Има гласања, која „миришу” на интерес неког тајкуна, или групе привредника, слажу се, судећи по изјавама, представници власти и опозиције у Народној скупштини Србије. Нико, међутим, није спреман да наведе неки пример и неко конкретно име у чијем интересу је парламент донео неку одлуку, мада су се са скупштинске говорнице могле чути разноразне оптужбе.

Последњи случај усвајања СПС-ових амандмана на „дуванске акцизе”, уз посланике из владајућих странака ЛСВ-а и СВМ-а и, готово целокупне опозиције, не разликује се од других ситуација. Сви који су за овај предлог гласали тврде да им је примарни мотив био тај да јевтине цигарете поскупе мање, а скупе више, јер је то у интересу грађана. И сви тврде да њихово гласање нема никакве везе са лобијима, или, како се незванично причало, са интересима Предрага Ранковића Пецонија, власника домаће фабрике „Монус” која производи јевтине цигарете.

У српском парламенту било је неколико оштрих дебата са међусобним оптужбама за лобирање у корист овог или оног. Такве оптужбе могле су се чути у случају гасног споразума са Русијом, па кад је одбијен предлог ЛДП-а да се формира анкетни одбор који би испитао има ли „Делта” монополски положај на тржишту, па у случају концесије за ауто пут Хоргош–Пожега.

Гасни споразум је посебан случај. За његову ратификацију у парламенту гласало је 214 посланика, укључујући Г17 плус, чији је лидер Млађан Динкић, министар економије и регионалног развоја, био оштар критичар овог споразума. Против су гласали посланици из скупштинске већине ЛСВ, али и опозициони ЛДП. Сви критичари су оптуживани да раде за интересе „нафтних и гасних лобија, који желе само да купе НИС, а против интереса државе”. Нико није понудио неки опипљив доказ за то, или за неки други случај који „мирише” на лобирање за нечији рачун.

Влајко Сенић, заменик шефа посланичке групе Г17 плус, каже да не зна да ли је у парламенту било неког лобирања, а ако га је било „и ако има лобирања, требало би да буде јавно”. Он истиче да је Г17 плус на све аргументе зашто није добар гасни споразум са Русијом добијао бесмислене оптужбе да лобира за друге компаније.

Радикали често умеју да кажу како неке посланичке групе раде у интересу тајкуна, ипак, Драган Тодоровић, шеф посланичке групе СРС-а, каже да „тешко неко може да изађе са чврстим доказима да је неко гласао за нешто зато што је себи обезбедио политичку, или неку другу корист”. Он, каже, не сумња да постоји утицај тајкуна, који „финансирају неке странке, или појединце, али опасније је што они утичу на владу”.

Према његовим речима, баш Закон о акцизама сведочи да се „влада договорила приликом продаје дуванске индустрије да обезбеди повлашћен положај фирмама које су купиле наше дуванске фабрике тако што је изједначила акцизе за јевтине и скупе цигарете”. Иако радикали често знају да кажу како је „Мирослав Мишковић једина власт у Србији”, они, ипак, нису гласали за формирање анкетног одбора који би се бавио „Мишковићевим монополом”, зато што „са неким странкама не сарађујемо, а то је предложио ЛДП”.

Оптужбе је износио и Томислав Николић, сада лидер напредњака. Међутим, Николић каже да нема неке чврсте доказе да је неко радио под утицајем неког лобија, али да су му „биле сумњиве неке одлуке које су доношене, највероватније, под утицајем или западних сила, или великог капитала”. Њему су сумњиве, каже, све приватизације, као и закони о приватизацији, предузећима.

Велимир Илић, лидер Нове Србије, верује да лобији постоје, али он, каже, није никада радио нешто због неког лобија, али неки јесу. Илић наводи како су „Чанак и Динкић рушили концесију, као што су рушили и гасни споразум, то су добри пројекти, значи они су радили у нечијем туђем интересу”. Посланици Нове Србије једини су гласали за ЛДП-ов предлог за формирање анкетног одбора, а Илић каже да треба питати оне који су били против, зашто су били против: „Сумњиво је то”.

Ни Нада Колунџија, шеф посланичке групе ЗЕС-а, не би могла да каже да зна за неки случај лобирања у парламенту, „човек може на основу неких чињеница да претпостави неке ствари, али не бих се бавила претпоставкама”.

Бојан Костреш (ЛСВ) каже да свака одлука која се донесе иде у корист једнога, а на штету другога. Костреш одбацује све оптужбе да је ЛСВ имао неки други разлог што је гласао против гасног споразума, осим зато што је штетан за грађане. Исто, каже, важи и за концесију.

М. Чекеревац

-----------------------------------------------------------

Вујадиновић (ДС): Нисам лобиста

Опозициони посланици оптуживали су Драгана Вујадиновића (ДС) да је заступник „извозничког лобија” у парламенту због његовог упорног истицања да је динар прецењен у односу на евро. Вујадиновић, међутим, каже да је његово лобирање за слабији динар било искључиво из угла економског аналитичара: „Био сам и сада сам уверен да смо пропустили много прилика да наш спољнотрговински дефицит и дефицит текућих плаћања смањимо и да имамо повољнију структуру привреде кроз реалнији курс динара.” Вујадиновићу су, међутим, сумњиви, како каже, „дувански амандмани”: „То некако мирише на одређени лоби”.

--------------------------------------------------------

Потребан закон о лобирању

Скупштина је пре неколико година усвојила Стратегију за борбу против корупције, а тадашњи министар правде Зоран Стојковић, најавио је, „за неколико месеци” предлог закона о лобирању, како би се знало шта је корупција, а шта легално лобирање какво постоји у свету. Закон никада није предложен. Већина представника власти и опозиције мисли да овај закон треба донети. Нада Колунџија (ЗЕС) верује да би тај закон уредио просторе где је лобирање дозвољено, а где није. Томислав Николић каже да је „закон потребан, лобирање постоји у целом свету, па треба и код нас, јер смо прихватили европске вредности”.

------------------------------------------------------------------------

СВМ и ЛСВ спремни да преиспитају став, Марковић остао „тврд”

СПС-ови амандмани на „дуванске акцизе” суштински су променили владин предлог и, како тврде и у влади и посланици владајуће коалиције који су били против, угрозили пуњење буџета. Међутим, на најаву владе да би могла да пошаље предлог акциза на цигаре на „поправни” у парламент, различите су реакције.

Драган Марковић Палма, лидер ЈС-а, каже да ће коалиција СПС–ЈС „остати при ставу да најјевтиније цигарете треба најмање да поскупе”. Марковић је убеђен да ће и по други пут посланици његове коалиције гласати исто. На новинарско питање да ли је Предраг Ранковић Пецони финансирао изборну кампању његове коалиције, Марковић је одговорио да му то није познато.

Бојан Костреш (ЛСВ) каже да ће посланици ЛСВ-а, уколико влада буде имала јаке аргументе да акцизе треба да буду повећане, размислити о томе кад и ако такав предлог буде стигао у парламент. Уколико таквог објашњења не буде, каже Костреш, ми ћемо остати при ранијем ставу. Балинт Пастор (СВМ), најавио је могућност и да посланици из посланичке групе мањина промене став о акцизама, али „очекујемо, ако такав предлог стигне, да представник Министарства финансија образложи разлоге ’за’ и ’против’ тог амандмана и последице по буџет”. Бранко Рушић, шеф посланичке групе СПС–ЈС, није желео да даје изјаве о овом питању.