких земаља, као последица дешавања „Афричког пролећа”. Према подацима МУП-а Србије, у току ове године, у односу на прошлу, пет и по пута више особа затражило је азил.

Међутим, подаци о нелегалном боравку страних држављана у рејону Бање Ковиљаче разликују се у зависности од тога ко их износи. Надлежни из лозничког рејона обавестили су јавност да у њиховом краку ван Центра за азил, чији је капацитет око 80 места, борави око 2.500 страних држављана. Најновији подаци из МУП-а Србије, добијени теренским проверама показују да је реч о заправо 500 особа.

Радош Ђуровић, извршни директор Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила, каже за „Политику” да према подацима ове невладине организације у самом центру борави 81 тражилац азила, да је ван центра око 200, који су у поступку. Такође, како је објаснио Ђуровић, у рејону Бање Ковиљаче борави још 450 до 500 особа, које су заправо илегални мигранти.

– Број од 2.500 је скуп свих миграната који су од почетка године „прошли” кроз Лозницу – оцењује Ђуровић.

Наш саговорник сматра да је овај догађај силовања заправо само послужио да продуби разлике, неразумевање и ксенофобију локалног становништва према азилантима.

– Чињеница је да до сада није било тражилаца азила у Србији,који су осуђени за кривична дела. То су особе које су побегле од насиља и никако нису категорија људи у којој треба тржити кривца за акт који је могао да учини било ко, без обзира на расу, веру, језик, етничку или националну припадност – каже Ђуровић.

У МУП-у Србије наводе да је до сада око 1.500 странаца изразило намеру да тражи азил, док је у целој прошлој години то учинило њих око 260. Највише заправо има илегалних миграната, који када их полиција открије траже азил да би избегли хапшење. Када то ураде, полиција им издаје потврду са којом су дужни да се у року од 24 сата јаве у Центар за азил у Бањи Ковиљачи или Боговођи. Уколико се јаве, морају у року од 15 дана да поднесу захтев, који се решава у периоду од 30 до 60 дана. Када поднесу захтев добијају одређену легитимацију са којом могу слободно да се крећу, док полиција не истражи њихове разлоге за тражење азила – кажу у МУП-у Србије.

Многи од њих, како тврде у полицији, никада се не јаве у Центар за азил, док они који поднесу захтев, напусте нашу земљу и пре доношења решења српских власти. И једнима и другима, боравак у Србији је предах, који служи за организовање наставка пута ка ЕУ.

-------------------------------------------------------------------

Хватамо и пресрећемо

О ескалацији овог проблема сведочи и податак да је српска полиција у току ове године открила више од 5.500 страних држављана у покушају да илегално пређу преко наше земље, што је у уској вези са повећаним бројем тражилаца азила. Многи од њих су из Авганистана, Пакистана, Палестине, Алжира и Либије. Из Грчке, преко Македоније они улазе у Србију, одакле Коридором 10 иду на север ка граници са Мађарском или Коридором 7 ка Хрватској, одакле иду ка централној Европи. Превозе их у шупљинама аутобуса, дуплом дну камиона или иза задњег седишта комби возила. У последње време често их превозе у камионима са легалном робом, која има све потребне папире.

Гранична полиција „хвата” и пресреће колико може, али као и у сваком „лову” илегалци се провуку...